"UKRAJINSKI MEDIJI ŠIRE SLIKU MAĐARA KAO NEPRIJATELJA": Političarka iz Zakarpatatja bliska Orbanu proziva vlast u Kijevu

Pripadnici mađarske manjine u Zakarpatskoj oblasti na zapadu Ukrajini nalaze se između dve vatre zbog komplikovanih ukrajinsko-mađarskih odnosa.

Ovog hladnog prolećnog dana nekoliko ljudi pije kafu za stolom ispred poslastičarnice „Parisel“ u centru grada i razgovara na mađarskom. Oni su pripadnici mađarske manjine, a u tom gradu oko polovina od oko 23.000 stanovnika je mađarskog porekla. Jedan od ljudi za stolom je muškarac srednjih godina. Na sebi ima vojnu uniformu. Služi kao vojnik u regionalnoj dobrovoljačkoj jedinici.

Kad ga pitamo kako se oseća kao Mađar u Ukrajini, pogled mu postaje ozbiljan. „Nigde se ne osećamo da pripadamo“, žali se. „Ovde nas Ukrajinci označavaju kao Mađare, tamo u Mađarskoj smatraju nas Ukrajincima ili Rusima.“ Zastane na trenutak. Zatim kaže: „Ali, mi Mađari ovde u Zakarpatju držimo se zajedno. Ovo je naš dom i dom naših predaka.“

Nemirna Zakarpatska oblast

Zakarpatska oblast – tako se zove zapadno-ukrajinski region u kojem se nalazi i Beregovo. Tu tradicionalno zajedno žive pripadnici mnogih nacionalnosti. Osim Ukrajinaca, koji čine većinu od sredine 19. veka, tu su i Mađari, Rumuni, Slovaci, Poljaci i Romi. Trenutno u Zakarpatju živi oko 1,3 miliona ljudi. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2001. bilo je 150.000 Mađara, a sada bi moglo da ih bude i manje od 100.000.

Već nekoliko godina se taj region sve češće spominje i u ukrajinskim i u mađarskim medijima. Razlog su bile promene u ukrajinskom obrazovnom zakonu 2017. prema kojima bi nastava na maternjem jeziku za manjine u srednjoj školi trebalo da se ograniči. Te odredbe nikada nisu sprovedene, ali su izazvale veliku uznemirenost, kako među mađarskom manjinom, tako i u samoj Mađarskoj.

Mađarski premijer Viktor Orban već godinama koristi tu temu za sve oštriju antiukrajinsku retoriku. On tvrdi da je mađarska manjina žrtva ozbiljnog političkog progona i kulturnog uništenja od strane ukrajinske države.

S druge strane, u Ukrajini se Zakarpatska oblast već nekoliko godina smatra izvorom nemira – kao područje na kojem bi separatistički scenariji poput onih iz 2014. na istoku Ukrajine ili na Krimu mogli da se ponove.

Ponekad teskoba, ponekad mir

U Beregovu se na prvi pogled napetosti ne primećuju. Svuda po gradu su dvojezični natpisi, mnoge ulice nose imena mađarskih ličnosti, ljudi slobodno govore mađarski. Teško je reći šta je ispod te površine. U razgovorima s Mađarima na ulici oseća se ponekad teskoba, ponekad mir.

Na pijaci u Beregovu, gde ima svega, od hrane, do jeftinih kineskih proizvoda i zarđalih starih šrafova, stoji Mađarica u četrdesetima godinama pored tezge na kojoj su čarape i priča da je njen muž nakon početka rata 2022. „zbog situacije otišao van zemlje“. Ne želi da kaže gde je, već samo toliko da ona sa decom redovno „tamo“ odlazi i da prodični život sada za vreme rata „nije jednostavan“. Zatim brzo odlazi.

