OD KOTRLJANJA JAJA DO ČOKOLADNOG ZEKE! Vaskrs se u svetu slavi na najneverovatnije načine, pogledajte kako!

Najveći pravoslavni praznik Vaskrs, ili kako ga Srpska pravoslavna crkva naziva - praznik nad praznicima - širom sveta proslavlja se na najrazličitije načine!

Obojenim jajima porodice su se od davnina posebno ponosile. I ostala hrana koja bi se našla na stolu za praznik, nije se inače spremala običnim danima. Na Uskrs bi se služilo meso i to jagnjeće, praseće ili teleće pečenje, uz druge specijalitete i neizbežni kulič i jaja.

Rusi se pridržavaju tradicionalnog kuvanja jaja zajedno sa ljuskom od crnog luka, koja je zaslužna za predivnu crvenosmeđu boju ovog uskršnjeg simbola. Rusi za uskršnjom trpezom uživaju u jagnjetini na maslacu ili pečenoj šunki, za desert se slade kuličom - kolačem od kiselog testa sa rumom i šafranom, a tu je i paška, "čizkejk" u obliku piramide. Vaskrs je možda jedini verski praznik koji su Rusi donekle obeležavali čak i tokom sovjetskih vremena, pa mnogi koji su rođeni u tom periodu, iako su odrasli u ateističkom okruženju, zahvaljujući dedama i babama znaju za uskršnje običaje.

I Grci Vaskrs dočekuju uz jaja i jagnjetinu, kao i "mageiricu" - supu za jagnjećom iznutricom , a svi za stolom se potom sa tri prsta "tucaju jajima", koja su uglavnom obojena u crveno - simbol Hristove krvi, uz nezaobilazno vino, muziku i celodnevni ples. Tokom Svete nedelje, uoči Vaskrsa koji je u Grčkoj najveći verski praznik u godini, Grci kao i većina pravoslavaca poste i peku pletenice koje nazivaju "cureki" i koje se jedu u subotu u ponoć, a u crkvama se svakoga dana održavaju verske službe.

Prelepo grčko ostrvo Krf neguje neobičnu uskršnju tradiciju. Stanovnici ovog ostrva prazničnu nedelju započinju razbijanjem posuđa!

Zapravo, od samog jutra, meštani sa prozora bacaju zemljane ćupove, tanjire i činije na ulicu. Neki veruju da ovaj običaj potiče iz stare Venecije, gde su se na Novu godinu izbacivale stare stvari iz kuće. Po drugima, razbijanjem zemljanog posuđa se simbolično slavi početak proleća, buđenje prirode koja će doneti plodove, hranu, sve ono što se drži i priprema u ovim posudama.

U Francuskoj se na dan Vaskrsa, posle tradicionale mise i potrage za skrivenim jajima po bašti, porodica okuplja oko pečenog jagnjeta na prazničnoj trpezi, a za sutradan je obično predviđen porodični izlet, dok se na jugozapadu zemlje u uskršnji ponedeljak pravi džinovski omlet.

Italijani ovaj praznik dočekuju uz "kolombu", kolač u obliku golubice koja je simbol dobrih vesti, a sličan zlatnožuti uskršnji kolač, koji se naziva "mona", peče se i u Španiji, ponegde i sa jajima koja se ređaju po površini pre prečenja.

Španci tokom Svete nedelje, odeveni u belo, na ulicama izvode pozorišne predstave i organizuju svečane povorke koje pripremaju nekoliko meseci ranije.

Centralno mesto na prazničnoj trpezi kod Bugara zauzima domaća štrudla, kuznjak. Na Veliki četvrtak se farba prvo jaje i priprema testo za vaskršnji hleb, koji se u Bugarskoj zove kravaj, Božja pita, košara, harman, kvasnik, jajčenik, pletenica ili kukla.

Obaveza za svaku Bugarku je da spremi hleb s crvenim jajem u sredini, koje se poklanja prvom gostu koji poseti ukućane. U nedelju Bugari idu u crkvu na svetu liturgiju i vraćaju se domovima sa svećom u ruci. U Bugarskoj je, takođe, običaj da se za Vaskrs nosi nova odeća, koja simboliše rađanje novog života.

