Iako se smatra da se najviši drzavni zvaničnici prevoze svuda pa i vazduhom znatno bezbednije od običnik putnika, istorija je nemalo puta pokazala da su stravične katastrofe i padovi moguće - čak i na letovima onih "nedodirljivih".
Pogibija u padu helikoptera iranskog predsednika Ebrahima Rasija oživela je istorisjko sećanje na nemali broj vladara, predsednika, premijera i drugih najviših državnih zvaničnika koji su svoje živote okončali na jednako tragičan način, u krhotinama nekog aviona ili helikoptera.
Iako je u većini slučajeva u pitanju bila upravo kako joj ime kaže - nesreća, istovremeni splet okolnosti koji su doveli do udesa i gubitka života - sama činjenica da je u njoj stradao neki predsednik i premijer često je izazivala sumnju da li je možda neko "umešao prste" i nasilno prouzrokovao vazduhoplovni udes. Neke sumnje su se ispostavile kao tačne.
Posao šefova država neretko podrazumeva česta putovanja. Bilo da se radi o poseti drugih zemalja i održavanju diplomatskih odnosa ili pak putovanjima ka drugim krajevima države, predsednici, premijeri, kraljevi i drugi vlastodršci često se odlučuju da do konačne destinacije stignu na najbrži mogući način: vazdušnim putem.
Mada se većina njih prevozi izuzetno bezbedno, istorija je nemalo puta pokazala da su stravične katastrofe i padovi mogući - čak i na letovima onih "nedodirljivih".
Pred vama su neke od najznačajnijih vazduhoplovnih nesreća u kojima su živote izgubili šefovi država.
Džemal Bjedić (1977) - predsednik Saveznog izvršnog veća SFRJ
Nekadašnji predsednik SIV, odnosno premijer Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Džemal Bjedić tragično je stradao u januaru 1977. godine kada se državnički avion koji ga je prevozio u Sarajevo srušio u blizini Kreševa.
On se tog dana vraćao u Sarajevo nakon što je u Beogradu ispratio predsednika Josipa Broza Tita na put u Libiju.
Learjet 25 registracije YU-BJH Avio službe vlade SFRJ srušio se 18. januara 1977. godine na planini Inač nedaleko od Sarajeva. Loši vremenski uslovi, problematična konfiguracija terena kao i zaokret izvršen na neodobrenom mestu doprineli su tome da se avion premijera obruši na planinski venac, pokazuju podaci Baaa-acro.
Pored Džemala Bjedića, u avionu su bili i njegova žena Razija, još četiri putnika kao i dva pilota, a svi su tog dana poginuli.
U godinama nakon nesreće, a pogotovo posle raspada zajedničke države i osamostaljenja BiH, u javnosti su se mogle čuti različite teorije zavere o pogibiji premijera. Neki smatraju da je prominenti bosanskohercegovački političar ubijen i da pad aviona nije slučajnost. Čvrstih dokaza za takve tvrdnje danas nema.
Boris Trajkovski (2004) - predsednik Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije
Još jedan od političara koji je izgubio život u avionskoj nesreći na ovim prostorima jeste i Boris Trajkovski - nekadašnji predsednik Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, danas Severne Makedonije. On se zajedno sa još osam ljudi u avionu Beechcraft 200 Super King Air registracije Z3-BAB srušio na jugu Bosne i Hercegovine.
Katastrofalni pad dogodio se 26. febrauara 2004. godine kada je Boris Trajkovski zajedno sa drugim državnim zvaničnicma leteo iz Skoplja (SKP) za Mostar (OMO). Avion se srušio u hercegovačkim planinama nedaleko od mesta Berkovići, tokom prilaza mostarskom aerodromu.
Kako se pad dogodio u planinskom regionu, pristup mestu nesreće bio je otežan. Prema pisanju BBC, u potragu za Borisom Trajkovskim i njegovim avionom uključile su se i NATO mirovne snage u BiH, a olupina letelica pronađena je 27. februara.
