icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

HRVATSKA FARMAKOMAFIJA: Lekari uzimali dva miliona evra godišnje!

Hrvatska borba s farmakomafijom

HRVATSKA FARMAKOMAFIJA: Lekari uzimali dva miliona evra godišnje!

Planeta
Firma „Farmal“ podmićivala doktore da propisuju njene lekove ogromnim svotama, a novac im davala na ruke i kroz bonove za razne proizvode i letovanja

ZAGREB - Afera „Hipokrat“.
Hrvatski lekari opšte prakse koju su uzimali mito od farmaceutske kompanije „Farmal“ iz Ludbrega da bi pacijentima propisivali njihove lekove dobijali su oko dva miliona evra godišnje, i to u kešu ili u poklon bonovima za letovanja, namirnice, nameštaj... Hrvatski mediji navode da bi istraga mogla da se proširi i na Nemačku jer je tamošnja firma „Dermafarm“ vlasnica „Farmala“, a s obzirom na to da su lekari dobijali evre na ruke, postoji osnovana sumnja da je nemačka kompanija podsticala davanje mita.

Velika akcija protiv farmakomafije, u kojoj je 350 lekara osumnjičeno za primanje mita od farmaceuta, otkrila je i to da su oni nepotrebnim propisivanjem lekova državni budžet koštali oko 66 miliona evra godišnje. Zasad su uhapšeni kompletna uprava „Farmala“ i njenih 27 terenskih radnika, kao i 49 lekara opšte prakse i farmaceut.

Prema navodima Slobodne Dalmacije, sistem je godinama funkcionisao na isti način. „Farmal“ je raspolagao mesečnim iznosima i bonovima za kupovinu, koje su terenski radnici davali lekarima nakon što bi im oni dokazali da su propisali određenu količinu njihovog leka. Lekarima su poklanjana i putovanja na kongrese, ali i za cele porodice. Treći oblik mita su akcije na lekove, koje su se pokretale i za medikamente kojima je istekao rok.

Prema podacima Slobodne Dalmacije, skoro da nema farmaceutske firme koja nije na isti način podmićivala lekare. Među njima su „Sandoz“, koji je slao lekare u Njujork, a zauzvrat tražio propisivanje leka „acipan“, zatim „Alkaloid“, koji je poslao doktore u Jordan, a tražio poseban tretman za „skopril“ i „caprez“, zatim „Pliva“, koja je nudila 270 evra lekarima koji desetorici pacijenata propišu „zipantol“ i 400 evra onima koji propišu 80 kutija „klavocina“, „sumameda“ i „novocefa“.

 

Sistem podmićivanja

1. „Farmal“ je imao 23 terenska radnika, a svaki od njih po oko 70 lekara pod svojom ingerencijom

2. Pre pet godina za propisane lekove u vrednosti od oko 1.300 evra mesečno provizija je bila 12 odsto, i to u novcu koji se u početku uplaćivao na žiro račune i bonovima u trgovinskom lancu „Konzum“

3. Posle „afere Pfizer“ 2010, u kojoj je otkriveno da je ta farmaceutska kompanija podmićivala lekare, „Farmal“ je prestao da doktorima uplaćuje pare na žiro račun, a pored bonova za „Konzum“ počeli su da dobijaju i bonove za trgovinske lance „Merkator“ i „Plodine“

4. Sve vreme su lekari dobijali putovanja na kongrese, ali i privatna za cele porodice, a mogli su da traže sve, od felni za kola do nameštaja

5. Lekari su bili u obavezi da propisuju i lekove koji su na akciji, a to su mahom bili oni kojima je istekao rok

6. U decembru 2011. lekari su opet počeli da dobijaju pare, ali ovog puta na ruke, a od leta ove godine dobijali su ever

7. Za propisane lekove u vrednosti od 1.300 do 2.000 evra mesečno provizija je pet odsto

8. Za propisane lekove u vrednosti od 2.000 do 2.600 evra mesečno provizija je šest odsto

9. Za propisane lekove u vrednosti većoj od 2.600 evra mesečno provizija je veća od osam odsto

 

Registrovani u Srbiji

„Farmalovi“ lekovi „aldron“, „apazol“, „azitrin“, „biprol“ i „rispent“ 2011. su registrovani i u Srbiji, ali se nikad nisu našli u apotekama, a Kuriru je u RFZO rečeno da ih nema na njihovoj listi. U Agenciji za lekove potvrđeno nam je da je firma „Detapa“ iz Valjeva registrovala navedene lekove, ali da oni nikad nisu stavljeni u promet. Ljubomir Pavićević, direktor „Detapa“, rekao je da ne zna zašto lekovi nisu bili distribuirani.

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...