GLJIVICA KOJA "JEDE LJUDE IZNUTRA" MOŽE DA SE RAŠIRI PO PLANETI! Naučna studija kao iz horor serije, Zemlja se zagreva, ASPERGILUS postaje sve otporniji (FOTO)

Gljivice koje izazivaju infekcije i odgovorne su za milione smrtnih slučajeva godišnje značajno će se proširiti na nove regione kako se planeta bude zagrevala, predviđaju nova istraživanja koja prenosi CNN.

To je ogromno carstvo organizama - od plesni do pečuraka, koji se razvijaju u zemljištu, kompostu i vodenoj sredini.

One igraju važnu ulogu u ekosistemima, ali mogu da imaju razarajući uticaj na ljudsko zdravlje: gljivične infekcije ubijaju 2,5 miliona ljudi godišnje, a nedostatak podataka o tome znači da bi ovaj broj mogao da bude i daleko veći.

CNN navodi da smo, ipak, još uvek veoma daleko od razumevanja kako one funkcionišu, a posebno od shvatanja načina na koji će ovi neverovatno prilagodljivi organizmi reagovati na klimatske promene i globalno zagrevanje.

Tim naučnika sa Univerziteta u Mančesteru koristio je kompjuterske simulacije i prognoze kako bi mapirao potencijalno buduće širenje Aspergilusa, grupe gljivica koje se nalaze širom sveta i koje mogu izazvati aspergilozu, bolest opasnu po život koja prvenstveno napada pluća.

Otkrili su da će određene vrste Aspergilusa proširiti područja na kojima se razvijaju kako se klimatska kriza bude pojačavala, prodirući u nove delove Severne Amerike, Evrope, Kine i Rusije.

Studija, objavljena ovog meseca, trenutno je u fazi recenzije.

- Gljivice su relativno nedovoljno istražene u poređenju sa virusima i parazitima, ali ove mape pokazuju da će gljivični patogeni verovatno izvršiti uticaj na većinu područja u svetu u budućnosti - rekao je Norman van Rejn, jedan od autora studije i istraživač klimatskih promena i zaraznih bolesti na Univerzitetu u Mančesteru.

Ova naučna oblast je skrenula pažnju na sebe zahvaljujući popularnoj HBO televizijskoj dramskoj seriji "Poslednji od nas" (The Last of Us), koja prati ljude koji pokušavaju da prežive u svetu u kojem je zarazna mutirana gljivica pretvorila većinu populacije u nasilna čudovišta.

- To je fikcija - rekao je Van Rejn, koji se nada da će ova serija podići svest o gljivičnim infekcijama koje u stvarnom životu ubijaju milione ljudi.

Gljivice roda Aspergilus rastu poput malih niti u zemljištu širom sveta.

Kao i skoro sve gljive, one oslobađaju ogroman broj sitnih spora koje se šire vazduhom.

Ljudi svakodnevno udišu spore, ali većina ljudi neće imati nikakvih zdravstvenih problema, pošto se imuni sistem čisti od njih.

Drugačija je priča kada su u pitanju osobe sa plućnim oboljenjima, uključujući astmu, cističnu fibrozu i HOBP, kao i za ljude koji imaju oslabljen imunološki sistem, poput pacijenata obolelih od raka i onih kojima su transplantirani organi, kao i onih koji su imali težak oblik gripa ili Kovid-19.

- Ako imuni sistem tela ne uspe da se očisti od spora, gljivica počinje da raste i u suštini vas jede iznutra, da vam kažem to krajnje otvoreno - rekao je Van Rejn.

On je objasnio da aspergiloza ima veoma visoku stopu smrtnosti, od oko 20 do 40 odsto.

Pored toga, tu bolest je veoma teško dijagnostikovati, jer lekari ne posumnjaju uvek na nju, a pacijenti se često javljaju sa groznicom i kašljem, simptomima uobičajenim za mnoge druge bolesti.

- Gljivični patogeni takođe postaju sve otporniji na lekove - dodao je Van Rejn.

