VATIKAN - Godine proučavanja.Papa Benedikt XVI (85) u svojoj novoj knjizi „Isus iz Nazareta - priče o detinjstvu“ tvrdi da se Isus Hrist rodio nekoliko godina ranije nego što se veruje, pa je tako ceo hrišćanski kalendar netačan. Za grešku u računici je, prema papinom mišljenju, kriv monah iz šestog veka poznat kao Dionisijus Eksigus ili Dionisije Mali.- Proračune vezane za početak našeg kalendara, zasnovanog na Isusovom rođenju, pravio je Dionisijus Eksigus, koji je pogrešio za nekoliko godina - piše papa u svojoj knjizi.Tvrdnje da je hrišćanski kalendar zasnovan na pogrešnoj pretpostavci izneli su dosad mnogi istoričari. Oni veruju da je Isus rođen između sedme i druge godine p.n.e, ali ono što zaista privlači pažnju, jeste činjenica da je sumnju u jednu od osnovnih postavki hrišćanske tradicije pokrenuo niko drugi do vrhovni katolički verski poglavar.Inače, Dionisiju Malom, kaluđeru, a kasnije rimskom igumanu, rođenom u istočnoj Evropi, pripisuje se zasluga za „pronalazak“ savremenog kalendara i koncepta nove ere, u kojoj se godine označavaju sa ano domini (leto gospodnje).Dionisijev kalendar postao je prihvaćen u Evropi nakon što ga je velečasni Beda, monah-istoričar, usvojio prilikom datiranja događaja u svojoj „Eklezijanskoj istoriji engleskog naroda“, dovršenoj 731. godine nove ere.Međutim, ni danas nije jasno kako je Dionisije izračunao godinu Hristovog rođenja pošto se konkretan datum u Bibliji ne navodi. Tamo samo piše da je to bilo za vreme vladavine Iroda Velikog, koji je umro pre početka nove ere. Dionisije je verovatno svoje proračune zasnovao na nejasnim podacima iz Isusovog doba o tome da je kršten za vreme vladavine imperatora Tiberija.
Nije se rodio među stokomBenedikt XVI u svojoj knjizi tvrdi i da se Isus nije rodio okružen stokom.- Nasuprot tradicionalnoj predstavi božićnih jasli, Isusovom dolasku na svet nisu prisustvovali volovi, magarci i druge domaće životinje - tvrdi papa, koji veruje da se Hrist rodio u Vitlejemu, a ne u Nazaretu, kako mnogi misle.
