ZELENSKI BI MOGAO DA DOBIJE MOĆNE RAKETE KOJE DOBACUJU DO MOSKVE? Na pomolu zaokret u SAD, evo šta bi sve bilo u dometu Ukrajinaca

Iako je pre nekoliko dana, na skupu u bazi Ramštajn, američki ministar odbrane Lojd Ostin razočarao Ukrajince rekavši da im SAD neće isporučiti svoje dalekometne projektile ATACMSza udare duboko u rusku teritoriju - jer, kako je napomenuo, to ne bi donelo prevagu - čini se da će doći do drastičnog obrta.

Izdanje Aksiosa najavilo je 10. septembra da bi Vašington uskoro mogao da dopusti ukrajinskoj vojsci korišćenje raketa dalekog dometa ATACMS za napad na Rusiju.

Prema njihovim informacijama, američki državni sekretar Entoni Blinken objaviće to po dolasku u Kijev, a pre polaska je to najavio u razgovoru za Skaj njuz. S njim u Kijev ide i britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi, pa se očekuje da bi London mogao da ide putem Vašingtona.

Očigledno je došlo do slaganja u tom pitanju i s republikancima, jer je nekoliko važnih republikanskih kongresmena u Predsavničkom domu zatražilo od predsednika Bajdena da isporuči dalekometne projektile Ukrajincima.

– To je besmisleno ograničenje koje onemogućava Ukrajini pobedu u ratu, stoji u saopštenju republikanaca koje su potpisali, između ostalog, Majkl Rodžers, predsednik Odbora za oružane snage, zatim Majkl Mekol, predsednik Odbora za međunarodne odnose, te Majkl Tarner, predsednik Odbora za obaveštajne poslove.

Oni smatraju da promena odluke Bele kuće neće dovesti do "eskalacije sukoba", čega se mnogi boje, navodeći da "ukrajinski napad na rusku teritoriju u Kurskoj oblasti u kojem je korišćeno zapadno naoružanje nije doveo do ruskog odgovora koji bi radikalizirao i rasplamsao sukob".

Aksios se poziva na izjavu Majkl Mekola da je "odluka praktično već donesena".

Podsetimo da američki dalekometni projektili ATACMS mogu dosegnuti udaljenost od 280 kilometara, pa bi tako, prema američkom Institutu za izučavanje rata (ISW), u dometu bilo čak 245 ruskih vojnih ciljeva, uključujući i aerodrome, a na udaru bi bilo sedam ruskih regija u evropskom delu - Rostovska, Brjanska, Belgorodska, Kurska, Lipecka, Voronješka i Kaluška oblast, koja inače graniči s administrativnim područjem grada Moskve, a središte regije Kaluga od Moskve je udaljeno manje od 170 km.

Neki vojni analitičari smatraju da bi to moglo doneti određene promene u ratnoj strategiji obe strane, pogotovo na psihološkom planu.

Iako su Rusi dobar deo svojih aviona i lansirnih rampi već premestili na područja van dometa, čak i dalekometnih raketa, sama činjenica stalnog premeštanja može imati uticaja.

Rusi se najviše boje da bi u domet mogli doći iMoskva(neki prorežimski ruski vojni blogeri kažu da bi mogao doći trenutak kada Zapad "odobri" i napade na Moskvu), koju Putin "drži pod staklenim zvonom", daleko od ratnih zbivanja, a dolazak različitih raketa na samo stotinak kilometara od Moskve izaziva nemir u ruskim vojnim krugovima.

Tako moskovski Komersant podseća da su Sjedinjene Države u maju dopustile Ukrajini da izvede ograničene napade američkim oružjem na teritoriju Rusije kako bi se "pariralo" ruskoj ofanzivi na Harkiv.

Kurir.rs/Jutarnji list/Preneo:D. P.

Bonus video: