EKSPLOZIJA NOVE KAKVA SE VIĐA JEDNOM U ŽIVOTU Pomračenje Sunca je ništa u poređenju s onim što naučnici očekuju da se desi USKORO

Udaljena 3.000 svetlosnih godina od Zemlje, Korona Borealis je dom bele patuljaste zvezde po imenu T Korona Borealis (ili skraćeno T CrB) koja je na ivici onoga što NASA naziva erupcijom nove koja se viđa jednom u životu.

Neće vam biti potreban skupoceni teleskop da biste prisustvovali ovoj kosmičkoj predstavi, kaže NASA.

Eksplozija T CrB-a dešava se jednom na svakih osamdeset godina.

Poslednja je bila 1946. godine.

„Veoma sam uzbuđen. Ova stvar je pomalo poput Halejeve komete - dešava se svakih 75 do 80 godina - ali nove ne dobijaju onoliko pažnje kao Halejeve kometa", kaže ilijam Dž. Kuk, NASA-in menadžer programa meteroidskog okruženja.

„Komete uvek dobijaju veću medijsku pažnju", dodaje.

Kako naučnici znaju kad će do doći do eksplozije nove?

U većini slučajeva, stručaci američke svemirske agencije (NASA) nemaju predstavu kad će se javiti eksplozija nove, kaže Kuk.

Ali postoji desetak poznatih kao „nove koje se ponavljaju", objašnjava on.

„Nova koja se ponavlja je ona kojoj periodično eksplodira vrh, a T Korona Borealis je vrhunski primer za to", dodaje Kuk.

Ali kako NASA zna sa tolikom sigurnošću da će doći do erupcije T CrB-a u narednih nekoliko meseci?

To je pitanje matematičkih proračuna i vidljivih dokaza.

Na primer, poslednji put kad je T CrB doživela novu bilo je 1946. - pre 78 godina.

Sat je i te kako počeo da otkucava.

Postoji još jedan dokaz da je T CrB spremna da eksplodira, kaže Kuk.

„Mi znamo da se, pre nego što se pretvori u novu, njen sjaj priguši na oko godinu dana, a T Korona Borealis je počela da se prigušuje u martu 2023. godine i zbog toga mislimo da će doći do eksplozije nove negde u nkom trenutku između aprila i kraja septembra", dodaje.

Po pouzdanoj stopi ponavljanja nove kod T CrB-a se čini da je ona drugačija od mnogih drugih, otkrivenih tokom godina i da je deo onoga što eksploziju zvezda čini toliko posebnim.

„Ima mnogo nova koje su otkrivene, ali za većinu se zna da se ne ponavljaju ili prođe toliko dugo vremena između ponavljanja da mi ni ne znamo kada će se ponoviti", objašnjava Meredit Mekgregor, vanredna profesorka na katedri za fiziku i astronomiju Džons Hopkinsa, specijalizovana za zvezdane aktivnosti.

Vremenski raspon ponovljene eksplozije nove može da bude od godinu dana do čak više miliona godina, dodaje Ričard Taunsend, profesor astronomije sa Univerziteta Viskonsin-Medison.

Šta pokreće novu?

Pored toga što znaju kad će se desiti, neke od predvidljivijih nova kao što je T CrB, stručnjaci Nase takođe znaju zašto se i dešavaju.

Bela patuljasta T CrB je u binarnom sistemu, što znači da je jedna od dve zvezde koje orbitiraju jedna oko druge.

Druga je crveni džin.

Beli patuljci imaju masu sličnu Suncu, ali i prečnik oko stotinu puta manji, zbog čega su po veličini bliži Zemlji, kaže on.

Ta velika masa, a relativno mala veličina čini gravitaciju belog patuljka posebno jakom.

Dok crveni džin u sistemu T CrB-a izbacuje iz sebe materiju, T CrB-ova gravitacija je privlači ili sakuplja na vlastitoj površini, čineći godinama i godinama, sve dok ne dostigne limit.