Predsednik, drugi putnici kao i dva člana posade su tragično nastradali. Nakon nesreće pokrenute su dve istrage i ustanovljeno je da je došlo do nekoliko propusta prilikom samog leta.
Komisija zadužena za istraživanje pada letelice je utvrdila da su vremenski uslovi za sletanje u Mostar bili loši kao i da su glavni faktori koji su doprineli nesreći bili nedovoljna pripremljenost posade za sletanje, zanemarivanje podataka o meteorološkoj situaciji oko Mostara, pogrešan prilaz aerodromu, manjak kooperacije između dva pilota kao i održavanje premale visine aviona.
Leh Kačinjski (2010) - predsednik Poljske
Jedna od najvećih nesreća u istoriji postkomunističke Poljske dogodila se 10. aprila 2010. godine kada je tadašnji predsednik Leh Kačinjski poginuo u padu državničkog aviona u Rusiji.
Tupoljev 154M poljskog ratnog vazduhoplovstva (Siły Powietrzne) oznake 101 srušio se prilikom sletanja u bazu Smolensk na zapadu Rusije prilikom čega je živote izgubilo 96 ljudi.
Avion koji je doleteo iz Varšave (WAW) prevozio je predsednika Leha Kačinjskog, njegovu suprugu, predsednika Narodne banke Poljske, zamenika ministra spoljnih poslova, predstavnike Parlemaneta kao i druge državne zvaničnike, a svi su izgubili živote u stravičnom padu.
Istraga koja je usledila nakon pada letelice pokazala je da je prilikom faze sletanja Tupoljeva u Smolensk došlo do nekoliko bitnih propusta.
Kao i u prethodne dve nesreće u BiH, vremenski uslovi u Smolensku su 10. aprila 2010. godine bili izuzetno loši ali ono što je zapečatilo sudbinu 96 duša u poljskom Tupoljevu bila je uglavnom reakcija letačke posade. Izveštaj istražitelja zaduženih za pad aviona pokazao je da su piloti napravili niz grešaka tokom prilaza ruskoj vazduhoplovnoj bazi.
Prema podacima Air Safety Network, neposredni uzrok nesreće bilo je spuštanje Tupoljeva ispod minimalne propisane vinine pri većoj brzini zbog čega se srušio na zemlji. Piloti takođe nisu imali vizuelni kontakt sa tlom usled guste magle u okolini aerodroma, a navodno je ignorisano upozorenje o blizini terena. Sve to treba posmatrati i kroz prizmnu navodno "ogromnog pritiska" na posadu da sleti, uprkos meto uslovima koji su nalagali preusmeravanje na alternativni aerodrom.
Poljski istražitelji su utvrdili da je obuka letačke posade aviona takođe bila loša.
Dag Hamaršeld (1961) - generalni sekretar Ujedinjenih nacija
Da u avionskim nesrećama nisu ginuli samo zvaničnici država pokazuje i slučaj Daga Hamaršelda, generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji je izgubio život tokom misije u Africi.
On je 18. septembra 1961. godine putovao ka Severnoj Rodeziji, današnjoj Zambiji kako bi učestvovao u mirovnim pregovorima u periodu Kongoanske krize. Douglas DC-6 registracije SE-BDY poleteo je iz Leopoldvila, današnje Kinšase, a konačna destinacija sekretara i njegove pratnje bio je aerodrom Ndola.
On tamo nikada nije stigao jer se njegov avion, usled još uvek nerazjašnjenih okolnosti, srušio se blizu grada Ndola. Čak i dan dans se spekuliše o mogućim uzrocima pada letelice. Dok neki smatraju da je do nesreće došlo usled greške pilota, drugi su mišljenja da je iza pada aviona stojao SSSR.
Istraga o misterioznoj nesreći ponovo je pokrenuta sa ciljem da se utvrde okolnosti koje su dovele do pogibije Daga Hamaršelda, njegove pratnje i posade aviona, piše The Guardian. Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD su optuženi da opstruišu istragu mada su zvaničnici ovih zemalja takve tvrdnje odbacili.
