KRAJ ZEMLJE: Mesto gde žive najgostoljubiviji ljudi u najsurovijim uslovima na planeti!

Oti­ći na kra­j­nji se­ver Ru­si­je, re­ci­mo na Ja­mal, ko­ji na­zi­va­ju „kraj ze­mlje“, san je sva­kog sve­t­skog pu­t­ni­ka. Upu­tio sam se, na po­ziv gu­ve­r­ne­ra, da odr­žim ne­ko­li­ko pre­da­va­nja i sa­ku­pim ma­te­ri­jal o ovom da­le­kom ne­po­zna­tom pre­de­lu ka­ko bih ga pri­bli­žio mom na­ro­du. Ov­de su na­j­ve­će re­ze­r­ve hi­dro­ka­r­bo­n­skih go­ri­va na sve­tu, ali i sto­ti­ne hi­lja­da ir­va­sa, po­lar­na sve­tlos­ti i be­skra­j­na tu­n­dra. To sam sve znao ka­da sam kre­nuo na put, ali ni­sam znao da ću sre­sti ne­ke od na­j­gos­to­lju­bi­vi­jih ko­ji ži­ve u na­j­su­ro­vi­jim uslo­vi­ma lju­di na pla­ne­ti.

Knji­ge o Arktiku

Sle­de­će pre­da­va­nje bi­lo je za­ka­za­no u Na­rod­noj bi­blio­te­ci Ja­ma­la. Ova in­sti­tu­ci­ja ču­va jed­nu od na­j­bo­ga­ti­jih zbi­r­ki knji­ga o Ar­k­ti­ku, za­vi­ča­j­nu zbi­r­ku Ja­ma­la i uku­p­no vi­še od pe­de­set hi­lja­da pu­bli­ka­ci­ja. Opre­mlje­na je po na­j­mo­de­r­ni­jim stan­da­r­di­ma kva­li­te­t­nom ele­k­tro­n­skom ba­zom. Odu­še­vi­la me je udob­nost bi­blio­te­ke sa ve­li­kim na­slo­nja­ča­ma i ogro­m­nim ja­je­tom ispu­nje­nim knji­ga­ma i fo­te­lja­ma. Dok je na­po­lju mi­nus pe­de­set ste­pe­ni i sneg do gla­ve, ni­šta ni­je lep­še ne­go se za­va­li­ti u na­slo­nja­če i uto­nu­ti u svet ma­šte, poe­zi­je ili nau­ke. Ne ču­di da ova bi­blio­te­ka ima vi­še ne­go du­plo re­gi­stro­va­nih ko­ri­sni­ka ne­go što grad ima sta­nov­ni­ka, jer se u nju upi­su­ju i tu­ri­sti i ži­te­lji dru­gih na­se­lja.

Iza­bra­na pu­bli­ka je sa ve­li­kim in­te­re­so­va­njem slu­ša­la mo­je pre­da­va­nje o Sr­bi­ji i pro­je­k­ti­ma Adli­ga­to­vog Mu­ze­ja knji­ge i pu­to­va­nja. Gos­te je za­ni­ma­lo ka­ko je mo­ja po­ro­di­ca pre­ži­ve­la Dru­gi sve­t­ski rat, že­le­li su da im pri­čam o knji­ga­ma ko­je ču­va­mo u Mu­ze­ju knji­ge i pu­to­va­nja a za ko­je se ču­lo čak i ov­de, na da­le­kom Ja­ma­lu, na­ro­či­to onim na neo­bi­č­nim ma­te­ri­ja­li­ma kao što su knji­ge pi­sa­ne na pa­l­mi­nom i ba­na­ni­nom li­šću, na svi­li ili na pa­pi­ru od slo­no­vog iz­me­ta.

