"JOŠ JEDAN EKSER U KOVČEG EVROPSKE UNIJE": Orban o usvojenoj reformi migracione politike, kaže da Mađarska nikada neće pokleknuti

Mađarski premijer Viktor Orban je sinoć ocenio da je tek usvojena reforma migracione politike Evropske unije "još jedan ekser u kovčeg EU".

Tokom plenarne sednice u Briselu, koju su nakratko prekinuli protesti aktivista za ljudska prava, usvojeno je svih deset tekstova "Pakta o migraciji i azilu" koji je rezultat teškog kompromisa.

- Ovo je ogroman korak za Evropu - ocenila je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, posle glasanja i ocenila da je to bio "zaista istorijski dan".

Isti pridev je koristilo nekoliko lidera i zvaničnika širom EU.

Nemački kancelar Olaf Šolc pozdravio je "neophodan istorijski korak" koji "ograničava neregularnu imigraciju i konačno rasterećuje zemlje koje su posebno pogođene".

Grčka je među zemljama dolaska migranata, pa je putem svog ministra za migracije Dimitrisa Kairidisa, pozdravila "veliki korak napred".

Mateo Pjantedozi, italijanski ministar unutrašnjih poslova, pozdravio je što da su poslanici Evropskog parlamenta našli "najbolji mogući kompromis koji uzima u obzir prioritetne potrebe Italije".

Maltežanka Roberta Mecola, predsednica Evropskog parlamenta, ocenila je da je Pakt omogućio "obezbeđivanje spoljnih granica Evrope, dao jasnoću važećim pravilima i garantovao ravnotežu solidarnosti i odgovornosti, uz poštovanje osnovnih ljudskih prava".

Tri glavne evropske političke porodice – EPP (desnica), Socijalisti i demokrate (SD) i Obnovi Evropu, generalno su podržale Pakt koji je izazvao protivljenje velikog dela krajnje desnice, ali i Zelenih, radikalne levice i neki socijalisti.

Na strani nezadovoljnih je Orban, a njegov poljski kolega Donald Tusk, bivši predsednik Evropskog saveta, uverio je da će njegova vlada "zaštititi" Poljsku od programa relokacije migranata.

Pakt o migraciji zasnovan je na predlogu Komisije predstavljenom u septembru 2020. godine posle neuspeha prethodnog pokušaja reformi, nakon izbegličke krize 2015-2016.

Reformu koja je bila predmet političkog dogovora u decembru, sada će morati da formalno potvrdi Savet EU verovatno krajem aprila. Cilj pregovarača je bio da se apsolutno uspe pre evropskih izbora u junu iz straha da će sledeći parlament sahraniti projekat.

Uporedo sa ovom reformom, koja će se primeniti tek 2026. godine, EU povećava broj kontroverznih sporazuma sa zemljama porekla i tranzita prognanika (Tunis, Mauritanija, Egipat) da bi pokušala da smanji broj pristiglih na svoje granice.

EU se suočava s porastom zahteva za azil koji je dostigao 1,14 miliona 2023. godine, što je najviše od 2016, prema Evropskoj agenciji za azil. "Neregularni" ulasci u EU se takođe povećavaju, na 380.000 u 2023. godini, navodi Frontek.

Reforma uvodi obavezno "filtriranje" migranata koji dolaze na granice EU - registrovanje u zajedničkoj bazi podataka Eurodac.

Za one za koje je statistički najmanja verovatnoća da dobiju azil, predviđena je "granična procedura": biće zadržani u centrima dok se njihov dosije ubrzano pregleda, sa ciljem bržeg vraćanja odbijenih u zemlje iz kojih su došli.

Čak 161 organizacija za ljudska prava, uključujući Hjuman rajts voč, Amnesti internešenel, Međunarodni komitet spasa i Oksfam, pozvala je evro-poslanike da odbace Pakt, zabrinute zbog "pritvaranja porodica sa decom" i "kriminalizacije" izbeglica.

"Pakt ubija, glasajte ne!", uzvikivali su aktivisti prisutni u sali Evropskog parlamenta tokom sednice.

Među Zelenima, francuski izabrani zvaničnik Munir Saturi kritikovao je "kolaps vrednosti". "To je sraman pakt jer ukida individualno pravo na azil" - osudila je nemačka poslanica Kornelija Ernst (GUE, radikalna levica).

Postojeće pravilo prema kojem je zemlja ulaska migranta u EU odgovorna za njihov zahtev za azil, zadržano je uz neke izmene. ;Ali, da bi se pomoglo zemljama u koje stiže mnogo izbeglica, kao što su Italija, Grčka ili Španija, organizovan je sistem obaveznog solidarnosti.

Ostale države članice moraju da doprinesu brigom o tražiocima azila njihovim premeštanjem ili davanjem doprinosa – finansijskih ili materijalnih – u korist zemlje pod migracionim pritiskom. Ova alternativa je imala za cilj da prevaziđe protivljenje Mađarske i Poljske bilo kojoj kvoti za izbeglice, ali obe zemlje ostaju neprijateljske prema reformama.

Te predloge kritikuje krajnja desnica.

(Kurir.rs/Beta)

Bonus video: