VAŠINGTON - SAD danas obeležavaju 10 godina od početka rata u Iraku, u kome je poginulo blizu 4.500 američkih vojnika i skoro 200.000 Iračana.Vojnici SAD povukli su se iz Iraka u decembru 2011. godine, ostavljajući zemlju na upravljanje iračkim bezbednosnim snagama. Iako je rat počeo zbog tvrdnji da tadašnji irački lider Sadam Husein poseduje hemijsko i biološko oružje za masovno uništenje, ono nikada nije pronađeno, kao ni veze i podrška terorističkoj mreži Al Kaide. Zaoštravanje situacije je trajalo tokom cele 2002. godine, pošto je predsednik SAD Džordž Buš tražio da Irak prestane sa navodnom proizvodnjom oružja za masovno uništenje.Prethodno je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nizom rezolucija zahtevao neometan pristup svim mestima u Iraku za koje se sumnjalo da možda predstavljaju postrojenja za proizvodnju ovog oružja. UN je te mere doneo nakon što je Iraku, posle prvog Zalivskog rata 1991. godine, zabranjeno da poseduje oružje za masovno uništenje. Situacija je eskalirala početkom 2003. godine, kada je saveznička koalicija, bez objave rata, napala Irak u zoru 20. marta. Skoro 300.000 vojnika, najvećim delom američkih, uz podršku Britanaca, učestvovalo je u napadu. Savezničke snage su sa južne strane, iz Kuvajta, ušle u Irak. Nakon tri nedelje borbi, glavni grad Bagdad je 9. aprila pao u ruke Amerikanaca.Prva faza invazije je zvanično završena 30. aprila, i u tom periodu u sukobima je stradalo oko 9.200 iračkih vojnika i 7.300 civila, uglavnom u bombardovanju. Istovremeno, poginulo je 139 američkih i 33 britanska vojnika.Iako je formalno invazija bila završena, to je označilo tek početak problema za nove okupacione snage.Takozvani sunitski trougao, severozapadno od Bagdada, postao je poprište svakodnevnih akcija pobunjenika, uz korišćenje automobila bombi, samoubilačkih akcija i snajperskih napada.Veliki broj iračkih zvaničnika u policiji, vojsci ili administraciji, koji su se odlučili da sarađuju sa SAD, ubijen je narednih godina u takvim akcijama.Tokom leta 2003.godine, američke snage su otkrile gde se kriju ozloglašeni sinovi Sadama Huseina, Udaj i Kusaj, i likvidirale su ih. Bivši irački lider je uhvaćen krajem te godine, i nakon sudskog procesa i osude na smrtnu kaznu, obešen je 30. decembra 2006. godine.U Iraku je od 2005. godine održano više parlamentarnih izbora, ali zemlju i dalje obeležavaju politički sukobi šiita i sunita, kao i prisustvo Al Kaide i islamista koji vrše povremene terorističke napade. Nakon američkioh predsedničkih izbora 2008. i pobede Baraka Obame, on je najavio povlačenje američkih trupa iz Iraka za kraj 2011. godine.Američki Senat je u novembru 2011. godine usvojio rezoluciju kojom je formalno završen rat u Iraku. Poslednji vojnici SAD su se povukli iz te zemlje 18. decembra iste godine.