„U sistemu se dešava da crveni džin izbacuje sav taj materijal na površinu belog patuljka.

„A kad previše toga stigne na površinu belog patuljka (T CrB), bukvalno dobijete termonuklearnu reakciju, kao u bombi, i beli patuljak izbaci sav taj materijal sa sebe", kaže Kuk.

Taunsend nudi sličan opis, objasnivši da jednom kad se dovoljna količina materijala nakupi na T CrB-u i njegova temperatura dostigne nekoliko miliona stepeni Celzijusa, počinje da gori nuklearna fuziona reakcija, stvarajući izuzetno vidljiv nova događaj koji sada mnogi s nestrpljenjem iščekuju.

„Ovo su iste reakcije koje se odigravaju u jezgru Sunca i ispušta se ogromna količina energije u površinskim slojevima belog patuljka.

„Ispuštanje energije dovodi do toga da beli patuljak privremeno nadsija saputnika crvenog džina, a sveukupno isijavanje obe zvezde - viđeno odavde sa Zemlje - poveća se za faktor od između 1.000 i 100.000", kaže Taunsend.

Ova vrsta eksplozivnog događaja pomaže stručnjacima NASA-e da bolje razumeju masovni transfer zvezda u binarnim sistemima i termonuklearne eksplozije koje nastanu kad beli patuljak postane nova.

To je proces koji se u slučaju T CrB-a dešava iznova i iznova.

„Ona uporno prolazi kroz ovaj ciklus akumulacije materijala sa veće zvezde, ponovo i ponovo.

„Obično su potrebne hiljade godina da se stigne do tačke u kojoj možete da vidite novu. Ali čini se da T Korona Borealis to radi mnogo brže, zbog čega je ona toliko retka", kaže Mekgregor.

Šta ćete videti kad dođe do nove T CrB

Zvezdni sistem T CrB obično ima jačinu vidljivosti +10 što se tiče osvetljenosti, prema NASA-i.

Kada dođe do predstojeće erupcije nove T CrB, vidljivost će značajno skočiti, na ono što je poznato kao jačina +2, što je mnogo svetlije od +10.

Da bismo vam to stavili u kontekst, +2 je sličan nivou jačine svetla kao Polarna zvezda, Polaris.

Kad se to dogodi, T CrB će biti vidljiva golim okom.

Oni koji se nadaju da će videti eksploziju nove treba da potraže na nebu konstelaciju Korona Borealis ili Severna kruna - mali polukružni luk blizu sazvežđa Volar i Herkul, kaže NASA.

„Tu će se eksplozija pojaviti kao 'nova' blistava zvezda", objašnjava svemirska agencija.

Ali da ne bude zabune: ono što se dešava nije nastanak nove zvezde.

Umesto toga, T CrB nam naprosto postaje vidljiv zahvaljujući ovim udaljenim nuklearnim reakcijama.

„To je zvezda koja već postoji. Ta zvezda je oduvek bila tamo, ali nama izgleda kao da je tu sad odjednom nova zvezda zato što ne možemo uvek da je vidimo.

„Beli patuljci su toliko mali da ih ne možemo videti golim okom. Ali zbog fuzione reakcije koja se dešava, privremeno možemo. Mogli biste noću da izađete pred kuću i da vidite to", objašnjava Mekgregor.

Jednom kad jačina svetla T CrB-a dostigne vrhunac, mogla bi da bude jarka kao planeta Mars, dodaje Kuk.

I očekuje se da će ostati jarka i vidljiva oku bez ikakvih pomagala najmanje nekoliko dana, ali bi njen eksplozivni događaj mogao da potraje više od nedelju dana.

Jednom kad se beli patuljak oslobodi sopstvenog materijala nakupljenog sa veće crvene zvezde, T CrB će još jednom da izbledi u anonimnost, nevidljiv u predstojećim decenijama…

(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)