VAŠINGTON/BEOGRAD - Amerikanci u utorak 6. novembra pored predsednika biraju i članove Kongresa - svih 435 članova Predstavničkog doma i 35 od 100 senatora.
Iako je skoro sva pažnja usmerena na izbor predsednika, izbori za Kongres su značajni jer kontrola nad Kongresom predsedniku omogućava da sprovodi svoju politiku bez značajnije opstrukcije parlamenta.Ako bi republikanski kandidat Mit Romni pobedio na izborima za predsednika, a republikanci zadržali Predstavnički dom i osvojili većinu u Senatu, konzervativci bi mogli da opozovu reformu zdravstvene zaštite koju je sproveo predsednik Barak Obama.
Trenutno u Predstavničkom domu republikanci imaju 241 člana, a demokrate 191, dok u Senatu demokrate imaju većinu sa 53 senatora. Članovi Predstavničkog doma se biraju na dve godine, a senatori na šest godina, pri čemu se otprilike trećina bira svake dve godine.
Svaka savezna država daje po dva senatora, dok se broj članova Predstavničkog doma određuje po broju stanovnika u svakoj od država.Kako stvari sada stoje, prema anketama, republikanci će zadržati kontrolu nad Predstavničkim domom, a demokrate nad Senatom. Premda američki predsednik po Ustavu ima velika ovlašćenja, bez većine u oba doma Kongresa njemu je znatno ograničen prostor za delovanje.
Obama je tako u prve dve godine svog mandata imao većinu u Kongresu što mu je omogućilo da i pored oštrog protivljenja republikanaca progura zakon o zdravstvenoj zaštiti koji je postao poznat kao "Obamaker".Na izborima za Predstavnički dom na sredini Obaminog mandata, u novembru 2010. republikanci su uspeli da osvoje većinu u Predstavničkom domu što mu je umnogome otežalo da sprovodi ekonomsku politiku kakvu je želeo.
Najveća kriza je izbila prošlog leta koje su obeležile žustre rasprave o smanjenju deficita. Republikanska većina u Predstavničkom domu je tražila smanjenje državnih izdataka i ograničavanje potrošnje, dok su se demokrate na čelu s Obamom zalagale za povećanje poreza najbogatijim Amerikancima.
Ishod te rasprave i ćorsokaka u koji je došla rasprava oko tehničkog pitanja podizanja granice zaduživanja na kraju je bio smanjenje kreditnog rejtinga SAD, prvi put u istoriji.Povlačenje nekoliko starih demokratskih senatora iz država koje naginju republikancima otvorilo je vrata konzervativcima da osvoje većinu, ali je stranačka baza na partijskim izborima glasala za isuviše konzervativne kandidate koji nisu prihvatljivi širem biračkom telu, ocenjuje agencija AP.Pored predsednika, članova Kongresa, u utorak se bira i 14 guvernera saveznih država i terirorija, kao i predstavnici drugih lokalnih tela.
Uticajni britanski nedeljnik Ekonomist pozvao je birače da glasaju za američkog predsednika Baraka Obamu, političara kojega već poznaju. List podseća da je 2008. s entuzijazmom podržao kandidaturu Baraka Obame, ali sada predviđa da će Amerikanci na birališta izaći s mnogo manje nade, prenose mediji. Uz tvrdnju da su Obamina ostvarenja bila skromna, nedeljnik ocenjuje da je republikanac Mit Romni neprestano menjao stavove o mnogim važnim pitanjima i da su njegovi planovi o smanjenju poreza i povećanju troškova za odbranu nerealni.
Gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg podržao je američkog predsednika Baraka Obamu na predstojećim predsedničkim izborima, zbog njegove borbe protiv klimatskih promena posle razaranja koja je istočnoj obali SAD donela superoluja "Sendi"."Potrebno nam je vođstvo iz Bele kuće i protekle četiri godine predsednik Barak Obama je preduzeo važne korake na smanjenju potrošnje ugljenika", napisao je juče Blumberg u članku za svoju istoimenu novinsku agenciju, a preneo AP.
Podrška Blumberga, politički nezavisnog popularnog gradonačelnika, kome je ovo treći mandat značajna je za Obamu, pet dana uoči predsedničkih izbora. Obama je izdao saopštenje u kome Blumbergu zahvaljuje na podršci i najavio da će ostati uz Njujork u ovom kriznom trenutku.Blumeberg 2008. nije podržao nijednog kandidata, dok je 2004. njegova podrška otišla republikancu Džordžu Bušu.
Tokom predsedničke kampanje bilo je malo reči o klimatskim promenama, a oba predsednička kandidata Obama i Mit Romni, nisu tu temu pomenuli, kao ni globalno zagrevanje ni u jednoj od tri televizijske debate.Jedan čovek je juče prekinuo Romnijev predizborni skup, nekoliko minuta pošto je republikanski kandidat pozvao glasače da pamte žrtve i doniraju novac za područja pogođena olujom, povicima: "Šta je sa klimom?".
"To je ono što je izazvalo ovu čudovišnu oluju. Klimatske promene!", vikao je on, držeći plakat na kome je pisalo "Okončajte ćutanje o klimi", pre nego što ga je obezbeđenje izbacilo, preneo je AFP. Superoluja "Sendi" koja je u ponedeljak pogodila istočnu obalu SAD odnela je najmanje 85 života.Najviše nastradalih je u Njujorku - 37, a prema rečima Blumberga, taj broj će verovatno biti i veći.
