ŠTA SE TO DEŠAVA SA TRAMPOM? U četiri dana dva puta pominje poraz od Kamale što ranije nije radio, izašle najnovije predizborne ankete

Donald Tramp, bivši američki predsednik i republikanski kandidat za Belu kuću, izjavio je da ne očekuje da će se kandidovati i 2028. ukoliko na novembarskim izborima izgubi od Kamale Haris, potpredsednice SAD i kandidatkinje Demokratske partije.

Američki zakon zabranjuje treći predsednički mandat, tako da Tramp ne bi mogao svakako da se kandiduje 2028. ako za mesec i po dana pobedi demokratsku kandidatkinju.

Britanski medijski servis navodi da je Tramp u prošlosti retko pominjao mogućnost poraza na predsedničkim izborima i umesto toga je na mitinzima "potpaljivao" pristalice vatrenim govorima i objavama na društvenim mrežama u kojima je obećavao pobedu.

BBC primećuje da je ovo sada bio već drugi put u samo četiri dana da Tramp govori o tome da bi mogao da izgubi izbore.

Na skupu u organizaciji Izraelsko-američkog saveta, koji je prošlog četvrtka održan u Vašingtonu, Tramp je takođe pomenuo tu mogućnost i sugerisao da bi deo krivice za to bio na jevrejskim biračima u SAD za koje je rekao da 40 odsto njih podržava njegovu kandidaturu, dok 60 odsto "glasa za neprijatelja", misleći na demokrate i Haris.

Kamalin izborni štab i Američki jevrejski komitet osudili su ovu Trampovu izjavu.

BBC navodi da bi Trampova priznanja mogućnosti izbornog poraza mogla da budu odraz promene u šansama demokrata da zadrže Belu kuću nakon odluke predsednika Džoa Bajdena da se povuče i podrži kandidaturu Haris.

Njena kampanja je u avgustu uspela da prikupi 190 miliona dolara, u odnosu na 130 miliona dolara koliko su u istom periodu uspeli da skupe Tramp i organizacije koje ga podržavaju.

Tu su i ankete koje ne idu na ruku Trampu, pošto je istraživanje javnog mnjenja koje juče objavio CBS pokazalo da on na nacionalnom nivou ima 48 odsto podrške u odnosu na Kamalinih 52 odsto.

Predsednik u SAD se ne bira na osnovu ukupno najviše osvojenih glasova, već ga biraju elektori koje nakon izbora u 50 država na izjašnjavanje na elektorskom koledžu šalju sve osim dve države, a Trampovi republikanci su do sada bili u prednosti ili izjednačeni sa demokratama u državama ključnim za ishod glasanja.

Međutim, prema rezultatima ankete CBS, Haris i u ključnim državama sada vodi, doduše ima nešto manju prednost nego na nivou SAD, pa je tako podrška njoj 51 odsto, a Trampu 49 odsto.

U sličnom istraživanju javnog mnjenja koje je CBS obavio prošlog meseca oboje su imali po 50 odsto.

U nedelju je izašla i anketa NBC njuza, urađena između 13. i 17. septembra, dakle nakon televizijskog duela Haris i Trampa, koja je još povoljnija za nju.

Tu Kamala ima pet odsto prednosti, pošto je nju podržalo 49 odsto, a Trampa 44 odsto anketiranih.

To je značajna promena u odnosu na prethodno istraživanje javnog mnjenja koje je NBC njuz uradio u julu, dok je Bajden još uvek bio kandidat demokrata.

Tada je njega podržavalo 43 odsto, dok je za Trampa bilo 45 odsto ispitanika.

Američka televizija naglašava da je došlo i do promena i pojedinim kategorijama glasačkog tela.

  Najveća promena je među biračima starim između 18 i 34 godine koji su bili podeljeni između Bajdena i Trampa, dok sada Haris tu ima čak 23 odsto prednosti, pošto je za nju 57 odsto mladih, a za Trampa 34 odsto.

Došlo je do promene i kod crnih glasača među kojima je porasla podrška demokratama, koja je sa Bajdenove prednosti od 57 odsto u odnosu na Trampa stigla do Kamalino vođstvo od 78 odsto u odnosu na republikanskog kandidata.

Među anketiranim ženama Kamalina prednost u odnosu na Trampa iznosi 21 odsto, a Bajedenova je bila 11 odsto.

(Kurir.rs/BBC/NBC News/Yahoo News/Preveo i priredio: N. V.)

  Bonus video: