NA VRHU: Pogled sa Empajer stejt bildinga kao najlepše američko čudo

Pre tačno 17 godina ušao sam prvi put u Empajer stejt bilding - oblakoder visok 443 metra sa 102 sprata. Uz ovu zgradu verao se slavni King Kong, po njoj je lepio svoje mreže Spajdermen, pa nije čudo da sam poželeo i ja da se na nju uzverem! Bila je u više serija i na televizija nego većina glumaca - preko 250! Kažu da je to jedna od najfotografisanijih zgrada na planeti. Ona je referentna vrednost: prema ovoj zgradi meri se veličina drugih zdanja u svetu. Američko društvo inženjera stavilo ju je na spisak sedam svetskih čuda, kao jedno od najvećih inženjerskih dostignuća 20. veka.

Pre 17 godina, kad sam prvi put bio u Njujorku, brže sam iz nje izašao nego što sam ušao - tražili su mi visoku svotu novca da bih se u njoj zadržao. Sada sam ponovio poduhvat i umalo isto prošao. „Sto devet dolara na sunce molimo za ulaz.“ Ovo mi je poslednji dan tromesečnog putovanja i moj budžet se istanjio. Čudo nad čudima ima i čudesnu cenu, nije za svakoga. Zar nije nepravda držati najznačajnija mesta planete van domašaja većine stanovnika? Okrenuo sam leđa zgradi i potmuren krenuo da se udaljavam kad je stigao poziv iz Beograda. Moja porodica mi je ohrabrila da ne štedim, da iskoristim trenutak. Ovo je prva zgrada na svetu koja je imala više od 100 spratova, to je bila najveća zgrada na svetu od 1931. do 1972. godine. Šteta bi bilo da se na slavni vidikovac na 102. spratu ne popnem baš tokom zalaska sunca.

Potrčao sam da stignem na vreme i začas se našao u liftu, koji me je isprva odveo na vidikovce na 80. i 84. spratu, a zatim na 381 metar visine i 102. sprat. Terase su krcate ljudima, više stotina znatiželjnika uzbuđeno je posmatralo grad pod sobom. Bio sam zatečen tolikim brojem ljudi koji su spremno platili skupu ulaznicu kao da je to sitnica.

Preda mnom - ceo Njujork i sunce na horizontu kao blagoslov. Polako se pale gradska svetla a sunce, džinovska narandža na horizontu, razliva svoje boje preko majušnih oblakodera ispod sunca i nas.

Poginula petorica radnika

Zgrada je funkcionalna samo do 84 sprata, jer su ostale etaže namenjene tehničarima i turistima. Iznad 102. sprata je dugačak jarbol. U zgradi postoji čak 260.000 kvadratnih metara poslovnog prostora! Ovde svoje kancelarije imaju Fejsbuk i Linkedin i mnoštvo drugih slavnih kompanija - sveukupno oko 16.000 zaposlenih tu radi u 1.000 firmi.

Čitam podatke o zgradi: 5.700 kubnih metara granita, deset miliona cigala, 6.514 prozora. „Najpoznatija zgrada na planeti“, kako je Amerikanci reklamiraju, remek je delo art dekoa, stila koji se pojavio tek nekoliko godina pre njene izgradnje. Superlativi joj ne manjkaju, mada su godine učinile svoje i poneki superlativ nije više tako blistav kao kad je zgrada izgrađena - mnogo je drugih fascinantnih zdanja na planeti izniklo od tada.

Zgrada je nastala za 410 dana, ali po koju cenu? Jedva sam pronašao podatak da je na izgradnji svakodnevno radilo 3.400 radnika, koji su podizali četiri i po sprata nedeljno! Jedan radnik propao je u šaht od lifta, drugi se s ko zna kog sprata strovalio na pločnik ulice da od njega ni mrlja ne ostane, trećeg je razneo eksploziv tokom kopanja za pripremu temelja... Petorica radnika su poginula.

Najlepše samoubistvo

Na terasi na 86. spratu čude me rešetke koje se od podesta podižu do visine iznad dva metra, da bi zatim bile iskrivljene iznutra, kao neka neobična šiljata zatvorska nadstrešnica. „Više se ljudi ubilo nego što je stradalo u svim nesrećama od izgradnje do danas za 100 godina. Naše svetsko čudo je postalo magnet za samoubice sa svih kontinenata“, kažu mi na recepciji dok se raspitujem o istoriji zdanja. Začuđen, saznajem da je čak tridesetak ljudi skočilo u ponor s raznih spratova, tako da su sada svi prostori tako ograđeni da je nemoguće kroz njih iskočiti.

„Dvadesetogodišnja devojka Evelin Mekhejl skočila je sa 86. sprata i pala na parkirani auto na pločniku. Udubila ga je kao da je dušek, zatekli su je u pozi kao da spava, prekrštenih nogu, spokojnog izraza lica. U džepu su joj pronašli cedulju na kojoj je pisalo: ‘Mislim da nikome ne bih bila dobra supruga.’ Zbog njene lepote u samrtničkom trenutku ovo važi za najlepše samoubistvo u Americi“, priča mi kustos i dodaje da je ta fotografija bila na naslovnici Njujork tajmsa i postala inspiracija Dejvidu Bouviju, Endiju Vorholu i mnogim drugim umetnicima.

U zgradu je najbolje doći go i bos! Obezbeđenje mi oduzima flašicu vode, skidam patike i kaiš da bi prošli kroz skener. Saznajem da je 1997. godine palestinski terorista uspeo da se ušunja na 86. sprat s poluatomatskim pištoljem i ubije nekoliko ljudi. Od tada je ovde obezbeđenje kao na aerodromu.

U muzeju je sačuvan jedan od originalnih starih liftova sa celom tehnologijom. Proučavam stare planove zgrade da bi mi zatim preporučili da odem do džinovske plastične kandže King Konga, koja u jednoj izložbenoj sali dočekuje posetioce da se fotografišu u stisku King Konga. Ulećem u taj stisak i ja. ednom godišnje se čak organizuje i maraton, kad se trkačima daje mogućnost da trče uz 1.576 stepenika do 86. sprata.

Ne bih voleo da u toj trci učestvujem, ali mi je neizmerno drago što sam jedne večeri sunce ispratio baš s vrha ove zgrade. Više nego čuda stvorena ljudskom rukom koja neminovno prate i ljudske nesreće ostaće mi u sećanju sočna sunčeva narandža nad Njujorkom kao najlepše američko čudo.

Viktor Lazić