"AMERIKU NE ZANIMA UKRAJINA, TRAMPU JE POTREBAN SAMO MIR" Politički analitičari o Zelenskom i pregovorima: O sudbini njegove države odlučuju drugi!
Više od 12 sati trajali su razgovori u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji, gde su iza zatvorenih vrata bili predstavnici Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Ukrajine, pokušavajući da pronađu put ka miru i rešavanju konflikta u Ukrajini. Šta se tačno dogodilo – ne možemo znati. Informacije su prilično oskudne, a najviše ih je stiglo iz Bele kuće koja je saopštila da je „postignut sporazum koji uključuje osiguranje bezbednosti plovidbe, isključivanje upotrebe sile i sprečavanje korišćenja komercijalnih plovila u vojne svrhe u Crnom moru“.
Međutim, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da su pregovori u Rijadu zapravo predstavljali samo „tehničke konsultacije“ i da se rezultat tih pregovora neće javno objaviti, iako je ranije najavljeno izdavanje zajedničkog saopštenja. Pitanje ostaje – Šta se dogovorilo? Da li će posredovanje Amerike uspeti da približi stavove Moskve i Kijeva ili su samo otvorili novi front za diplomatske igre?
Kada se priča o moći ili nemoći Ruske federacije i moći ili nemoći predsednika Vladimira Putina, ne može se ne pomunuti da je na današnji dan 26. marta, baš 25-a godišnjica od kad je Putin došao na vlast u Rusiju. Izbori u Rusiji su bili održani 2000. godine, inaguracija je održana 7. maja. Postavlja se pitanje da li posle četvrtine veka vladavine može uopšte da se pominje neka "nemoć" Rusije ili Putina.
O ovim temama govorili su u emisiji "Usijanje" na Kurir televiziji, stručnjaci su razgovarali o ovim i sličnim temama, a gosti su Boško Jakšić, novinar, Branimir Đokić, spoljnopolitički komentator i Marko Matić, predsednik Centra za odgovorne medije.
- Činjenica je da je Putin uspeo, u odnosu na prethodni režim, da podigne Rusiju koja je bila na kolenima. Obnovio je rusku ekonomiju, oslanjajući se pre svega na energetiku, dižući životni standard stekao je popularnost. Tu popularnost je gradio osloncem na sve instrumente jednopartijskog sistema i diktature Putina. On je jednostavno uspeo da otkloni sve kritičare, da eleminiše protivnike, što fizički, što time što ih je slao u inostranstvo - rekao je Jakšić i dodao:
- On je taj koji je obeležio period od četvrt veka. Druga stvar je priroda njegove vlasti, koja je nesumnjivo autoritarna, despotska, pa u značajnoj meri se oslanja i na tradiciju istoka, koji je tome skloniji, ali je on u tome uspeo da opstane. Pritom je, pre tri godine, pokazao i svoje imperijalne ambicije. Ne samo da je tvorac ideje "Ruskoj sveta", objedinjavanja prostora bivšeg Sovjetskog prostora, naravno pod njegovom ambicijom koja je ogromna. Ali, naravno da on tu svoju ambiciju ostvaruje na podzemne načine, za razliku od Trampa, koji to radi kao jedan rijaliti program. Moram priznati da je Putin najveći državnik ovog vremena.
Sa druge strane, o sudbini države Volodimira Zelenskog, odlučuju druge države i predsednici. Zelenski ističe da brani dostojanstvo svoje Zemlje, time što prihvata kritike.
- Šta god neko priča o Ukrajini i smene režima nakon 2014, tamo je bilo promene vlasti. Redovno se menjala na izborima i nije bio jedan te isti predsednik, Zelenski je devetnaesti po redu, posle Porošenka. Zelenski je odigrao životno važnu ulogu u nekim trenutcima za Ukrajinu, sećate se njegovog obraćanja preko društvenih mreža, kada su mu nudili da ga evakuišu iz Kijeva. On je tada rekao "meni ne treba avion za evakuaciju, meni treba oružje, ja se ovde borim". Ukrajinci su od tog trenutka počeli da se bore, kada su je maltene svi otpisali. Od tog trenutka, Rusija odustaje od osvajanja Kijeva i dolazi do kontraofanzive - rekao je Matić.
Volodimir Zelenski suočio se s gotovo nemogućom situacijom, često poređenom s onom u kojoj se nalazio Čerčil nakon pada Francuske u Drugom svetskom ratu. Ipak, mnogi smatraju da je njegova pozicija bila još teža – između njega i ruskih trupa nije postojala nikakva fizička prepreka, osim snažne volje ukrajinskog naroda i jedinstva Zapada u pružanju pomoći.
- Zelenski je imao nemoguću situaciju za prolazak, porede ga sa Čerčilom, ali ja mislim da je imao težu situaciju nego Čerčil, nakon pada Francuske. Između Zelesnkog i Putinovih trupa nije postojala nikakva prepreka, osim čvrste volje i jedinstva zapada da im pomogne. Biće zabeležen u istoriji kao neko ko se dobro ponašao u ključnim trenutcima, da li će on biti izbor Ukrajinaca za mir to ćemo videti. Često se to videlo u istoriji, čerčil je izgubio izbore nakon Drugog svetskog rata. Videćemo rezultate izbora u Ukrajini, koji će doći tek kad se rat završi. Nije Zelenski diktator koji je sada uzeo vlast, već ni jedna država na svetu ne održava izbore u ratnim uslovima, to je vanredno stanje. Zelesnki itekako ima veliku podršku svog naroda - zaključio je Matić.
Đokić misli da dok se rat nastavlja, ostaje pitanje kako će se međunarodna podrška razvijati i kakav će biti ishod budućih političkih odluka. Jedno je sigurno – Ukrajina se oslanja na svoju odlučnost i podršku Zapada u ovoj borbi za opstanak.
- Ne znam zašto stalno otpisuju Zelenskog, to što Tramp priča o izborima to je više da napravi pritisak na njega, da bi on možda smekšao. Čak su i Čerčila prozivali tada, to ništa nije novo. Imali smo prvu vojnu koaliciju 2003. godine, pred invaziju na Irak i to je bio Putinov dobitak. Ova nova koalicija je strateška. Amerikanci su od Obame želeli da problem sa Ukrajinom nestane, jer njih ne zanima Evropa već samo da je tu mir - istakao je Đokić i dodao:
- Oni se bave Kinom. Za Evropu, a pogotovo istočnu, to je strateško pitanje, ako Ukrajina padne, ruski tenkovi su praktično na Poljskoj granici. Ukrajina će biti tampon zona Evropi, prema Putinovom režimu. Ukrajinska vojska je prva linija odbrane Evrope. Neće dozvoliti Trampu da napravi bilo kakav sporazum sa Putinom, koji bi bio protiv Ukrajinskih i Evropskih interesa. Ona mora da ima garanciju bezbednosti.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj