Sedam meseci nakon smrti Jevgenija Prigožina, neposlušnog oligarha čiji je privatni vojni odred poznat kao Vagner grupa predvodio pobunu protiv ruskog predsednika Vladimira Putina, ruska država uspostavlja kontrolu nad plaćenicima i stavlja ih na raspolaganje za sprovođenje agende Kremlja.
Vagner grupa razbila se u najmanje četiri manje grupe. Mešanjem boraca sa drugim plaćenicima lojalnim Vladimiru Putinu, ruska vlada se nada da će sprečiti ponavljanje događaja od prošle godine, kada je Vagner okrenuo leđa ruskom predsedniku i njegovom ministarstvu odbrane.
"Deo cilja restrukturiranja je osigurati veću kontrolu nad operacijama u celini", rekao je jedan od američkih zvaničnika, prenosi Politiko.
Operišu po Africi
Nove privatne armije već su raspoređene na specijalnim misijama širom sveta, uključujući Ukrajinu i Afriku, gde se očekuje da će imati sličnu destabilizujuću ulogu na globalnoj sceni kao kada su bile pod komandom Jevgenija Prigožina, rekli su zvaničnici. Rekonstituisane paravojne grupe već su primorale Bajdenovu administraciju da povuče trupe iz Nigera i Čada nakon velikih neuspeha u borbi protiv terorizma - istovremeno predstavljajući izazov za američku politiku u Centralnoafričkoj Republici, Maliju, Burkina Fasu, Libiji i drugim afričkim zemljama.
Jedna od četiri grupe je usklađena sa Nacionalnom gardom Rusije. Već je prebačena u Ukrajinu i izgubila je značajan broj boraca. Druge dve grupe deluju pod kontrolom ministarstva odbrane i moskovskih obaveštajnih službi. Četvrta grupa, poznata kao Afrički korpus, usklađena je sa postojećom grupom Redut i još uvek radi na preuzimanju kontrole nad bivšim Vagnerovim snagama u nekim afričkim prestonicama, rekli su američki zvaničnici.
Malo se zna o raspodeli novih frakcija, uključujući koliko članova dolazi iz Prigožinovog Vagnera u poređenju sa drugim postojećim paravojnim organizacijama. Takođe nije jasno u kojoj meri je Prigožinov sin, koji je prvobitno preuzeo kontrolu nad hiljadama Vagnerovaca nakon očeve smrti, još uvek uključen u vođenje manje grupe boraca koji su verni sećanju na njegovog oca. Mlađi Prigožin verovatno je na čelu nekih snaga u Centralnoafričkoj Republici i Maliju.
Prigožinova smrt - uklanjanje jedine pretnje za Putinovu vladavinu
Prigožin je preminuo prošlog avgusta kada je njegov avion eksplodirao u vazduhu. Nesreća je okarakterisana kao ubistvo koje je organizovala ruska država, naređeno od strane Putina. To je označilo uklanjanje jedine ozbiljne pretnje za Putinovu vladavinu. Prigožin se obogatio kao Putinov lični kuvar pre nego što je osnovao Vagner grupu 2017. godine.
Dozvoljavanje bliskom savezniku Kremlja da izgradi nezvaničnu privatnu vojsku bilo je korisno Rusiji za obavljanje tajnih misija širom sveta. Međutim, kako je Vagner grupa širila svoj globalni doseg, postajala je sve nezavisnija od ruske kontrole. Putin je tolerisao te promene dok su borci Vagnera prihvatili važne uloge u njegovom ratu sa Ukrajinom. Međutim, u junu prošle godine Prigožin i njegovi plaćenici okrenuli su se protiv Putina zbog nesposobnosti njegovog ministarstva odbrane u vođenju rata.
To je dovelo do serije sukoba sa ruskim snagama dok su Prigožinovi ljudi marširali ka Moskvi u očiglednom pokušaju puča. Prigožin je konačno odustao u dogovoru koji su postigli saveznici Rusije u Belorusiji. Ali u roku od dva meseca, Prigožin je "poginuo" zajedno sa još devetoro ljudi, kada je njegov avion nestao i srušio se dok je leteo iz Sankt Peterburga u Moskvu.
Prigožinova smrt ostavila je sudbinu njegovog carstva u neizvesnosti. Tada je Vagner grupa bila u procesu uspostavljanja bliskih veza sa liderima neposlušnih afričkih država, pružajući sigurnost diktatorima dok sprovode unosne operacije u rudarstvu.
Kontrola nad rudnicima zlata, širenje lažnih vesti...
