ZBOG OVOG ČOVEKA SE SPORE TIRANA I ATINA: Favorit Grčke na izborima u EU robija u zatvoru u Albaniji (FOTO/VIDEO)

Grčka vladajuća stranka Nova demokratija odlučila se za svog favorita na predstojećim izborima za Evropski parlament koji će se održati u junu. To je Fredi Beleri, etnički Grk koji trenutno robija u zatvoru u Albaniji. Vlasti u Atini smatraju da je Baleri žrtva političke intrige, dok u Tirani veruju da se radi o kriminalcu.

Za grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa, lidera konzervativne Nove demokratije, glasanje za Fredija Belerija na izborima za Evropski parlament ima delikatu političku računicu. Podržavajući etničkog Grka, koji je u zatvoru u Albaniji, Nova demokratija može da se razmeće svojim patriotskim uverenjima i da pokuša da se suprotstavi porastu podrške strankama krajnje desnice, uključujući nacionalističku grčku soluciju i ultra-pravoslavnu partiju „Pobeda“.

"Belerijeva kandidatura ima veoma snažnu simboliku. Svi oni koji su zaista zainteresovani, a ne samo na rečima, za prava grčke etničke manjine u Albaniji, to razumeju" rekao je Micotakis na konferenciji za novinare u Briselu.

S druge strane, izbor čoveka sa sumnjivom prošlošću koji služi dvogodišnju zatvorsku kaznu za kupovinu glasova teško da je bez rizika. Kao prvo, to će sigurno ponovo podstaći dugotrajne razmirice sa Tiranom i iznervirati pristalice proširenja Evropske unije, koji tvrde da Nova demokratija truje proces dovodeći bilateralni spor oko vladavine prava na evropski nivo. S obzirom na to da mesta grčkog evroposlanika dobijaju kandidati koji osvoje najveću podršku, sva je prilika da bi Beleri mogao da izbori mesto u Evropskom parlamentu. Očekuje se da će Nova demokratija dominirati na junskim izborima.

Grčko ministarstvo spoljnih poslova se igra politike sa izborom Belerija, izjavilo je nekoliko zvaničnika.

- Odluka o kandidaturi Belerija morala je da odmeri izbornu dobit za vladajuću stranku i podršku patriotskoj desnici unutar Nove demokratije s jedne strane, naspram odnosa sa Albanijom i većinom evropskih partnera Grčke s druge. Odluka koju je doneo grčki premijer pokazuje da vaga se konačno preklopila u korist prvog fronta - rekao je Lukas Cukalis, profesor u Parizu.

Pozadinska priča

Beleri je izabran za gradonačelnika Himare, bastiona etničke grčke zajednice, na lokalnim izborima 14. maja prošle godine. Uhapšen je samo dva dana ranije dok je navodno nudio 40.000 albanskih leka (390 dolara u to vreme) za kupovinu osam glasova. Na kraju, Beleri je pobedio kandidata socijalista Jorga Goroa za 19 glasova. Nije mogao da položi zakletvu dok je uhapšen. Njegove pristalice insistiraju da je žrtva političke zamke od strane socijalista premijera Edija Rame. To je sam Rama odbacio kao "zabludu".

"Sa lažnim krivičnim dosijeom, bez dokaza, bez drugih svedoka, osim onog koga je policija podmitila, sa postavljenim sudijom, u staklenom kavezu bez komunikacije sa advokatom, albanski sud me je danas osudio na dve godine zatvora" rekao je Beleri posle presude.

Atina je vršila pritisak na Tiranu da se on slobodi kako bi položio zakletvu, čak i da se to obavi u zatvoru, ali za sada bezuspešno. Vlasti u Albaniji tvrde da je on bio umešan u iredentističku militantnu terorističku mrežu. Beleri je 1995. godine, godinu nakon napada u kojem su ubijena dva albanska vojnika, uhapšen u Grčkoj i osuđen na tri godine uslovno zbog saučesništva u posedovanju oružja. Njegovu navodnu umešanost u ove aktivnosti albansko pravosuđe je više puta istraživalo - 1994, 2005. i 2015. godine - ali nisu pronađeni dokazi protiv njega.

Beleri je pružio dokaze, uključujući pečatirani pasoš, da je bio na Kipru kada se dogodio napad 1994. U u međuvremenu, Goro, gradonačelnik Himare, takođe je uhapšen u aprilu pod optužbom za korupciju. Beleri ga je optužio za izradu lažnih dokumenata da bi dobio državno zemljište i napravio odmaralište. Blerina Bala iz grupe socijalista imenovana je za vršioca dužnosti gradonačelnika Himare.

Razdori sa saveznicima u EU

Grčka tvrdi da bi slučaj Belerija trebalo posmatrati kroz prizmu poštovanja ljudskih prava za šta se Evropa zalaže, a ne kao bilateralno pitanje, jer predstavlja brigu o vladavini prava u zemlji koja teži da se pridruži EU. Atina takođe insistira da put Albanije prema EU mora da poštuje grčku manjinu. To pitanje je poremetilo odnose Grčke sa nekim od članica Unije, posebno Nemačkom kada je kancelar Olaf Šolc javno govorio u korist kandidature Albanije za EU ​​uprkos prigovorima Atine.

U novembru, Grčka je na sastanku Saveta stalnih predstavnika EU upozorila da je spremna da blokira Albaniju ako ne poštuje Belerijeva prava.

"U ovom trenutku, Amerikanci i Evropljani nisu uvereni da je slučaj Beleri pitanje demokratije, vladavine prava i kršenja ljudskih prava" rekao je Agelos Sirigos, docent međunarodnog prava na Univerzitetu Panteion i poslanik Nove demokratije.

(Kurir.rs/Telegraf/Preneo: A.N.)