SOFIJA - Odlazeći premijer Bugarske Bojko Borisov, koji je danas podneo ostavku posle višednevnih protesta zbog poskupljenja struje i mera štednje, prošao je put od vatrogasca, telohranitelja, generala policije i gradonačelnika Sofije do predsednika vlade.

Srpski mediji su ga 2009. godine, u vreme kada je stupio na čelo bugarske vlade, povezivali s hapšenjem Joce Amsterdama, Nenada Milenkovića i pukovnika Vojske SCG Čedomira Brankovića, a podsećali su i da je, dok je bio gradonačelnik Sofije, odlikovao visokim priznanjem Svetlanu Ražnatović.

Vlada Borisova je preživela pet glasanja o poverenju, a tokom njenog mandata izvedeno je više akcija jedinice policije za borbu protiv korupcije u administraciji i uhapšen je veći broj istaknutih pripadnika organizovanih kriminalnih grupa.
Međutim, kako navodi Rojters, nije ostvaren veći napredak u oblasti vladavine zakona, a Evropa je više puta kritikovala Bugarsku i zbog gušenja slobode štampe i pogoršanja poslovne klime.

Borisov je rođen 13. juna 1959. u banji Bankja kod Sofije. Otac mu je bio vatrogasac, a majka vaspitačica u vrtiću.
Njegovog dedu, koji je bio gradonačelnik Bankje, ubili su komunisti 1944. godine kada su preuzeli vlast. Nosilac crnog pojasa, od 1978. godine se aktivno bavio karateom i bio je trener nacionalnog karate tima Bugarske.

Karijeru u bugarskom Ministarstvu unutrašnjih poslova počeo je 1982. godine, radeći kao vatrogasac. Više puta je unapređivan, bio je i predavač na Policijskoj akademiji, a MUP je napustio posle pada komunizma 1990. godine da bi naredne godine osnovao privatno preduzeće za obezbeđenje.

Neko vreme bio je telohranitelj bugarskog komunističkog diktatora Todora Živkova i bivšeg cara Simeona II Sakskoburgotskog.

Kada je 2001. godine stranka Simeona Sakskoburgotskog osvojila vlast i formirala vladu, Borisov je postavljen na visoko rangiranu funkciju glavnog sekretara MUP-a i unapređen je u čin pukovnika, a potom i generala.

Tu funkciju je napustio 2005. godine zbog sukoba sa ministrom unutrašnjih poslova iz redova socijalista, da bi u oktobru te godine na lokalnim izborima bio izabran za gradonačelnika Sofije.

Početkom 2006. godine, Borisov je osnovao partiju desnog centra Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB), čiji je glavni cilj, kako je isticao, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, koji su decenijama nagrizali zemlju.

Već naredne godine, kada je Bugarska postala članica EU, GERB je ubedljivo pobedio na izborima za evropski parlament, a jula 2009. i na nacionalnim parlamentarnim izborima. Kandidat te partije, Rosen Plevnelijev, pobedio je 2011. na predsedničkim izborima.

Meteorski uspeh relativno mlade stranke u velikoj meri je pripisivan Borisovu, koga su mediji opisivali kao "čoveka od akcije" pošto je, u vreme kada je bio generalni sekretar MUP-a, lično nadgledao operacije protiv narkodilera, a kao gradonačelnik Sofije otpustio je veći broj službenika zbog prevara prilikom sklapanja ugovora sa investitorima.

Bugarska štampa ga je često nazivala i "čovekom iz naroda", a agencija Rojters je navela da je nadimak "Betmen" dobio zbog beskompromisnog obračuna s kriminalom i korupcijom i da je srca običnih Bugara osvojio "mačo ponašanjem" i "uličnim rečnikom".

Protivnici su mu zamerali populističku retoriku, nedostatak političkog iskustva i navodne veze s kontroverznim biznismenima iz razdoblja divlje privatizacije tokom 1990-ih godina, kao i s bugarskim podzemljem, povezanim sa specijalnim službama, trgovinom narkoticima i prostitucijom, ali i sa regionalnim kriminalnim organizacijama.

Mediji su ga dovodili u vezu i sa Sretenom Jocićem, zvanim Joca Amsterdam, na šta je Borisov, u intervjuu nedeljniku "Vreme", podsetio da je upravo on najzaslužniji što je Joca Amsterdam uhapšen 2002. godine u Bugarskoj i isporučen Holandiji.

Bugarski mediji su u to vreme navodili i da je Jocić naručio atentat na Borisova, dok je Jocić na suđenju u Beogradu izjavio da je bio pod njegovom zaštitom.

Ime Borisova pominjano je i prilikom hapšenja 2003. godine Nenada Milenkovića, jednog od ljudi iz Jocićevog okruženja, a u žižu srpske javnosti je ponovo dospeo u aprilu 2005. godine kada je u Bugarskoj, prilikom diplomatske posete, uhapšen pukovnik Vojske Srbije i Crne Gore Čedomir Branković, na osnovu poternice Interpola koju je raspisala Hrvatska.

Borisov se tada protivio da se Branković isporuči Srbiji, zauzevši stav da bi pukovnika trebalo izručiti Hrvatskoj.

Kao gradonačelnik Sofije, 2006. godine je odlikovao srpsku folk zvezdu Svetlanu Ražnatović, u znak zahvalnosti bugarskog naroda.

Borisov je u čast Ražnatovićeve priredio prijem, na kojem joj je uručio zlatnu medalju, veliki buket cveća, stolnjak sa tradicionalnim bugarskim vezom, ali i grb Sofije kao zahvalnicu grada zato što je posetila bugarsku prestonicu.

Koliko je Borisov bio dobar i galantan domaćin ilustruje podatak da je srpska pevačica sa decom i sestrom bila smeštena na osamnaestom spratu hotela "Kempinski" u Sofiji, u predsedničkom apartmanu od 226 kvadratnih metara, kao i da je na putu od granice do hotela imala policijsku pratnju s rotacijom.