VAŠINGTON - Na stotine mrtvih i preko 3.000 otrovanih - to je po izveštaju organizacije Lekari bez granica bilans napada hemijskim oružjem, koji je nedavno izveden u okolini Damaska.
U Vašingtonu ne kriju da stratezi već razrađuju opcije za vojnu intervenciju.
"Prva opcija predviđa uspostavljanje zone zabrane leta. To podrazumijeva da će Amerikanci iznad određenih područja u Siriji onemogućiti preletanje bombardera i helikoptera Asadove vojske. Na taj način, Asadova vojska više ne bi bila u poziciji da iz vazduha vrši napade na pobunjenike i sirijsku opoziciju. Za pobunjenike bi to bila velika pomoć", smatra Hans-Joakim Šmit iz hesenske Fondacije za mir i istraživanje ratnih konflikata.
Da bi uspostavili zonu zabrane leta, Amerikanci moraju da neutralisi sirijsku protivvazdušnu odbranu, ističe Pol Rodžers, ekspert za sigurnost britanske organizacije Oksford Risrč Grup.
"To bi moglo da bude jako skupo a pre svega opasno, zato što je Rusija Siriji obećala isporuku modernih sistema za protivvazdušnu odbranu", smatra Rodžers.
Šimidt smatra manje verovatnim scenarijo u kome bi se Amerikanci odlučili za zonu zabranjenog leta:
"To bi Amerikance dublje uvuklo u konflikt a to američka administracija ne želi.", kaže on .
Osim toga za to je potrebna i saglasnost Saveta bezbednosti UN i sasvim je sigurno da će Kina i Rusija biti protiv.
Druga opcija vojne intervencije bila bi napadi raketama. Ekspert Rodžers kaže da ove rakate pogađaju sa maksimalnim odstupanjem od 20 metara od cilja.
"Deset takvih raketa na jedan cilj imalo bi i efekat zaplašivanja", smatra Rodžers.
Tako bi mogli da budu uništiti vojni ciljevi, kao što su aerodromi, čime bi se oslabila vazdušna vojna flota Bašarovog režima. SAD imaju nekoliko razarača i podmornica u Sredozemlju, sa kojih bi mogli da budu pokrenuti napadi ove vrste. U tom slučaju sirijski vojni avioni ne bi mogli da polete, ali bi bi piste mogle brzo da budu popravljene popraviti.
Šmidt smatra da je ova opcija najvjerovatnija. To bi po njegovom mišljenju bio efektivan ali ograničen napad, u koji Amerikanci ne bi duboko ulazili. Treća opcija bila bi pojačana isporuka oružja ustanicima. Službeno, Amerikanci ne isporučuju oružje sirijskoj opoziciji ali preko Turske i Jordana stiže oružje i municija, što finansiraju Saudisjka Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Šmidt smatra da je ova opcija manje verovatna jer za moderno američko oružje pobunjenici moraju da budu dobro obučeni.
