"TO MOŽE DOVESTI DO TREĆEG SVETSKOG RATA" Upozorenje zvaničnika članice NATO nakon odluke da Ukrajina zapadnim oružjem GAĐA RUSIJU

Sve do sada zapadne zemlje su ograničavale Ukrajini upotrebu vlastitog naoružanja na vojne ciljeve unutar Rusije, računajući tu i Krim i okupirane teritorije, piše BBC.

Prošlog meseca, Rusija je pokrenula masovnu kopnenu ofanzivu u ovoj oblasti, otvorivši novi front i zauzevši nekoliko sela.

Ruski prodor predstavlja ozbiljnu pretnju po Harkov, drugi najveći ukrajinski grad, na svega 30 kilometara od granice.

Granica u ovoj oblasti praktično je linija fronta, tako da je zabrana da se koristi oružje dobijeno sa Zapada za gađanje ciljeva izvan Ukrajine omogućavala ruskim jedinicama da se pripreme za tu operaciju u bezbednom okruženju.

Posle sve većeg pritiska Ukrajine i drugih evropskih zemalja, SAD su pristale da promene politiku i dozvole Kijevu da napada Rusiju naoružanjem sa Zapada.

„Glavno obeležje našeg angažovanja jeste prilagođavanje po potrebi, da se namiri ono što se zapravo dešava na bojištu, da se postaramo da Ukrajina ima sve što joj treba, kad joj treba", rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja NATO u Pragu u petak.

Dok su Amerika i Nemačka rekle da Ukrajina može da koristi njihovo oružje za napade na rusku teritoriju, neke druge članice NATO, poput Italije, Mađarske i Turske se tome odlučno protive.

Američki predsednik Džozef Bajden dao je dozvolu vlastima u Kijevu da koriste naoružanje te zemlje za napade na ciljeve u Rusiji, ali samo u blizini regiona Harkova, citirali su američki mediji zvaničnike.

Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani upozorio je da odluka nemačkog kancelara Olafa Šolca da dozvoli Ukrajini da koristi nemačko oružje na ciljeve unutar Rusije može dovesti do trećeg svetskog rata.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski kaže da je upotreba zapadnog oružja za napade na rusku teritoriju „pitanje dana".

Iz Moskve je brzo stigao odgovor.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev poručuje da će Ukrajina i njeni saveznici dobiti „razarajući odgovor".

Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je zapretio da će proširiti „sanitarne zone" u slučaju da zapadnjačko oružje dugog dometa bude korišćeno za napade na rusku teritoriju.

On je rekao da zemlje članice NATO u Evropi ne smeju da zaborave da imaju „države sa malim teritorijama koje su gusto naseljene".

„One moraju da uzmu taj faktor u obzir pre nego što krenu da razmatraju napade duboko na ruskoj teritoriji", dodao je.

Izbegavanje eskalacije verovatno je razlog zašto dozvola za napad na Rusiju od SAD nije obuhvatila oružje dugog dometa kao što je ATACMS (vojni taktični raketni sistemi).

Ovi projektili imaju domet od 300 kilometara i mogu da se koriste za gađanje vojnih baza i aerodroma duboko na ruskoj teritoriji.

Takva ograničenja prepuštaju Ukrajini samo opciju usredsređivanja na ciljeve blizu vlastite granice.

Međutim, ovo je i dalje krupna promena politike za glavne saveznike Kijeva.

Čak i u slučaju oružja kraćeg dometa - do 70 kilometara - višestruki lanseri raketa kao što je HIMARS mogu značajno da naruše ruske logističke operacije i pokrete trupa, što će na kraju usporiti bilo kakve ofanzivne planove.

Ukrajina sada može da „napada mesta na kojima neprijatelj koncentriše trupe, opremu i skladišta zaliha koji se koriste za napade na Ukrajinu", kaže Jurij Povk iz Harkovske taktičke grupe koja koordiniše vojne operacije na severoistoku.

Ranije ove nedelje, Zelenski je izjavio da Rusija okuplja trupe svega 90 kilometara od Harkova za novu ofanzivu.

Institut za studije rata analizirao je satelitske snimke i potvrdio da ima „pojačanih aktivnosti u depoima i skladištima" u toj oblasti.

Dakle, sposobnost gađanja tih objekata značajno će pojačati sposobnost ukrajinskih snaga da odbiju nove napade u ovoj oblasti.

Ukidanje zabrane korišćenja naoružanja sa Zapada, međutim, najverovatnije neće pomoći Ukrajini da se zaštiti od ruskih jedrećih raketa lokalno poznatih kao KAB.

One ostavljaju za sobom katastrofalno razaranje i redovno se koriste za bombardovanje Harkova i drugih pograničnih gradova.

Da bi se zaustavili takvi napadi, ukrajinske snage moraju da gađaju avione koji izbacuju smrtonosne jedreće bombe.

Jedino oružje sposobno da presretne te avione koje Ukrajina ima na raspolaganju u ovom trenutku je američki protivvazdušni sistem Patriot.

Međutim, približavanje ovog oružja Harkovu predstavlja veliki rizik.

Špijunski dronovi mogu brzo da ga spaze i Moskva može da lansira projektile kao što je Iskander da unište ovaj skupoceni sistem.

Da sve bude zanimljivije, Velika Britanija i Francuska, koje Ukrajini šalju zajednički napravljene krstareće rakete koje se ispaljuju iz vazduha Storm šedou (iliti Skalp, kako se zovu u Francuskoj), nisu eksplicitno ograničile njihovu upotrebu.

Njihov domet može da bude i do 250 kilometara.

Štaviše, francuski predsednik Emanuel Makron je rekao novinarima prošle nedelje: „Treba da dozvolimo Ukrajini da neutrališe vojne položaje sa kojih se ispaljuju projektili i, u osnovi, vojne položaje sa kojih se napada Ukrajina."

Takva retorika doživljava se kao dozvola da se koristi Storm šedou/Skalp, rekao je za BBC oficir vojnog vazduhoplovstva koji je želeo da ostane anoniman.

Dakle, kaže on, Kijev sada može da gađa aerodrome u Kurskoj i Belgorodskoj oblasti koje se graniče sa Ukrajinom.

Međutim, takve operacije biće ograničene u pogledu onoga šta se njima može postići.

Ukrajinski Su-24 koji je opremljen ovim krstarećim raketama moraće da se približi ruskoj granici da bi ih ispalio, što ga čini ranjivim za ruske sisteme protivvazdušne odbrane.

Lovci F-16 koji se očekuju do kraja godine bolje su opremljeni za takve zadatke.

Predsednik Zelenski priznaje da još nije jasno da li će ukrajinski partneri dozvoliti da se ovi lovci koriste za gađanje ciljeva u Rusiji.

„Mislim da je korišćenje bilo kakvog oružja, oružja za Zapada, na teritoriji Rusije samo pitanje vremena", rekao je on na Nordijskom samitu u Stokholmu u petak.

Ukrajinske snage pokušavaju da naprave vlastito naoružanje za gađanje ciljeva u ruskoj pozadini.

Neki od njihovih dronova napali su naftna skladišta i vojne objekte stotinama kilometara udaljene od granice.

Meta najnovijeg napada bila je radarska stanica dalekog dometa u gradu Orsku, koji se nalazi 1.800 kilometara od granice sa Ukrajinom.

(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)

Bonus video: