"ODNOSI AMERIKE I SRBIJE IDU U PRAVOM SMERU" Džon Kapelo iz Fondacije "Misija Halijard" za Kurir o Trampovoj administraciji, Bliskom istoku i "Gvozdenoj kupoli"

Srbija je ključna za regionalnu bezbednost, a nova Trampova administracija donosi sa sobom iskustvo iz prvog mandata, koje može da bude dragocena osnova za nadogradnju - kaže u intervjuu za Kurir Džon Kapelo, predsednik Fondacije "Misija Halijard".

- Kratko rečeno, verujem da su američko-srpski odnosi pozitivni i da se kreću u pravom smeru. Postoje problemi, ali postoje i spremnost i napori da se krene ka rešavanju postojećih izazova i izgradnji čvršćih veza zasnovanih na zajedničkim interesima. Ne samo da postoji prilika da se izgradi jači bilateralni odnos, već postoji i šansa za poboljšanje regionalne stabilnosti i prosperiteta. Srbija je ključna za regionalnu bezbednost i zajednički rad na ovim regionalnim ciljevima je u interesu obe strane. Ima mnogo posla koji treba obaviti...i mnogo prilika za napredak.

 KURIR: Na koji način bi drugi mandat predsednika Donalda Trampa mogao da utiče na ove odnose?

- U posthladnoratovskoj eri, američka spoljna politika je tradicionalno prolazila kroz minimalne promene od jedne administracije ka sledećoj. Naravno, moraćemo da sačekamo i vidimo kako će se politika razvijati narednih meseci. Nova Trampova administracija donosi sa sobom prethodno iskustvo u radu sa Srbijom tokom prvog mandata, koje može da bude dragocena osnova za nadogradnju. Ovo pruža stvarni potencijal za jačanje bilateralnih veza. Sada je ključno pitanje - i za SAD i za Srbiju - kako poboljšati odnose i nastaviti kretanje u pozitivnom pravcu. Ostajem optimista da je to ne samo moguće, već da će se i desiti. Korak koji obećava već je učinjen: SAD i Srbija su potpisale sporazum koji ocrtava strateški pristup saradnji na polju energetike.

Ovo je odlična polazna tačka, pošto postoji mnogo mogućnosti u ovoj oblasti, a energija će nesumnjivo biti ključna tema u svakom budućem strateškom dijalogu između naša dva naroda. Kao što možda znate, bilo je dosta razgovora o uspostavljanju strateškog dijalog između SAD i Srbije. Ova inicijativa je s pravom prikazana kao istorijska prilika da se uobliče bilateralni odnosi i pozabavi širom regionalnom dinamikom. To je nešto što je odavno trebalo da se desi. Strateški dijalog je važno diplomatsko sredstvo i može se koristiti za napredak u odnosima. On podstiče stalnu, strukturiranu komunikaciju u nizu važnih tema.

Cilj je unapređenje saradnje kroz stvaranje mehanizama za komunikaciju, sprovođenje i praćenje sporazuma. Ovaj praktičan pristup orijentisan na rezultate osmišlje je da pruži opipljive rezultate. Strateški dijalog će pomoći u jačanju odnosa i uspostavljanju procesa izgradnje dugoročne saradnje.

KURIR: Kako vidite situaciju na Bliskom istoku i potencijalni sukob SAD s Iranom?

- Jasno je da je situacija na Bliskom istoku veoma složena. Region ostaje u fokusu međunarodne pažnje zbog svog strateškog značaja, duboko ukorenjenih istorijskih tenzija i aktuelnih bezbednosnih izazova. SAD imaju širok spektar interesa u regionu, počevši od osiguravanja regionalne stabilnosti i suzbijanja terorizma do obezbeđivanja energetskih resursa i demokratskog upravljanja.

Jedan od najizazovnijih aspekata politike SAD u regionu je odnos s Iranom. Ključna zabrinutost odnosi se na iranski nuklearni program, razvoj balističkih projektila i podršku Irana pridruženim grupama širom regiona. Trenutno je ključno to što su pregovori između SAD i Irana obnovljeni u Omanu 12. aprila, a očekuje se da će trajati šest do osam nedelja. Ovi razgovori bi mogli da se pokažu odlučujućim za to da se vidi da li trenutni put vodi ka deeskalaciji i ponovnom sporazumu ili ka dubljem sukobu.

