NJUJORK - Bivši službenik CIA Edvard Snouden raspolaže veoma osetljivim dokumentima o strukturi i načinu rada Nacionalne bezbednose službe (NSA), koja bi mogla da nanesu štetu vladi SAD, ali je insistirao na tome da ona ne budu objavljena, rekao je Glen Grinvald, novinar lista "Gardijan" koji je prvi pisao o odavanju tih informacija.Obelodanjivanje informacija sadržanih u tim dokumentima "omogućilo bi nekome ko ih čita da tačno sazna kako NSA radi to što radi, što bi mu, s druge strane, omogućilo da izbegne taj nadzor ili da ga prati", izjavio je kolumnista britanskog lista Glen Grinvald u intervjuu američkoj agenciji Asošiejted pres.Grinvald je prvi objavio u "Gardijanu" niz tekstova zasnovanih na poverljivim dokumentima o američkom programu prisluškivanja i presretanja elektronskih komunikacija, koje je dostavio Snouden.Prema njegovim rečima, "bukvalno hiljade dokumenata" do kojih je Snouden došao predstavljaju "u suštini priručnik o tome kako je NSA ustrojena".Da bi raspolagao dokumentima koja dokazuju da je ono što je rekao istina, Snouden je morao da se dokopa veoma osetljivih, detaljnih programa koji govore o tome kako NSA funkcioniše, rekao je Grinvald, samo nekoliko sati pošto je, kako navodi, bio u kontaktu sa Snoudenom.Grinvald veruje, kako je kazao, da objavljivanje informacija iz tih osetljivih dokumenata ne bi ugrozilo Amerikance niti njihovu nacionalnu bezbednost, ali je Snouden insistirao da one ne budu objavljene.Novinar "Gardijana", s druge strane, smatra da bi obelodanjivanje detalja tih programa bilo štetno po interese američke vlade.On je ranije rekao da su ta dokumenta šifrovana iz bezbednosnih razloga.Upitan da li je Snouden zabrinut za sopstvenu bezbednost, Grinvald je odgovorio da jeste, ali je napomenuo da je odbegli američki obaveštajac i dalje smiren, "bez trunke griže savesti ili kajanja".Snouden se od 23. juna nalazi u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma "Šeremetjevo" pošto je doputovao iz Hong Konga gde je obelodanio dotad tajne informacije.On je pre nekoliko dana rekao da je voljan da zadovolji uslov ruskog predsednika Vladimira Putina da prestane sa odavanjem američkih tajni ako to znači da će mu Rusija odobriti azil dok ne bude mogao da otputuje u Latinsku Ameriku, čije su mu tri zemlje ponudile azil.
Švedski profesor predložio Snoudena za Nobelovu nagradu
Profesor sociologije na švedskom univerzitetu Umeo, Stefan Svalfors, predložio je odbeglog bivšeg saradnika CIA Edvarda Snoudena za Nobelovu nagradu za mir. U pismu koje je poslao norveškom Komitetu za dodelu Nobelove nagrade, a objavljenom u švedskom listu "Vesterbotens-Kuriren", profesor kaže da je predložio Snoudena zbog "junačkog pokušaja, a uz ogromnu ličnu žrtvu, da rasvetli opsežno špijuniranje preko kompjuterske mreže koju sprovodi američka Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA).
Zbog svoje hrabrosti, Snouden je "pomogao da svet postane malo bolji i malo bezbedniji", napisao je profesor i dodao da nominacija ima i simbolični značaj jer pokazuje da "pojedinci mogu da ustanu i bore se za osnovna ljudska prave i slobode", preneo je britanski list "Dejli mejl". Svalfors takođe veruje da će nominacija pomoći da Nobelova nagrada za mir ponovo dobije na poštovanju koje je izgubila nakon što je prerano dodeljena američkom predsedniku Baraku Obami 2009. godine. "Dejli mejl" piše da je možda prekasno da Snouden dobije nagradu ove godine jer je rok za nominovanje istekao 1. februara. Između marta i avgusta, radi se kraća lista kandidata.
U svakom slučaju, piše britanski list, Svalforsovo nominovanje Snoudena može biti ozbiljno prihvaćeno za 2014. godinu. Kao profesor sociologije na Univerzitetu Umeo, Svalfors važi za kvalifikovanu osobu koja može da pošalje nominaciju Komitetu za dodelu Nobela. Nobelova nagrada za mir dodeljuje se od 1901. godine i nju je primilo 100 pojedinaca i 24 organizacije.
Čak ako Snouden i bude bio nominovan za Nobelovu nagradu za mir za 2014. godinu, on najverovatnije u decembru ne bi mogao da otputuje u Oslo na ceremoniju dodele. Snouden je 2. jula zatražio azil od Norveške, ali ta zemlja planira da ga odbije, i to na osnovu svog, nacionalnog zakona. Prema tom zakonu, osoba ne može da traži azil ako se nalazi u inostranstvu, što je slučaj kod Snoudena. Snouden se od 23. juna nalazi u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma "Šeremetjevo" pošto je doputovao iz Hongkonga gde je obelodanio dotad tajne informacije.
On je pre nekoliko dana rekao da je voljan da zadovolji uslov ruskog predsednika Vladimira Putina da prestane sa odavanjem američkih tajni ako to znači da će mu Rusija odobriti azil dok ne bude mogao da otputuje u Latinsku Ameriku, čije su mu tri zemlje ponudile azil.
