ON JE KLJUČNI IGRAČ U OPERACIJI OKO KOJE SE LOMI SVET Njegova zemlja je zbog stravičnog događaja dugo bila na crnoj listi, ali sada ih je Tramp stavio u centar

Izbor Rijada od strane administracije američkog predsednika Donalda Trampa kao mesta za ključne razgovore o Ukrajini ukazuje na to do koje mere se Kraljevina Saudijska Arabija diplomatski pomerila iz države koja je bila gotovo prognana nakon stravičnog ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija 2018.

U mnogim oblastima - posebno u zabavi i sportu - zemlja troši ogromne sume novca da unapredi svoje ambicije da postane glavni igrač na svetskoj sceni.

Jačanje uloge na svetskoj sceni

I diplomatski, saudijsko rukovodstvo je takođe pojačalo svoju ulogu na svetskoj sceni. Tokom mandata Džoa Bajdena u Ovalnoj kancelariji, Rijad se, pod pritiskom Vašingtona, udaljio od oslanjanja na SAD kao ključnog međunarodnog saveznika.

Saudijci su jasno stavili do znanja da će slediti ono što vide kao sopstvene interese iznad svega - a to je uspostavljanje bližih odnosa sa zemljama koje se smatraju ključnim rivalima SAD, kao što su Rusija i Kina.

Stoga se očekivalo da će Saudijci pozdraviti povratak Donalda Trampa u Belu kuću. Njegova prva inostrana poseta u prvom mandatu bila je Rijadu, a transakciona priroda njegove spoljne politike je više u skladu sa trenutnim saudijskim rukovodstvom.

Jedno od eventualnih dostignuća koje bi Tramp najviše voleo da zapiše kao svoju zaostavštinu bio bi mirovni sporazum između Saudijske Arabije i Izraela, koji bi bio kulminacija implementacije Abrahamovog sporazuma, koji je inicirao u svom prvom mandatu.

Rat stoji na putu

Međutim, rat između Izraela i palestinske militantne grupe Hamas u Gazi je stao na put i mogao bi da podigne cenu koju će Saudijska Arabija tražiti za mirovni sporazum, a Saudijci su takođe odmah objavili da apsolutno odbacuju Trampov 'plan za Gazu'.

Shodno tome, Rijad je počeo da smišlja izvodljiv alternativni plan sa drugim arapskim državama, prema kojem bi stanovništvo tokom rekonstrukcije ostajalo u Gazi i insistiralo na dvodržavnom rešenju sukoba.

Čini se da je trenutno razmišljanje Trampove administracije u suprotnosti sa ovim kada je u pitanju politika prema Gazi i okupiranoj Zapadnoj obali.

Kako se to reši biće ključno za dinamiku razvoja odnosa između Saudijske Arabije i SAD, pri čemu je jasno da Saudijci nemaju nameru da obuzdaju svoje ambicije da postanu ključni igrač na globalnoj diplomatskoj sceni, zaključuje Bi-Bi-Si u svojoj analizi.

Kašogijeva smrt

Kašogi, kritičar saudijskih vlasti, posebno prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, pobegao je u Sjedinjene Države iz straha od hapšenja nakon što je kritikovao neke od bin Salmanovih odluka i vojnu intervenciju Rijada u Jemenu. On je nestao 2. oktobra 2018. godine, nakon što je ušao u saudijski konzulat u Istanbulu, gde je došao po dokumenta za venčanje sa svojom turskom verenicom. Turski zvaničnici veruju da je tamo ubijen i da je njegovo telo potom uklonjeno - prema nekim procenama, možda prethodno raskomadano.

Ova afera je izazvala napete odnose između Rijada i zapadnih zemalja. Rijad je u početku negirao ubistvo, a zatim je tvrdio da su ga počinili saudijski agenti koji su delovali na svoju ruku. Prema saudijskim vlastima, to je bila „odmetnička operacija“.

Za ubistvo su okrivili dvadesetak niže rangiranih odmetnutih oficira, od kojih je petoro osuđeno na smrt nakon suđenja koje je trajalo godinu dana.

Donald Tramp, tadašnji predsednik SAD u svom prvom mandatu, opisao je tragični događaj u konzulatu kao „neprihvatljiv“, ali je istovremeno Saudijsku Arabiju nazvao „velikim saveznikom“, a njihovu verziju događaja u konzulatu „verodostojnom“.

Kurir.rs/Jutarnji list