Li­č­na priča

Iz Ja­ma­la je sa mnom za Beo­grad sti­gla ori­gi­nal­na ode­ća do­mo­ro­da­č­kih si­bi­r­skih na­ro­da, ne­ko­li­ko ume­t­ni­č­kih pre­d­me­ta rez­ba­re­nih na kos­ti­ma ma­mu­ta i ir­va­sa, šah sa fi­gu­ra­ma od ir­va­so­vih kos­ti­ju, ali i vi­še de­se­ti­na knji­ga, po­klon Na­rod­ne bi­blio­te­ke, ja­ma­l­skog vla­di­ke i za­me­ni­ka gu­ve­r­ne­ra Ale­k­san­dra Po­do­ro­ge. Do­go­vo­ri­li smo se da Adli­gat po­ša­lje sr­p­ske knji­ge Ja­ma­lu na po­klon ka­ko bi se usko­ro otvo­rio ku­tak Sr­bi­je na Ja­ma­lu.

Te­ško je izbro­ja­ti ko­li­ko sam dao in­te­r­vjua to­kom mog bo­ra­v­ka, tek obja­vlje­no je na de­se­ti­ne me­di­j­skih te­k­sto­va i pri­lo­ga o mom do­la­sku. Bio sam izne­na­đen kad su čak lju­di na uli­ci po­če­li da me pre­po­zna­ju.

Ja­ma­l­ska pri­ča Adli­ga­ta, a i mo­ja li­č­na, za­po­če­ta je pre go­di­nu da­na, ka­da je Beo­grad po­se­tio gu­ve­r­ner Ja­ma­l­sko-ne­ne­t­skog au­to­no­m­nog okru­ga. Go­spo­din Ar­tju­hov je li­č­no do­šao u Mu­zej knji­ge i pu­to­va­nja u Beo­gra­du da uru­či po­klo­ne - por­ce­lan­skog be­log me­dve­da na­pra­vlje­nog u na­j­bo­ljoj fa­bri­ci por­ce­la­na na sve­tu, ca­r­skoj fa­bri­ci San­kt Pe­te­r­bu­r­ga, i zbi­r­ku knji­ga o Ja­ma­lu. Ta­ko je na­sta­la pr­va zbi­r­ka Ja­ma­la u ju­goi­sto­č­noj Evro­pi, jed­na od re­t­kih na sve­tu, na po­nos i na­ma i nji­ma, ko­ja se znat­no uve­ća­la po­sle mo­je po­se­te.

Pre ne­ko­li­ko me­se­ci u Adli­ga­tu je odr­ža­na izlo­žba fo­to­gra­fi­ja Ja­ma­la go­spo­di­na Ra­vi­la Sa­fe­r­be­ko­va. Sce­ne ko­je nam je on pri­ka­zao osta­vi­le su nas bez da­ha, kao i hi­lja­de na­ših po­se­ti­la­ca - ša­to­ri u tu­n­dri, sto­ti­ne ir­va­sa, do­mo­ro­ci ko­ji u ve­č­nom sne­gu i le­du oba­vlja­ju sva­kod­ne­v­ne po­slo­ve i uži­va­ju, au­ro­ra bo­rea­lis na ne­bu...

To­kom po­se­te Adli­ga­tu gu­ve­r­ner je bio di­r­nut gra­đom o Dru­gom sve­t­skom ra­tu i ru­skim vo­j­ni­ci­ma u Sr­bi­ji, kao i le­ga­tom Bran­ka Vu­ke­li­ća, oba­ve­šta­j­ca ko­ji je bio u gru­pi Ri­ha­r­da Zo­r­gea, či­je in­fo­r­ma­ci­je su pre­su­d­no uti­ca­le na od­bra­nu Mo­skve u Dru­gom sve­t­skom ra­tu. Svi­de­le su se gu­ve­r­ne­ru i na­še ta­j­ne pros­to­ri­je, kao i gra­đa o isto­ri­ji i knji­že­v­nos­ti Sr­bi­je.

„Hva­la vam za ču­va­nje ku­l­tu­r­nog na­sle­đa Sr­bi­je, na­ro­da sve­ta i ru­sko-sr­p­skog pri­ja­te­lj­stva“, na­pi­sao je gu­ve­r­ner u Adli­ga­to­voj knji­zi uti­sa­ka.

Vi­k­tor Lazić