PEKING - Kina je danas uspešno lansirala u orbitu kosmički brod Šendžou 10 sa troje kosmonauta, među kojima je i jedna žena, a koji posle spajanja sa svemirskom laboratorijom Tiangong-1 treba da ostanu 15 dana u do sada najdužoj kineskoj misiji u kosmosu.Lansiranju Šendžoua - Svete letilice, uz pomoć rakete Dugi marš 2F sa kosmodroma Điućuan u pustinji Gobi, prisustvovao je i kineski predsednik Sji Đinping.Kineska televizija je direktno prenosila lansiranja letilice u kojoj je put svemira odletela posada sa drugom Kineskinjom koja će boraviti u kosmosu Vang Japing (33), komandantom Nei Haišengom i trećim članom misije Džang Siaoguangom.Po ulasku u atmosferu posada će spojiti Šendžou 10 sa svemirskim laboratorijom Tiangong-1 (Nebeskom palatom) u koji će oni provesti vreme do povratka na Zemlju. Modul Tiangong 1 funkcioniše kao eksperimentalni prototip za mnogo veću kinesku svemirsku stanicu.Kineski kosmonauti izvešće medicinske eksperimente i istraživanja svemirskih tehnologija u laboratoriji Tiangonga, prenela je Sinhua.Predsednik Sji je pred let rekao kineskim kosmonautima da je došao da im poželi uspešan let u ime Komunističke partije, vlade, vojske i svih nacionalnosti i naroda cele zemlje. "Vi činite ponosnim sav narod Kine. Vaša misija je i slavna i sveta", rekao im je Sji.Komandant misije Haišeng je odgovorio da će oni "svakako izvrsavati naredbe u skladu s komandama, biti staloženi i mirni, raditi sa njavećom mogućom pažnjnom i savršeno završiti misiju Šendžoua-10". Agencija Sinhua je u biografijama kosmonauta navela da Vangova ima 1.600 sati leta na avionima i da je za ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu 2008. ucestvolala u sprečavanju stvaranja oblaka. Ona ima čin majora u kineskoj vojsci i član je KP Kine.Peking doživljava svemirski program vredan više milijardi dolara kao simbol svog rastućeg svetskog statusa, povećanih tehničkih znanja i uspeha vladajuće Komunističke partije da nekada zaostalu siromašnu zemlju pretvori u svemirsku silu. Misija predstavlja ključni korak ka kineskom cilj izgradnje permanentne svemirske stanice koja bi mogla da ugosti kosmonatue na duži period, kao sadašnja Međunarodna svemirska stanica koja već godinama kruži u orbiti oko Zemlje.
Kina je poslala prvog kosmonauta u svemir 2003. a njene svemirske tehnologije još zaostaju za onima koje su razvile Sjedinjene Države i Rusija, ali ima veoma ambiciozan program koji uključuje i sletanje čoveka na Mesec i izgradnju orbitalne svemirske stanice do 2020.U prethodnoj misiji Šendžou, u junu prošle godine, učestvovala je prva kineska kosmonautkinja Liu Jang, koja je postala nacionalna heroina. Tadašnji boravak u kosmosu opisan je kao najduža kineska svemirska misija do tada.Kineske kosmičke vlasti najavile su da će ove godine po prvi put na Mesec poslati istraživački mesečev brod.Istovremeno Sjedinjene Države, dugo godina lider u svemirskim tehnologijama, su smanjile neke od svojih programa i poslale u penziju letilice šatl.
