ZAGREB - Karijeru Josefa Racingera, istoričari neće vrednovati kroz osam godina koliko je proveo na čelu Vatikana kao papa Benedikt XVI, već kroz 24 godine prefekture u Kongregaciji za nauk vere, poznatije kao "Sveta inkvizicija".
Kongregacija za nauk vere najstarija je administrativna jedinica papinske države. Kroz vekove nekoliko puta menjala ime, a široj javnosti je najpoznatija kroz kolokvijalni naziv koji ju je pratio u 16. veku "Sveta inkvizicija".
Ova činjenica bila bi samo zanimljiv kuriozitet da se Racinger kao prefekt Kongregacije za nauk vere nije ponašao kao "veliki inkvizitor".
Za prefekta Kongregacije, Racingera je imenovao papa Jovan Pavle II 1981. godine, a na toj funkciji ostao je do 2005. kada je postao prvi čovek Vatikana.
Među Racingerovim dužnostima kao prefekta Kongregacije bilo je i sprovođenje istraga o optužbama za pedofiliju unutar crkve. "Istrage" u ovom slučaju značile su zataškavanje pedofilskih afera. Da je Racinger znao i svesno prikrivao pedofilske skandale, najbolje svjedoči pismo koje je u maju 2001. godine napisao i poslao svim katoličkim biskupima.
Pismo nije bilo namijenjeno "svetovnoj javnosti", ali do nje je ipak došlo 2005. godine zahvaljujući Džejmiju Dovardu, novinaru britanskog Obzervera, podlistu dnevnika Gardijan.
U dopisu Racinger tvrdi da istraga pedofilskih zločina koje je počinio kler nisu u nadležnosti policije, već isključivo crkve.
Racinger je zaključio da njegova kancelarija, koja je nadležna za istragu pedofilskih afera, ima pravo da prikupljene dokaze drži u tajnosti i do deset godina nakon što žrtva svešteničkog zlostavljanja postaje punoletna.
Sve kardinale, kojima je pismo poslato Racinger je upozorio da će biti suočeni sa žestokim sankcijama ukoliko pedofiliju prijave civilnim vlastima.
Istrage o pedofiliji, napisao je tada Racinger, moraju se sprovoditi u strogoj tajnosti koju su svi članovi crkve dužni poštovati kao strogu tajnu kancelarije Svete stolice, i to pod pretnjom ekskomunikacije.
S druge strane, kažnjavanje sveštenika pedofila ekskomunikacijom nije bila ustaljena praksa. Najstroža crkvena kazna nije rezervisana za one koji krše zakon, već za one koji se drznu da o tome javno progovore.
Postoje i slučajevi u kojima je Racinger vrlo direktno prikrivao pedofilske skandale.
Najpoznatiji takav slučaj tiče se Marsala Makiejla, osnivača ekstremno konzervativne crkvene kancelarije Hristova legija.
Masijel je bio vrlo blizak papi Jovanu Pavlu II, koji ga je doživljavao kao jednog od najbližih savetnika i hvalio kao pozitivan uticaj na mlade.
Nije nekadašnjem papi pritom bilo nimalo važno što je Masiel bio sklon seksualnom zlostavljanju maloletnih dečaka.
Dugo njegovim žrtvama trebalo da se ohrabre i odluče da prijave pedofila s dobrim vezama u samom vrhu Vatikana. Učinili su to tek kao stariji ljudi, krajem 1994. godine.
Devet Masijelovih žrtava najpre se obratilo sudovima u Vatikanu, naivno smatrajući da će naići na podršku vrha katoličke crkve. Oni su pismeno upozorili racingera na Masijelove zločine.
Odgovor koji su dobili bio je krajnje ciničan: "Masijel je za crkvu napravio previše dobrih stvari da bi mogao da bude proganjen, a u ostalom to je vrlo osetljivo pitanje".
Sveštenik u Vatikanu Alberto Atieu, kasnije je tvrdio da su to doslovno bile Racingerove reči.
Masijelove žrtve u međuvremenu su sa svojim optužbama izašle i u javnost, pa je Racinger vezano za ovu "osetljivu temu" morao odgovarati i na pitanja novinara.
Nije pokazao ništa više pijeteta za žrtve. "Ne možete suditi tako bliskom papinom prijatelju kakav je Marsial Masiel", glasio je tada Racingerov odgovor.
Mračna prošlost Racingera je na kraju sustigla. Upravo za njegovog papinstva se crkva našla pod najžešćim udarom zbog pedofilskih afera koje su širom sveta počele izlaziti na videlo.
Ovako je to 2010. godine sročio Racingerov verovatno najveći medijski kritičar, preminuli Kristofer Hičens:
"Plod ove dugotrajne kampanje prikrivanja je to što na čelu crkve imamo mediokritetnog bavarskog birokratu koji je jednom bio zadužen za zataškavanje najodvratnijih zločina, a čija nesposobnost u tom poslu ga danas razotkriva kao čoveka lično i profesionalno odgovornog za omogućavanje čitavog niza prljavih zločinačkih aktivnosti.
"Racinger sam po sebi možda jeste banalan, ali čitava njegova karijere obeležena je smradom zla", napisao je Hičens.