Naprimer, u Centralnoafričkoj Republici, Vagner grupa preuzela je kontrolu nad rudnikom zlata. Nakon Prigožinove smrti, njegovi bivši podređeni značajno su proširili rudnik, ali još uvek nisu pronašli način da efikasno trguju i otpremaju minerale. Na globalnom tržištu bi ostvarili stotine miliona dolara profita.
Prigožin je takođe nadgledao obimnu operaciju širenja lažnih vesti što je dovelo do protesta u Africi, a cilj je bio i destabilizacija izbora šurom zapadne Evrope i SAD.
Novouspostavljena komanda nad privatnim plaćenicima ima ogromne posledice za geopolitiku. Mogla bi oslabiti napore Bajdenove administracije u borbi protiv terorizma, promovisanju demokratije i uspostavljanju diplomatskih veza sa novonastalim režimima, posebno u Africi.
"Ovde je ključan vremenski faktor. Rusija može dati tim zemljama ono što SAD ne mogu i to odmah", rekao je jedan od američkih zvaničnika, aludirajući na sposobnost Moskve da koristi plaćenike kako bi obezbedila oružje i municiju za novonastale vojne vlade u Africi. "A mnogi lideri tih zemalja su se zasitili toga da ih SAD poučavaju o demokratiji."
Američki zakoni guraju Afriku u zagrljaj Rusije
Po zakonu, Sjedinjene Američke Države ne mogu pružati pomoć vladama koje preuzimaju vlast putem vojnih pučeva, što ih efektivno ostavlja korak iza Rusije u takvim situacijama.
Direktna kontrola Moskve nad paravojnim grupama takođe bi mogla ubediti neke afričke zemlje koje su se ranije klonile Vagner grupe - koja je bila pod globalnim sankcijama kao kriminalna organizacija - da preispitaju svoj otpor. Posledice toga što Moskva koristi plaćenike za širenje svog uticaja u Africi već su vidljive u Nigeru, jednoj od najvažnijih ispostava u ratu protiv terorizma.
Vojni lideri su u toj zemlji preuzeli kontrolu od izabranog predsednika zemlje, Mohameda Bazuma, prošlog jula. Pučisti su naterali Vašington da obustavi ekonomsku i vojnu pomoć zemlji dok je Bajdenova administracija vršila pritisak na vojne lidere da se vrate na demokratiju pod civilnim rukovodstvom. Međutim, ranije ovog meseca, stotine ruskih plaćenika stiglo je u glavni grad Niamej, tvrdeći da su tu da pomognu u obuci vojske i da uđu u formalno partnerstvo sa vladajućim režimom.
Njihov dolazak dogodio se nekoliko dana pre nego što je Bajdenova administracija objavila da će SAD povući svojih 1.000 vojnika iz zemlje posle skoro 10 godina, stvarajući utisak da ruske snage zamenjuju američke u zemlji gde su terorističke grupe organizovale i planirale globalne napade.
U međuvremenu je Bajdenova administracija objavila da povlači oko 75 specijalnih snaga koje su obavljale uloge u borbi protiv terorizma u Čadu, na zahtev lokalne vlade.
Bivši borci Vagnera ostaju aktivni i u Maliju, Libiji i Sudanu, gde imaju ugovore za pružanje sigurnosti nestabilnim režimima. SAD su pokušale da se suprotstave prisustvu Vagnera u tim zemljama i u Centralnoafričkoj Republici, pozivajući zvaničnike da se distanciraju od Rusije.
Vagnerovci su opasnost i za Rusiju
Dvojica američkih zvaničnika u razgovoru za Politico upozoravaju da postoji rizik po rusku strategiju - posebno u vezi sa stalnim pitanjima o lojalnosti bivših boraca Vagnera i njihovoj spremnosti da prihvate naređenja od često osporavanog ministarstva odbrane te zemlje.
Još pre svoje pobune, Prigožin je često javno osuđivao ministarstvo odbrane, kriveći lidere za neuspehe na bojnom polju u Ukrajini. A njegov konačni razlaz sa Putinom dogodio se kada je pokušao da iznudi smenu Sergeja Šojgua, ministra odbrane, i Valerija Gerasimova, načelnika Generalštaba.
Tvrdio je da loše upravljaju ruskim trupama, kao i da su preterali predstavljajući Ukrajinu kao veću pretnju nego što jeste kako bi naterali Putina da započne nezgodan rat.
Mnogi Vagnerovci ostali su verni sećanju na Prigožina i, baš kao i on, nisu voleli ministra odbrane.
Kurir.rs/Blic.rs/Preneo: D. P.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
