LONDON - U odnosima između Sovjetskog Saveza i Zapada je pre 30 godina vladala takva napetost da su britanski zvaničnici napisali govor koji je kraljica Elizabeta II trebalo da izgovori u slučaju nuklearnog rata.
Kraljičin govor "za slučaj Trećeg svetskog rata", u kojem ona poziva sugrađane da ostanu jedinstveni i odlučni pred "ludilom rata", izneo je danas u javnost britanski Nacionalni arhiv. Nesuđeni govor, delo britanskih zvaničnika, bio je deo tajne vežbe sa ciljem da se Velika Britanija pripremi za slučaj izbijanja sukoba svetskih razmera.Tekst počinje tradicionalnim kraljičinim obraćanjem naciji povodom Božića.
"Užasi rata nikada nisu izgledali dalje dok smo moja porodica i ja delili božićnu radost sa sve brojnijom porodicom Komonvelta", trebalo je da kraljica započne svoj govor.
"Sada se ludilo rata ponovo širi svetom i naša hrabra zemlja mora iznova da se pripremi da bi preživela u neravnopravnim okolnostima", stoji u govoru.
Bilo je predviđeno da govor bude pročitan na radiju u proleće 1983. kada su odnosi između SAD i Sovjetskg Saveza bili na najnižem nivou.
"Ukoliko porodice ostanu jedinstvene i odlučne, pružajući utočište onima koji žive sami i nezaštićeni, volja naše zemlje da preživi neće biti slomljena", zaključak je s kojim je kraljica trebalo da završi svoj ratni govor.
Govor je, trideset godina kasnije, u javnost pustio britanski Nacionalni arhiv zajedno sa drugim dokumentima, među kojima je i prepiska premijerke Margaret Tačer u kojoj ona odbacuje ideju da se tada 21-godišnji Vilijam Hejg, koji danas obavlja dužnost šefa diplomatije, angažuje u svojstvu savetnika ministarstva finansija."Ne", bila je kategorična "gvozdena lejdi" koja je tri puta podvukla tu reč.
"To je koješta", navela je ona, objasnivši da bi Hejgov izbor predstavljao uvredu za mnoge ljude sa finansijskim i ekonomskim iskustvom.