KURIR: U Tel Avivu ste blisko sarađivali s izraelskom Organizacijom za protivraketnu odbranu, pružajući programsku podršku protivraketnom programu "Gvozdena kupola". Da li verujete da je Trampov projekat "Zlatna kupola" izvodljiv?

- Ideja zaštite SAD od raketnih pretnji je privlačna i razumljiva, posebno kada pogledate koliko je efikasna bila izraelska "Gvozdena kupola" u presretanju raketa i projektila koje su lansirali obližnji neprijateljski akteri. Uspeh Izraela se pokazao šta je moguće postići slojevitim, dobro integrisanim sistemom protivraketne odbrane. Dakle, ima smisla što SAD traže nešto slično da zaštite našu otadžbinu. Izvršna naredba za "Gvozdenu kupolu za Ameriku", potpisana 27. januara 2025, predviđa ambiciozan plan izgradnje protiraketnog štita nove generacije sposobnog da se brani od širokog spektra pretnji, uključujući balističke, hipersonične i napredne krstareće rakete. Ona odražava rastuću zabrinutost zbog evolucije prirode raketnih pretnji na globalnom nivou.

Moramo da budemo jasni u pogledu obima i složenosti onoga što se predlaže - to je ambiciozan poduhvat. Međutim, ovo nije prvi put da SAD teže naprednoj protivraektnoj odbrani - Strateška odbrambena inicijativa predsednika Regana ili "Ratovi zvezda" bio je raniji pokušaj stvaranja visokotehnološkog štita od dugoročnih pretnji. Ali, novopredložena "Zlatna kupola" je daleko ekspanzivniji projekat. Govorimo o ponavljanju onoga što je Izrael izgradio, ali u razmeri 400 puta većoj. To predstavlja ogromne tehnološke izazove, koji zahtevaju razvoj i integraciju novih tehnologija, od kojih su mnoge neproverene. Finansijski troškovi će biti ogromni. Vizija u suštini nastoji da iskopiraizraelsku slojevitu arhitekturu protivvazdušne odbrane na tlu SAD.

Iako se izraelska "Gvozdena kupola" pokazala veoma efikasnom u presretanju raketa kratkog dometa, to je samo jedan sloj šireg, integrisanog sistema koji uključuje "Davidovu praćku", sisteme "Strela-2" i "Strela-3" i THAAD (Terminalna odbrana područja na velikim visinama). Ovi sistemi rade zajedno na odbrani geografski kompaktne zemlje. Nasuprot tome, postavljanje sličnog okvira širom SAD nosi sa sobom potpuno različite razmere složenosti. Američka verzija će morati da integriše raznovrsnu kombinaciju novih tehnologija, široko rasprostranjenih senzorskih mreža, presretača i komandnih sistema, računajući na pravilno funkcionisanje više rodova vojske. Dakle, da, vizija "Zlatne kupole" jeste ambiciozna i potencijalno transformativna, ali će za nju biti potrebna značajna ulaganja, inovacije i dugoročna posvećenost da bi postala stvarnost.

 KURIR: Kakve vesti imate u vezi sa Fondacijom "Misija Halijard"?

- Nastavljamo da gradimo na temeljima uspeha ceremonije obeležavanja 80. godišnjice održane u Srbiji u septembru 2024, tokom koje je više od četrdeset članova porodica spasenih američkih avijatičara doputovalo iz SAD da bi učestvovali u događaju. Važno je da Amerikanci uče o ovom važnom poglavlju u našoj zajedničkoj istoriji i pamte ga. Tokom protekle tri godine organizovali smo događaje širom SAD koji će proširiti svest o ovoj priči.

Na primer, početkom prošle godine bili smo domaćini diskusije za okruglim stolom na Kapitol hilu na kojoj su se okupili članovi Kongresa, srpski ambasador, zvaničnici Ministarstva odbrane Srbije i komandant Nacionalne garde Ohaja. Ovaj uspešan skup postao je uzor za slične događaje koje planiramo da održimo u gradovima širom SAD. Istovremeno, ostajemo duboko posvećeni nastavku ovog posla u Srbiji. Radujemo se povratku u Pranjane u septembru 2025. na našu godišnju ceremoniju komemoracije.

(Kurir.rs/Nemanja Vlačo)