BAJDEN ULAŽE POSLEDNJE NAPORE OKO UKRAJINE! Predsednik SAD otkrio PLANOVE, a američki general izneo CRNE slutnje

Američki predsednik Džo Bajden predvodi najbogatije svetske demokratije u slanju ključne poruke ruskom predsedniku Vladimiru Putinu - da Zapad neće napustiti Ukrajinu uprkos svim globalnim političkim previranjima koja bacaju sumnju na predanost saveznika.

"Nećemo odustati, jer ako to učinimo, Ukrajina će biti pokorena i to se neće tu završiti", rekao je Bajden okružen poslednjim preživelim američkim veteranima Dana D i grobovima više od 9000 njihovih poginulih saboraca.

"Ukrajinski susedi će biti ugroženi. Cela će Evropa biti ugrožena. … Autokrate sveta pažljivo prate šta se događa u Ukrajini", istakao je Bajden.

Ipak, Bajenova poruka naići će na rastuću zabrinutost u Evropi, koja strahuje da bi njegov mandat mogao završiti kao period između dva mandata Donalda Trampa. U prvom Trampovu mandatu, koji se završio 2021., srušene su decenijama stare bezbednosne ideje o Sjedinjenim Državama kao ključnoj sili koja se brine za bezbednost sa obe strane Atlantika i, što je još važnije, koja će je uvek osiguravati.

Tramp danas potvrđuje dominaciju nad republikancima

Kako navodi CNN u analizi današnjeg važnog sastanka G7 u Italiji, "autokrate sveta" koje je u Normandiji spomenuo Bajden će danas bez sumnje gledati kako Tramp povređuje svoju dominaciju u Republikanskoj stranci tokom susreta s republikanskim članovima Zastupničkog doma i senatorima u Vašingtonu.

Susret se očekuje dve nedelje nakon što je Tramp postao prvi bivši predsednik koji je osuđen za krivično delo i manje od pet meseci pre nego što će verovatni republikanski kandidat zatražiti od birača da ga vrate u Belu kuću.

Bajdenovo emocionalno, političko i diplomatsko zalaganje za Ukrajinu ne može se dovesti u pitanje i biće temelj njegove predsedničke ostavštine. Ali neizvesnost oko dugoročne predanosti Zapada je itekako prisutna i podstaknuta je promenljvim političkim strujama sa obe strane Atlantika, što itekako brine ukrajinskog predsednika Zelenskog.

Tramp u Americi, krajnja desnica u Evropi i Putin koji računa na zamor Zapada

Donalda Trampa, koji prezire Ukrajinu, obožava Putina i nije ga briga za bezbednost Evrope s obzirom na njegove beskrajne napade na NATO, deli manje od pet meseci od mogućeg ponovnog osvajanja Bele kuće.

Značajni uspesi stranaka krajnje desnice na izborima za Evropski parlament prošlog vikenda, posebno u ključnim zemljama poput Francuske i Nemačke, mogli bi stvoriti buduće komplikacije za podršku Evropske unije Ukrajini.

A Putinova spremnost da baci hiljade ruskih života u red za mlevenje mesa na prvoj liniji fronta, a da pritom ne trpi nikakve političke posledice kod kuće, u naciji očišćenoj od političkih protivnika, znači da uvek postoji mogućnost da se Zapad umori od sukoba pre njega.

Nove inicijative žele da preventivno zaštite Ukrajinu od Trampa, ali...

Niz novih inicijativa iz SAD-a i njegovih saveznika izgleda kao pokušaj da se Ukrajina unapred zaštiti od mogućih poteza Donalda Trampa, odnosno da se Kijev približi zapadnim ekonomskim i odbrambenim strukturama u slučaju da Bajden i neodlučni čelnici G7, koji su formirali prvi talas podrške Ukrajini nakon ruske invazije, ipak posustanu.