U Velikoj Britaniji na prazničnom stolu se umesto jagnjetine uglavnom služi šunka, dok su uskršnja jaja i tamo obavezan deo praznika, a tom prilikom se organizuju razne igre kako za decu, tako i za odrasle. Mali Englezi često idu od kuće do kuće tražeći slatkiše, kao što je to običaj i na Noć veštica.

Takav običaj je naročito prisutan u Finskoj, gde deca na Vaskrs, maskirana u starice ili veštice, kucaju na komšijska vrata i dobijaju bombone i čokolade. Tradicija "vaskršnjih veštica", koja se naziva Virpominen, potiče iz drevne legende prema kojoj trolovi i veštice izlaze između Velikog petka i uskršnje nedelje.

Ta se tradicija upražnjavala i u Švedskoj pre 100 godina, a u skandinavskim zemljama se veruje i da na Vaskrs treba ustati rano jer se tada može videti kako sunce "pleše". Žuta boja sunca je, inače, boja kojom se ukrašavaju jaja u Norveškoj, Švedskoj i Danskoj.

Švajcarci uoči Vaskrsa ukrašavaju izvore i fontane, odajući počast vodi, koja je neophodna za život, a Vaskrs je praznik obnovljenog života.

U Poljskoj nailazimo na sličan simbol: i tamo je voda, kao simbol života, deo uskršnjih praznika, a na vaskršnji ponedeljak prijatelji jedni druge polivaju vodom kako bi "sprali grehe", pa se zato taj dan i naziva Smigus Dingus, što znači "mokar ponedeljak". Poljaci jaja boje ili ukrašavaju lanenim vlaknima,

U Češkoj Republici se vaskršnji ponedeljak obeležava neobičnim običajem - dečaci vezuju devojčice oko nogu pletenicama od vrbinog pruća, što je simbol zdravlja, mladosti i snage, a ujedno pokazuje koliko je koja devojčica popularna - što više pletenica, to bolje!

U Nemačkoj, tradicionalna "uskršnja vatra" okuplja uveče roditelje i decu, kao simbol sunca, koji slavi proleće i kraj zimskog perioda. Nemci imaju još jedan običaj - to je Osterbaum, uskršnje drvo ili žbun ukrašen obojenim ljuskama od jaja, kao plodovima koji simbolizuju povratak toplote. Deca u toj zemlji pripremaju mala gnezda u koja, kako se veruje, zec donosi čokoladna jaja.

I u Sjedinjenim Američkim Državama uskršnji zeka donosi deci čokolade, bombone i "mančmelou". Američki predsednik na vaskršnji ponedeljak organizuje veliko "kotrljanje jaja" u vrtu Bele kuće, a cilj je da se jaje najdalje otkotrlja, a da se pri tom ne razbije.

Filipinci, međutim, Vaskrs obeležavaju prilično krvavim ritualima, u kojima polunagi pokajnici bičuju sami sebe po leđima bambusovim štapovima, a mnogi filipinski katolici se tokom nedelje pred Vaskrs podvrgavaju nekoj vrsti smernih molitvi, verujući da se na taj način čiste gresi, leče bolesti, pa čak i ispunjavaju želje.

Kolumbijci satima putuju da bi proveli praznik sa familijom, a rođacima u velikim gradovima donose sastojke iz udaljenih provincija za praznični obrok koji zajedno pripremaju.

Umesto čokoladnih jaja, na kolumbijskom meniju za tradicionalnu uskršnju večeru nalaze se egzotičniji specijaliteti, kao što je meso iguane, kornjače ili kajmana.

Na Bermudama se, pak, na Veliki petak puštaju ručno izradjeni paprini zmajevi, kao simbol Hristovog uspeća, jede se torta od bakalara i toplo pecivo ukrašeno krstom.

Slave i Eskimi

Pravoslavni Vaskrs slavi čak i oko 25.000 Eskima na Aljasci. Ovaj običaj ostao je još od 1741. godine, kada je Aljaska bila u sastavu Rusije. Tada su prvi ruski trgovci prenosili pravoslavlje na Eskime, koji su njih lovili divljač.

Danas, Eskimi Vaskrs slave i po nedelju dana, i to zato što se komšijama i rođacima ne isplati da se istog dana vraćaju kući sa slavlja, pošto su desetinama kilometara udaljeni jedni od drugih. Za praznik se obično sprema usoljena riba, najčešće losos, a služi se u sirovom stanju. Na trpezi se nađe i salata od retkog bilja, koje se pola godine čuva samo za tu priliku.