Svedoci sa zemlje tada su izjavili da su u noći pada aviona videli još jednu letelicu u vazduhu kao i bljesak na nebu. The Guardian piše da su u septembru u tom regionu Afrike bili aktivni i belgijski piloti plaćenici mada dokaza za njihovu umešanost u nesreću za sada nema.
Pored Daga Hamaršelda, život je 18. septembra 1981. godine izgubilo još 15 osoba.
Žuvenal Habijarimana i Siprijen Ntarjamira (1994) - predsednici Ruande i Burundija
Veoma specifičan atentat na dvojicu državnika u Africi dogodio se 1994. godine kada je oboren avion u kojem su putovali predsednici Ruande i Burundija - Žuvenal Habijarimana i Siprijen Ntarjamira.
Pomenuta godina i dve države onim starijima i pre čitanja ovih redova daju jasnu sliku o istorijskoj pozadini cele nesreće. Reč je o Građanskom ratu u Ruandi koji je obeležio stravičan genocid nad manjinskim Tutsi stanovništvom.
Za razliku od drugih nesreća o kojima smo do sada pisali, do pada predsedničkog aviona došlo je usled delovanja protivvazduhoplovne rakete.
Falcon 50 registracije 9XR-NN u službi Vlade Ruande poleteo je 6. aprila 1994. godine sa aerodroma Dar es Salam (DAR) u Tanzaniji prevozeći Žuvenala Habijarimana i Siprijena Ntarjamira u Kigali (KGL). Kada se avion približio ruandskoj prestonici, sa zemlje su ispaljenje lake prenosne protivvazduhoplovne rakete koje su oborile Falcon 50, svega nekoliko kilometara od aerodroma, pokazuju podaci Air Safety Network.
U većini izvora se kao tip rakete koji je upotrebljen navodi SAM-16, što je zapadna oznaka za pozati sovjetski sistem 9K38 Igla koji zbog svojih malih gabarita veoma dostupan i na crnom tržitu naoružanja. Da ironija bude veća, avion se srušio na rezidenciju ruandskog predsednika koja je bila nedaleko od aerodroma.
U padu aviona poginulo je ukupno 15 ljudi.
Francuska je započela istragu povodom pada aviona 1998. godine na zahtev porodica članova posade koji su se četiri godine ranije našli na fatalnom letu. Postupak je godinama bio kamen spoticanja u diplomatskim odnosima Ruande i Francuske koji su nekoliko godina bili i u prekidu, preneo je BBC.
Za obaranje aviona optuženi su Tutsi pobunjenici iz Patriotskog fronta Ruande predvođeni Polom Kagameom - sadašnjim predsednikom Ruande. Oni su navodno dovedeni u vezu sa ubistvom njihovog političkog protivnika Žuvenala Habijarimana koji je pripadao suprotstavljenoj strani i držao poziciju predsednika.
Vlada Ruande protivila se odlukama francuskog suda, navodeći da je istraga politički motivisana kao i da Francuska nastavlja da podržava stranu koja je izvršila genocid.
U 2006. godini izdate su poternice za ljude bliske Kagameu za koje se verovalo da su učestvovali u obaranju aviona, piše BBC. Optužbe su 2018. godine ipak odbačene.
Sebastijan Pinjera (2024) - bivši predsednik Čilea
Bivši predsednik Čilea Sebastijan Pinjera poginuo je 5. februara ove godine u padu helikoptera na jugu zemlje. Njegov helikopter Robinson R-66 srušio se u jezero Ranko, nedugo nakon poletanja.
Sa njime su u letelici bile još tri osobe koje su nakon prizemljenja na vodenu površinu uspele da izađu iz helikoptera ali ne i Sebastijan Pinjera. Poznato je da su u helikopteru uz Pinjeru bila njegova sestra Magdalena i jedan prijatelj sa sinom koji su preživeli pad.
Čileanska mornarica je izvukla telo Pinjere iz letelice, a u Čileu je bila proglašena trodnevna nacionalna žalost za predsednikom koji će biti sahranjen uz državne počasti.
Kurir.rs/Aero.rs/Preneo: D. P.
NE PROPUSTITE