Dva muškarca, obojica u kasnim pedesetim, prodaju toaletne i higijenske proizvode. Žale se da se na njih, Mađare, popreko gleda kad govore svojim maternjim jezikom. Nekoliko koraka dalje, jedna mađarska penzionerka koja prodaje kobasice, sir, ulje, šećer, brašno i druge prehrambene proizvode, priča upravo suprotno: nema diskriminacije manjina, nego mnogi Mađari ne govore dobro ukrajinski, pa je to, kaže, problem.

„Mađari kao neprijatelji“

Slika je pomešana kad se razgovara s ljudima na ulici, ali ne i ako pitate Karolinu Darči. Ona je odbornica u gradskoj skupštini Beregova i sekretarka za politiku Kulturnog saveza Mađara u Zakarpatskoj oblasti (KMKSZ), organizacije bliske stranci Fides mađarskog premijera Viktora Orbana.

Predstava o Mađarima u javnosti Ukrajini veoma je negativna, a ima i mnogo diskriminacije, žali se Darči. Ukrajinski mediji šire „sliku Mađara kao neprijatelja“, a to, kaže, dolazi „odozgo“, od ukrajinskih političara.

U decembru 2023. ukrajinski parlament je, na preporuku EU, podržao povlačenje restriktivnih odredbi o nastavi na manjinskim jezicima – čime je ispunjen ključni zahtev predstavnika mađarske i drugih manjina u toj zemlji.

Ubuduće će se u školama na ukrajinskom predavati samo predmeti ukrajinski jezik i književnosti i nacionalna obrana. Karolina Darči ocenjuje da je to pozitivno. „Ali, to može da bude samo početak, ima još mnogo toga da se uradi“, kaže. Kao primer navodi poboljšanje nastave ukrajinskog jezika za učenike pripadnike manjina.

„Dobra budućnost u evropskoj Ukrajini“

Znatno pomirljiviji je drugi politički predstavnik mađarske manjine – Laslo Zubanič, predsednik Demokratskog udruženja Mađara u Ukrajini (UMDSZ). On ne želi da upućuje nikakve optužbe i ni na čiju adresu. Svoje ocene formuliše posredno. Izgovara rečenice poput one da su Mađari u Zakarpatskoj oblasti ukrajinskoj javnosti od početka rata mnogim humanitarnim akcijama pokazali da nisu izolovani deo stanovništva.

Zubanič je krajem 2023. bio jedan od inicijatora otvorenog pisma mađarskom premijeru Viktoru Orbanu u kojem su mu se politički predstavnici Mađara Zakarpatske oblasti obratili s molbom da podrži integraciju Ukrajine u EU. Bila je to uljudno sročena kritika Orbanove politike blokade Ukrajine. Povlačenje restriktivnih odredbi u obrazovnom zakonu Zubanič vidi kao „promenu smera“ Ukrajine. „Mislim da je to korak Ukrajine na njenom evropskom putu“, kaže on i dodaje: „Mi Mađari vidimo dobru budućnost za sebe u toj evropskoj Ukrajini.“

„Želimo da živimo kao u Evropi“

Neizvesnost i olakšanje – takvo je nekako raspoloženje u gimnaziji „Lajoš Košut“ u Beregovu, jednoj od najstarijih obrazovnih ustanova mađarske manjine u Zakarpatju. Direktorka Emeše Seltvai-Veždel ne želi da komentariše politička pitanja, ali ističe da „u svakodnevnom životu nema problema između Mađara i Ukrajinaca“. Ona naglašava da je vrlo pozitivno to što ukrajinska država sada garantuje nastavu na maternjem jeziku.

A njezina koleginica Edit Babjak, koja vodi odeljenje za obrazovanje i kulturu u gradskom veću Beregova, naglašava da se „često kaže da i mi ovde hoćemo onakav scenario kao separatisti na istoku Ukrajine“. To nas boli, jer mi nismo takvi, kaže i naglašava: „Ovde nema separatističkog raspoloženja. Ni mi ne želimo da živimo pod ruskom vlašću, već kao u Evropi.“

(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)