"VELIKE SILE ODREĐUJU SUDBINU SVETA" Gosti emisije "Usijanje" o susretu decenije u Istanbulu: Postoji dogovor između Trampove administracije i Moskve!
Zelenski je izjavio: „Biću tamo čekaću Putina.“ Administracija iz Kremlja saopštila je da će Putin otputovati „kada proceni da je to potrebno“
Svet kroje moćni. O ratu i miru odlučuju najuticajniji. Geopolitički stratezi tvrde – rat u Ukrajini može se završiti jedino ako za pregovarački sto sednu Vladimir Putin i Donald Tramp. Do juče nezamislivo, danas možda i izvesno.
Američki predsednik otpočeo je četvorodnevnu turneju po istočnim zalivskim državama, koju je započeo boravkom u Rijadu. Prethodno su i Volodimir Zelenski i Vladimir Putin otvorili mogućnost dijaloga, pa su sve oči bile uprte u Istanbul i datum 15. maj, za kada je navodno zakazan mogući susret dvojice predsednika zaraćenih zemalja.
Zelenski je izjavio: „Biću tamo. Čekaću Putina.“ Administracija iz Kremlja saopštila je da će Putin otputovati „kada proceni da je to potrebno“.Danas, tokom leta iz Rijada ka Dohi, Tramp je poručio iz aviona: „Spreman sam da odem u Tursku – ali samo ako i Putin bude tamo.“
O ovim temama u emisiji "Usijanje" govorili su Vinko Pandurević, general u penziji, prof. dr Dragan Petrović, naučni savetnik Ljubomir Đurić, potpredsednik Centra za nacionalnu politiku.
- Izgleda da je ponovo neki novi "Čekajući Godoa", "Čekajući Putina da se pojavi u Istanbulu", što je po meni vrlo malo izvesno. Ja mislim da će sutra biti taj dan na koji se ništa nije desilo. Doći će verovatno Ruska delegacija u određenom formatu, a možda i Ukrajinska, koji će verovatno otpočeti direktne pregovore između dve direktno sukobljene strane. Veliki određuju sudbinu sveta, tačno je to da sila i moć određuju i kreiraju poredak u svetu. To je potvrđeno više puta u poslednjih 20-30 godina i to ostaje tako kao neka konstanta. Kad se govori o miru, onda treba očekivati da su obe zaraćene strane ostvarile ciljeve, što je nemoguće, jer su oni isključivi, ili da je jedna od tih strana iscrpljena do te mere da je spremna na kompromis i nudi pregovore, a druga strana kalkuliše da li da to prihvati ili ne - kaže Pandurević i dodaje:
- Možda je u pitanju neki posrednik koji ima svoj interes izvan ovoga sukoba, a taj mu sukob služi kao jedan pomoćni mehanizam da ostvari svoje ciljeve. Zato se i predsednik Tramp ponaša na taj način i on sada želi mir u ime spasavanja života velikog broja Ukrajinaca i Rusa, što se može itekako smatrati plemenitom i humanom stvari. Međutim, da li je to glavna stvar po sredi? Zelenski, iako je sam rekao da je zabranio pregovore svima drugim osim samom sebi, to za rusku stranu ne bi trebalo biti bitno, Trebalo bi da učestvuju u tim pregovorima. Ja očekujem da će doći do jedne vrste kontakta, uspostave direktnih pregovora koji bi tek trebali kao neka preliminarna faza da se definiše koji format i kako dalje ti pregovori da teku.
Umesto istinskih pregovora o miru, fokus se, prema Đuriću, premešta na to ko će doći u Istambul i kako će to uticati na odnose sa ključnim akterima poput Sjedinjenih Američkih Država.
- Negde ne vidim razgovaranja o bilo kakvom miru. Sada nemamo uslove oko rata i oko mira, nego imamo uslove ko će doći. Zelenski želi da to bude Putin. Putin najverovatnije neće doći. Mislim da je Vašington Post objavio da će Lavrov biti taj koji predvodi rusku delegaciju. Ali onda Zelenski ne učestvuje sa ukrajinske strane. Ko učestvuje sa ukrajinske strane? Ono što mislim je da je mnogo manje bitno ko će predstavljati. Ono što mislim da je ovde nekako poenta je da se osvoji naklonost Amerike. To je ono što u suštini poenta. Ja negde smatram da nikakav mir svakako neće biti postignut sutra - kaže Đurić i dodaje:
- Jednostavno, sada i Zelenski i Putin, i Rusi i Ukrajinci pokušavaju da se predstavljaju kao da je njihova strana ta koja želi mir. Pa potpišemo dil sa mineralima, pa onda razgovaramo sa američkim predstavnikom u Moskvi i tako se stalno dobacujemo da bi u suštini ostala američka pomoć Ukrajincima. Rusi opet treba da nekako odvoje Trampa od Ukrajinaca. Tramp je nekako postavio taj apsolutni cilj postizanja mira po svaku cenu i sada nekako i Rusi i Ukrajinci pokušavaju da se prikažu kao da su oni ti koji hoće mir, da suprotna strana neće mir i da Trump treba da podrži ili da prestane da podržava onu drugu stranu.
Petrović ističe da je zapadni svet dao ultimatum Rusiji, ali pošto odlično napreduje na terenu, njoj nikako ne odgovara primirje.
- Ovde je došlo do fundamentalne promene što se tiče američke države. Oni su od glavnog aktera pomagača Ukrajine u sukobu postavili na neki način mirotvorac. To je velika razlika, a evropske vodeće sile ostaju na tom položaju i nekako čak ostaju prilično usamljeni na to, ali videćemo dalje. Ako obratimo pažnju kako je došlo do ovog susreta, potpuno je jasno, dali su ultimatum zapadnoevropske sile Rusiji da za 30-odnevno primirje. Pošto Rusija uspešno napreduje na terenu, njoj sve odgovara samo ne primirje. A Ukrajini sve isključivo odgovara primirje - kaže Petrović i dodaje:
- Prema tome, Rusija ne želi da im da primirje iza koga neće biti ništa. Dakle, mi smo to imali 90-ih godina, Dakle, ona želi da vidi šta stoji iza toga. Prema tome, šta ovde možemo da vidimo? Rusija je dala kontra predlog. Predložila je Istanbul u trenutku kad su je pritisnuli za primirje, koje ona neće. Ona je odbila. Znači, ona je odbila 30-odnevno primirje, odbila je formu komunikacije ultimatumu i na neki način je otkačila ove zapadne sile i vratila kod Trampa. Potpuno je jasno da postoji neki okvirni dogovor između Moskve zvanične i Trampove administracije. Jer to inače ne bi bilo moguće.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
SERIJA VAŽNIH SASTANAKA U PRAGU: Predsednik Vučić razgovarao sa Miroslavom Lajčakom, čeka se obraćanje na forumu