Ovaj naučnik je naveo da postoje samo četiri klase lekova protiv gljivica.

Sve ovo je loša vest jer klimatske promene otvaraju nova područja na koja Aspergilus može da se proširi.

Studija je pokazala da bi Aspergillus flavus, vrsta koja preferira toplije, tropske klime, mogla da poveća rasprostranjenost za 16 odsto ako ljudi nastave da sagorevaju velike količine fosilnih goriva.

Predviđa se da će ona prodreti u delove Severne Amerike, severne Kine i Rusije.

Ova vrsta može da izazove teške infekcije kod ljudi i otporna je na mnoge lekove protiv gljivica.

Ona takođe može da inficira niz poljoprivrednih useva, zbog čega predstavlja potencijalnu pretnju po bezbednost hrane.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2022. godine uvrstila Aspergilus flavus u kritičnu grupu gljivičnih patogena zbog uticaja ove vrste na javno zdravlje i rizika od rezistencije na lekove protiv gljivica.

Predviđa se da će se Aspergilus fumigatus, koji preferira umereniju klimu, širiti na sever prema Severnom polu kako globalne temperature budu rasle.

Studija je pokazala da bi rasprostranjenost ove vrste mogla da se poveća za 77,5 odsto do 2100. godine, što bi potencijalno moglo da izloži ovoj gljivici čak devet miliona ljudi u Evropi.

S druge strane, temperature u nekim regionima, uključujući podsaharsku Afriku, mogle bi da postanu toliko visoke da više nisu pogodne za razvoj gljivica roda Aspergilus.

Ovo bi moglo donese druge probleme, jer gljivice igraju važnu ulogu u ekosistemima, uključujući i stanje ispravnosti zemljišta.

Pored širenja njihovog područja rasta, zagrevanje planete bi takođe moglo da poveća toleranciju gljivica na temperaturu, omogućavajući im da bolje prežive u ljudskim telima.

Ekstremni vremenski događaji poput suše, poplava i toplotnih talasa mogu da utiču i na gljivice, pomažući širenju spora na velike udaljenosti.

Navodi se da je nakon tornada koji je 2011. pogodio grad Džoplinu u američkoj saveznoj državi Misuri došlo je do epidemije gljivičnih oboljenja, a tako nešto je moguće i nakon prirodnih katastrofa.

- Nova studija o Aspergilusu sa pravom baca fokus na pretnju gljivica koje žive u našem prirodnom okruženju i na to koliko smo nedovoljno spremni da se nosimo sa promenama u njihovoj rasprostranjenosti - rekla je Elejn Bignel, kodirektorka MRC Centra za medicinsku mikologiju na Univerzitetu u Egziteru, koja nije bila uključena u ovo istraživanje.

On je za CNN dodala da je "još uvek je potrebno obaviti ogromnu količinu istraživanja".

- Uprkos smrtonosnoj prirodi aspergiloze, postoji stvarni nedostatak podataka o tome gde se patogen nalazi u okruženju i ko se zarazi - rekao je Džastin Reme, profesor na katedri za zaštitu životne sredine na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, koji takođe nije bio uključen u istraživanje.

On predvodi drugu studiju sprovedenu na više od 100 miliona pacijenata širom SAD, u kojoj je identifikovano više od 20.000 slučajeva aspergiloze između 2013. i 2023. godine.

- Broj slučajeva se povećava za oko pet odsto svake godine. Gljivični patogeni postaju sve češći i otporniji na lečenje, a mi tek počinjemo da shvatamo kako klimatske promene doprinose tome - rekao je on za CNN.

Bignel je kazala da su ljudi navikli da slušaju o bolestima koje izazivaju bakterije, virusi i paraziti, ali mnogo manje o gljivičnim bolestima.

- Postoji očajnička potreba da se ovaj trend preokrene s obzirom na stepen smrtonosti. Bilo ko od nas u budućnosti bi mogao da bude pogođen time - upozorila je ona.

(Kurir.rs/CNN/Preveo i priredio: N. V.)