KIKL ČEKA KANCELARSKI MANDAT: Kako je proruski samotnjak skromne harizme vaskrsao austrijsku desnicu posle "afere Ibica" i doneo joj istorijsku pobedu

U Austriji malo koji političar polarizuje javnost kao Herbert Kikl, šef Slobodarske partije Austrije (FPÖ), ali je pod njegovim vođstvom desničarima pošlo za rukom da se nakon "afere Ibica" ponovo uzdignu i pobede na izborima.

Najveća pobeda desničara do sada

Pobedа na izborima za Nacionalni savet do sada je najveći uspeh FPÖ. S tim je došla i prilika da Kikl postane savezni kancelar. Odnosno „narodni kancelar", kako su to desničari reklamirali tokom izborne kampanje - uprkos optužbama da se taj termin povezuje između ostalog i s nacistima.

Za razliku od nekadašnjih velikana FPÖ kao što su Jerg Hajder i Hajnc-Kristijan Štrahe, Kikla je teško zamisliti u veseloj, razuzdanoj atmosferi neke zabave. Pedesetpetogodišnji šef desničarske FPÖ ne deluje kao šarmantni zavodnik masa. Njegov šarm i harizma su skromni, a uz to važi za samotnjaka. Odrastao je u radničkoj porodici u Koruškoj, studirao istoriju i filozofiju, ali nije diplomirao. Trči na duge staze i planinari.

Ipak, iz perspektive FPÖ, Kikl je poslednjih godina dobro radio. Nakon „afere Ibica" oko bivšeg šefa Štrahea 2019. stranka je bila teško pogođena.

Provokacija kao stil

Kikl je na čelu desničara od 2021. Upotrebom izraza „narodni kancelar" FPÖ je ostala verna sebi pod njegovim vođstvom: U svojim govorima, partijski lider se pokazuje agresivnim i provokativnim, često sa upečatljivim parolama.

Već tokom vremena kao pisac govora i menadžer kampanje, razvijao je slogane poput „Domovina umesto islama" ili „Više hrabrosti za našu bečku krv - previše stranog nikome ne prija" (to se na nemačkom rimuje).

Kada mali Kikl predstavio FPÖ, prema rečima njegovih biografa Gernota Bauera i Roberta Trajšlera, rekao je: „Ja doduše ništa ne znam, ali mogu sve da naučim". U Slobodarskoj akademiji, političkom centru za podmladak desničara, isprva je bio neka vrsta pomoćnika, koji je lepio postere.

Pisac govora za Hajdera i desna ruka Štrahea

Međutim, njegov talenat je primećen, napravio je karijeru. Postao pisac govora Hajdera, koga je obožavao, i s kojim je osamdesetih godina počeo uspon FPÖ. Postao je desna ruka Štrahea, čiji je uspon od 2005. pratio kao generalni sekretar FPÖ tokom dvanaest godina.

Davno pre nego što je tadašnji američki predsednik Donald Tramp kao slogan koristio „Amerika na prvom mestu", FPÖ se uz pomoć Kikla pozicionirala kao „socijalna narodna stranka" koja želi prvo da brine o interesima Austrijanaca.

Od ministra unutrašnjih poslova do opozicionara

U vladi sa konzervitavnom ÖVP-FPÖ, formiranoj 2017. pod kancelarom Sebastijanom Kurcom Kikl je postao ministar unutrašnjih poslova.

Tada je izazvao zgražavanje, između ostalog, zahtevom za noćni policijski čas za tražioce azila. Takođe je zastupao stav da „zakon mora da sledi politiku, a ne politika zakon". Pored toga, racija koju je inicirao u Saveznom zavodu za zaštitu ustava i borbu protiv terorizma (BVT) potkopala je reputaciju obaveštajne službe.

Nakon raskida koalicije posle „afere Ibica" i pada FPÖ na izborima 2019. Kikl je iz opozicije ubrzo ponovo uspešno delovao.

Na zadovoljstvo pristalica FPÖ on godinama napada migrante, političke elite i - kako ih naziva - „sistemske medije". Ključni element za ponovni uspon desničara bila je korona-kriza. Tokom pandemije, FPÖ je postala glasnogovornik protivnika lokdauna i obavezne vakcinacije. Desničari nisu poštedeli ni Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO), optužujući je za „zdravstvenu diktaturu".

ÖVP vidi Kikla kao „bezbednosni rizik"

Kiklovo ponašanje, kao i njegovi stavovi koji se smatraju proruskim, čine ga neprivlačnim čak i za ÖVP. Konzervativci ga nazivaju „bezbednosnim rizikom" i odbijaju saradnju s njim - ali ne i s ostatkom FPÖ.

Kikl se „sam radikalizovao", zaključio je aktuelni kancelar Karl Nehamer, isključujući mogućnost saradnje s liderom FPÖ pre izbora.

Pored toga, pre nego što uopšte dođe do pregovora o mogućoj koaliciji, Kikl bi morao da dobije mandat za formiranje vlade od saveznog predsednika Aleksandra Van der Belena. Tradicionalno, ovaj mandat dobija pobednik izbora, ali to nije zapisano u ustavu. Predsednik je već izrazio rezerve.

(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)