MOSKVA - Trideset godina je prošlo od smrti sovjetskog lidera Leonida Brežnjeva, enigmatične ličnosti čija je vladavina bila obeležena trkom za oružjem za masovno uništavanje i stagnacijom privrede.
Dežmekasti veteran iz Drugog svetskog rata, poreklom Ukrajinac, bio je predsednik Sovjetskog Saveza od 1964. do 1982. godine, u vreme kada su se Moskva i Vašington nadmetali u proizvodnji nuklearnih bombi i širenju zone sopstvenog uticaja na podeljenoj planeti, naveo je AFP.
U to doba, Kremlj je naredio invaziju na Avganistan, zbog čega su SAD bojkotovale Olimpijske igre u Moskvi 1980, a Rusija je četiri godine kasnije uzvratila istom merom na Olimpijadi u Los Anđelesu.
Ruski mediji se, međutim, radije sećaju Brežnjeva kao lidera koji je pružio građanima osećaj sigurnosti i stabilnosti, mada je cena za to bila gušenje skoro svih vrsta opozicije.
Rusi se, kako prenosi AFP, i dalje smeju na račun njegove sklonosti da se kiti odlikovanjima, kao i toga što je ostao na vlasti i onda kada više nije bio sposoban da donosi razumne odluke ni na domaćoj ni na međunarodnoj sceni.
"Generalni sekretar je postao senilan i čitav sistem se urušio zbog nepotizma, korupcije i opšteg cinizma", glasio je komentar Kanala jedan u izveštaju povodom godišnjice smrti Brežnjeva.
Najgledanija ruska televizija je, ipak, pokušala da opravda nekadašnjeg predsednika, predstavljajući ga kao čoveka koji se trudio da radi najbolje što može, ali koji je bio žrtva svog vremena i okruženja.
"Ljudi se nisu smejali (Brežnjevu), već su sažaljevali starog i bolesnog čoveka, koji nije bio ni krvožedan ni osvetoljubiv, po čemu se razlikovao od svojih prethodnika", naveo je Kanal jedan.
Nedeljnik "Argumenti i fakti" podsetio je da je Brežnjev 1976. godine bio klinički proglašen mrtvim, što je ostalo u domenu državne tajne, ali da istoričari veruju da je pretrpeo moždani udar.
Rusi smatraju da je glavna odlika njegove 18-godišnje vladavine bila stagnacija, kako privrede tako i društva, a novinar i književnik Vadim Dubnov opisao je taj period kao "umereni socijalizam".
Dubnov, s druge strane, smatra da je Brežnjev razvio kult ličnosti "koji se temeljio na parodiji samog sebe" i koji je postao izvor ruske satire i političkih viceva.
Itar-tas s navodi da se u Rusiji "mnogi sećaju doba stagnacije s nostalgijom".
"Mnogi koji su bili mladi tokom stagnacije iskreno žale za tim godinama kada su svi imali socijalnu zaštitu i veru u bolje sutra", prenosi Tass.
Međutim, čak i ruski mediji priznaju da će era Leonida Brežnjeva ostati upamćena i po invaziji na Čehoslovačku i Avganistan, jačanju kontrole medija, egzilu disidenta Andreja Saharova i zabrani objavljivanja dela Aleksandra Solženjicina.
Sovjetski sistem opstao je još devet godina posle smrti Brežnjeva.