Međutim, nijedan američki predsednik ne može zaista da obaveže svog naslednika na pravac delovanja. Mučna kašnjenja u dobijanju najnovijeg paketa američke pomoći Kijevu od 60 milijardi dolara kroz Kongres sugerišu da duboko polarizovana američka politika znači da buduća američka velikodušnost prema Ukrajini ne može biti zagarantovana čak i ako Bajden pobedi u novembru.

Šta je u novim planovima Zapada za pomoć Ukrajini?

Ipak, poslednji zapadni planovi za pomoć Ukrajini šalju snažnu poruku namere. Bajdenov jučerašnji povratak u Evropu, samo tri dana nakon što je otišao, sažima njegovu ulogu najproaktivnijeg vođe zapadnog saveza od predsednika Džordža H.V. Buša. Predsednikov kalendar je pouzdan barometar prioriteta Bele kuće, koji pomno prate i američki saveznici i protivnici.

Dok je odlazio u Italiju, njegova administracija je najavila nove sankcije za više od 300 pojedinaca i entiteta sa ciljem da osakati sivu ekonomiju, koja uključuje brojne kineske kanale, koje je Kremlj izgradio da bi izbegao prethodne američke sankcije.

Sankcije su usmerene na strane finansijske kompanije koje pomažu Putinovim ratnim naporima, ograničavaju ruski pristup američkom softveru i informacionoj tehnologiji. "Rusija je danas postala ratna ekonomija", rekla je ministarka finansija Dženet Jelen, otkrivajući mere koje su osmišljene da povećaju ratnu potrošnju Rusije.

"Svakog dana Rusija nastavlja da stavlja pod hipoteku svoju budućnost kako bi održala svoj nepravedni rat protiv Ukrajine", rekla je ona.

Šta se očekuje od sastanka G7 u Italiji?

Očekuje se da će Bajden i Zelenski potpisati bilateralni bezbednosni pakt koji obavezuje SAD da 10 godina obučavaju ukrajinske oružane snage i prošire saradnju u proizvodnji naoružanja i opreme.

"Želimo da pokažemo da SAD podržavaju narod Ukrajine, da stojimo uz njih i da ćemo nastaviti da se bavimo njihovim bezbednosnim potrebama ne samo sutra već i u budućnosti", rekao je novinarima Džejk Salivan, savetnik za nacionalnu bezbednost Bajdena. Ipak, Trampu neće biti teško da prekine "izvršni sporazum" ako osvoji vlast.

Američki zvaničnici su takođe optimisti da će na samitu G7, koji okuplja SAD, Francusku, Britaniju, Nemačku, Japan, Italiju i Kanadu, potpisati višemesečne pregovore o paketu od 50 milijardi dolara za finansiranje popravke ukrajinske infrastrukture. Novac bi trebalo da dođe od kamata na zamrznutu rusku imovinu.

Očekuje se da će ove mere biti pojačane novim paketom NATO-a koji će biti predstavljen na samitu alijanse u Vašingtonu kasnije ovog leta, čime bi se institucionalizovala vojna podrška Ukrajini. Međutim, taj potez bi i dalje bio daleko od neuhvatljive želje Zelenskog za jasnim rokom za pristupanje Severnoatlantskom savezu.

Rusi napreduju na bojnom polju

Ovo su značajni i kredibilni politički, ekonomski i politički izrazi podrške Ukrajini. Ali oni dolaze u ranjivom trenutku za zemlju čiji opstanak nije zagarantovan. Najnovija procena koju je objavio američki Hadson institut stoga navodi "zabrinjavajući trend" ruskih dobitaka na više frontova, uključujući istočnu i severoistočnu Ukrajinu.

Nemilosrdni ruski napadi na civilnu infrastrukturu uništili su polovinu kapaciteta za proizvodnju električne energije u Kijevu, navodi se u izveštaju, naglašavajući zašto je već sredinom juna porasla zabrinutost zbog ukrajinskih civila u predstojećoj zimi. Štaviše, u poređenju sa prošlom godinom, očekuje se da će Rusija udvostručiti napore da koristi hladnoću kao oružje.

