ŠTA SE DEŠAVA NA TAMNOM DNU TIHOG OKEANA? Otkrivena misteriozna pojava: NE POTIČE OD ŽIVIH BIĆA
Nešto na tamnom dnu Tihog okeana stvara velike količine kiseonika, što je teško zamisliti s obzirom na to da tamo ne dopire Sunčeva svetlost. Naime, do sada se smatralo da su samo živa bića poput biljaka i algi sposobna da proizvode kiseonik putem fotosinteze – za šta je potrebna Sunčeva svetlost.
Naučnici su ovaj fenomen otkrili na području prepunom čudnih drevnih metalnih tvorevina veličine šljive, nazvanih polimetalni noduli. Stoga pretpostavljaju da ovaj "tamni kiseonik" ne proizvode živi organizmi, već metalne grudvice koje, što je zanimljivo, stvaraju skoro jednaku količinu električne energije kao i AA baterije.
Naime, ovi noduli su bogati metalima poput kobalta, nikla, bakra i mangana, koji se koriste u baterijama, pametnim telefonima, vetroturbinama i solarnim panelima. Kada su stručnjaci merili napone na površini grudvica, otkrili su razlike napona do 0.95 volti.
"Ovo otkriće je fascinantno, ali i frustrirajuće jer donosi puno pitanja, a malo odgovora", rekao je biohemičar Donald Kenfield sa Univerziteta Južne Danske.
Tokom istraživanja primetili nešto neobično
"Izgleda da na Zemlji, uz fotosintezu, postoji još jedan izvor kiseonika", rekao je ekolog Endrju Svitmen iz škotske asocijacije za nauku o moru. Mada je mehanizam iza ovakve proizvodnje kiseonika i dalje misterija, ovo bi otkriće moglo promeniti naše razumevanje o nastanku života na Zemlji, ali i drugim planetima.
Svitmen i njegove kolege su prvi put primetili nešto neobično tokom terenskog istraživanja 2013., kada su prilikom proučavanja ekosistema morskog dna u zoni Klerion–Kliperton, području između Havaja i Meksika, spustili malo plovilo kako bi saznali na koji način rudarstvo utiče na ekosistem okeanskog dna.
Bez fotosintetskih organizama koji ispuštaju kiseonk u vodu, koncentracije kiseonika unutar komora bi trebalo da padaju. Ali, ovoga puta se dogodilo upravo suprotno – nivo kiseonika se povećao. Naučnici su prvo pomislili da im senzori ne funkcionišu dobro, ali se ista stvar dogodila i tokom narednih ekspedicija 2021. i 2022. godine.
"Odjednom sam shvatio da sam osam godina ignorisao ovaj potencijalno neverovatan novi proces, koji se dešava 4000 metara ispod površine, na dnu okeana", kazao je Svitman.
Život na drugim planetima
Stručnjaci su ustanovili da bi ove formacije mogle da deluju kao katalizatori koji cepaju molekul vode i stvaraju molekularni kiseonik. Kako bi testirali hipotezu, ponovo su napravili uslove na morskom dnu u brodskoj laboratoriji. Pratili su prikupljene uzorke grudvica i videli da se koncentracija kiseonika povećala.
Biohemičarka Eva Stueken sa Univerziteta St. Endruz u Velikoj Britaniji smatra kako bi ovi nalazi mogli biti korisni i pri potrazi za znakovima života na egzoplanetama (planetima izvan Sunčevog sistema): "Sada bismo mogli biti malo oprezniji ako uočimo gas O2 na drugim planetama."
Svitman, s druge strane, ima optimističniji stav, barem što se našeg solarnog sistema tiče: "Ako se ovaj proces dešava na našoj planeti, možda se dešava i na drugim okeanskim svetovima kao što je Saturnov mesec Enceladus ili Jupiterova Evropa, čime se stvaraju uslovi za nastanak života."
(Kurir.rs/Index/Preneo: A.N.)
"VERUJEM DA ĆE ONO ŠTO ĆU REĆI, BITI OD VELIKE VAŽNOSTI ZA GRAĐANE SRBIJE" Predsednik Vučić obraća se naciji večeras u 18 časova