BEOGRAD - Nemačka i Francuska pokazale su da nekadašnji smrtni neprijatelji mogu postati najbolji prijatelji i njihovo pomirenje može da služi kao model i za Balkan, izjavio je nemački ambasador Hajnc Vilhelm, dok njegov francuski kolega Fransoa-Gzavije Denio ističe njihovu sposobnost da se uprkos različitostima slože oko važnih evropskih tema.Dve zemlje danas obeležavaju pet decenija od kada su 22. januara 1963. godine "očevi" nemačko-francuskog prijateljstva, prvi nemački posleratni kancelar Konrad Adenauer i predsednik Francuske Šarl de Gol potpisali Jelisejski ugovor o prijateljstvu i saradnji dveju zemalja, kojim su postavljene smernice novih odnosa, a dve vlade se obavezale na konsultacije u svim važnim pitanjima spoljne i bezbednosne politike.
Francuski ambasador Denio istakao je da pomirenje Francuske i Nemačke nije bilo prirodno i spontano, već da je bilo plod političke volje, i da je tokom "50 godina braka" bilo brojnih poteškoća i nesuglasica, ali da su dve zemlje, uprkos različitostima, uvek uspevale da se slože oko važnih evropskih tema.
"Potpisivanje Ugovora bilo je važan trenutak, posebno za Nemačku. Kao što znate, mi smo započeli i izgubili Drugi svetski rat i bilo je veoma teško da ponovo steknemo poštovanje međunarodne zajednice, posebno u Evropi", rekao je Vilhelm.
Ugovor je, prema njegovim rečima, bio kulminacija pomirenja Nemačke i njenih evropskih partnera i otvorio je potpuno novo poglavlje u istoriji odnosa Francuske i Nemačke, koje su postale najbliži partneri i pokretačka snaga Evrope.
Vilhelm je ocenio da su dve zemlje pokazale celom svetu da krvni neprijatelji mogu postati najbolji prijatelji, što, kako je primetio, niko nije očekivao u godinama posle rata.
"Ako danas posmatrate taj ugovor, a tu se posebno obraćam vama u Beogradu jer je u tom kontekstu normalno razmišljati i o pomirenju na Balkanu, setite se da su se Nemačka i Francuska pomirile posle Drugog svetskog rata, u kojem su se borile jedna protiv druge. Nadamo se da francusko-nemački sporazum i pomirenje mogu da posluže kao model i za Balkan", kazao je nemački ambasador.
Ambasador Denio je podsetio da je Jelisejski ugovor predviđao saradnju u nizu oblasti."U to vreme, to nije bio lak zadatak i bili su potrebni jaki i odlučni političari, rekao bih čak vizionari, spremni da se upuste u ovakvu avanturu pošto pomirenje Francuske i Nemačke nije bilo prirodno, već je bilo plod političke volje", istakao je on.
Denio je ukazao na brojne različitosti između dveju zemalja: Nemačka je decentralizovana federalna država u kojoj kancelar nije svemoćan, dok je sistem u Francuskoj centralizovan; ekonomski modeli su različiti, kao i istorija i geografija dveju zemalja.
"Uprkos tome što smo različiti, kada je reč o važnim evropskim temama, uspevamo da se složimo. To ne znači da mi upravljamo Evropom, ali svi znaju da je teško postići kompromis bez dogovora Francuske i Nemačke", ocenio je on.
Denio je objasnio i da dve zemlje povremeno imaju debatu koju diplomatskim rečima nazivaju "iskrenom" - kada govore potpuno otvoreno i, u slučaju nesuglasica, pokušavaju da shvate stanovište druge strane i nađu načine za prevazilaženje problema.
Navodeći kao primere bilateralne saradnje kompaniju za proizvodnju putničkih aviona "Erbas", Evropsku svemirsku agenciju, zajednički vojni savet odbrane, industriju za proizvodnju helikoptera i projektila, dvojezični televizijski kanal Arte i program obrazovanja mladih, Denio je posebno ukazao na zajednički udžbenik istorije, koji se od 2008. godine koristi u obema zemljama.
Udžbenik tumači istoriju s dvostrukog stanovišta, i Francuske i Nemačke, a to što mladi u dvema zemljama uče istoriju na isti način jeste nešto što treba da nas navede na razmišljanje, ocenio je on.
Govoreći o De Golovoj i Adenauerovoj viziji ujedinjene Evrope, koja obuhvata i zapadni Balkan, Denio je rekao da je francuski dnevnik Figaro, uoči potpisivanja Jelisejskog ugovora 1963. godine, objavio karikaturu dvojice državnika, iza kojih se vidi karta "francuske Evrope", koja obuhvata i zapadni Balkan.
"Nema sumnje da se taj proces ostvaruje", ocenio je on.
"Činjenica da je Evropski savet, u jeku teške monetarne krize, rešen da završi pregovore o pristupu Hrvatske i primi je za 28. članicu (EU) pokazuje da je Evropa čvrsta i da ima poverenja u sopstvenu budućnost." Proces se nastavlja i kada je reč o Srbiji, gde "stvari idu u dobrom pravcu", što, kako je napomenuo Denio, potvrđuje i nedavna poruka predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja posle sastanka s premijerom Srbije Ivicom Dačićem da će EU ispuniti obaveze prema Srbiji.
Nemački ambasador je takođe poručio da, uprkos trenutnoj opštoj uzdržanosti prema prijemu novih zemalja, integracija zapadnog Balkana ostaje cilj svih zemalja EU i izrazio je zadovoljstvo zbog toga što je to cilj i vlade Srbije.
"Svesni smo da nema stabilnosti u Evropi ako Srbija i druge zemlje ne postanu članice EU. Priznajem da, posebno zbog finansijske krize, vlada raspoloženje koje ne ide u prilog proširenju EU. Međutim, kada je reč o zapadnom Balkanu, postoji konsenzus da EU nije potpuna bez Srbije i ostalih balkanskih zemalja", rekao je Vilhelm.