Obnova ruske ratne mašinerije

Uspeh Rusije u obnovi svoje ratne mašinerije, koja je bila devastirana na putu za Kijev pre dve godine, navela je neke visoke evropske zvaničnike da upozore na rastuću pretnju teritorijalnom integritetu Evrope. U međuvremenu, veće tenzije između SAD i Rusije bile su naglašene dolaskom konvoja ruskih brodova na Kubu u očiglednoj demonstraciji sile.

Penzionisani general Vesli Klark, bivši vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi, upozorio je ovog meseca na brifingu Hadson instituta da bi bilo pogrešno potcenjivati moć ruske vojske nakon što su komentari na Zapadu ismevali desetkovane ruske snage i loše vođstvo i taktiku u početak rata.

"Ne potcenjujte ih"

"Ruski karakter, ruske snage su strukturisane tako da napreduju bez obzira na gubitke, bez obzira na loše komandne odluke", rekao je Klark. "Ne potcenjujte ih. Tehnički gledano, oni su prilično pametni. Imaju Kinu iza sebe; iza sebe imaju Iran i kršenje sankcija", dodao je on.

Herojski otpor Ukrajine ruskoj invaziji početkom 2022. bio je inspirativan trenutak. Ali plavo-žute zastave, koje su nekada kao da su se vijorile svuda u zapadnim gradovima, postale su otrcane i izbledele više od dve godine kasnije.

Inspirativni rat se pretvara u ogorčenu borbu

Izvanredan trenutak nestabilnosti u politici razvijenog sveta primorao je mnoge strane lidere da daju prioritet sopstvenim problemima dok istovremeno pokušavaju da zadrže podršku Kijevu. Novi rat nakon Hamasovih terorističkih napada na Izrael skrenuo je pažnju sa sukoba u Ukrajini – koji evocira i krvoproliće rovovskog rata u Prvom svetskom ratu i zastrašujuće novo doba dronova.

Ponekad se ljutiti, nervozni ton uvukao u neke od interakcija iscrpljenog Zelenskog sa Zapadom.

Ukrajinski lider nije krio svoju frustraciju vremenom koje je bilo potrebno za isporuku najnovijeg paketa pomoći SAD - kašnjenje za koje se Bajden izvinio kada se sastao sa Zelenskim na događaju povodom Dana D.

Opravdanje frustracije Zelenskog

On je takođe izrazio nestrpljenje što svetski lideri nisu prihvatili njegov poziv na samit u Švajcarskoj. Bajden, koji sve češće pravi pauze u predizbornoj kampanji da bi otputovao u Evropu, neće biti u Švajcarskoj. Umesto njega, sa Salivanom će biti potpredsednica Kamala Haris.

Ne iznenađuje da je Zelenski uvek negodovao zbog samonametnutih ograničenja zapadne podrške njegovim ratnim naporima, što je simptomatično za Bajdenov osnovni cilj – izbegavanje direktne konfrontacije između NATO-a i Rusije.

Kritičari američkog predsednika dugo su ga optuživali da Kijevu nudi samo sredstva da izbegne gubitak rata, ali odbija da obezbedi sredstva za pobedu. Bajden je, međutim, nedavno dozvolio upotrebu ograničenih kategorija američkog oružja na ruskoj teritoriji, ali pod ograničenim okolnostima.

Zapad neće izbegavati pitanja o trajnosti

Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, insistira da je Bajden odlučan da "preduzme hrabre korake da pokaže Putinu da vreme nije na njegovoj strani i da ne može da nas nadživi dok podržavamo ukrajinsku borbu za slobodu“.

Ali postoji rastuća plima političkih tenzija, izbora sa visokim ulozima i ideološkog otuđenja između globalista i izolacionista u zapadnim društvima i ruskog lidera koji nemilosrdno odbija da promeni kurs bez obzira na cenu. Koliko god rat trajao, Zapad neće izbegavati pitanja o njegovoj izdržljivosti.

(Kurir.rs/CNN/Preneo: A.N.)

Bonus video: