NEMAČKA ZABRANILA MIGRANTIMA DA DOVEDU PORODICU! Mohamed se muči sa bolesnim sinom, Nemci neumoljivi (FOTO)

„Pre nego što sam došao iz Sirije u Nemačku, nisam znao da će biti tako teško. Jednostavno nisam znao. Znate, mi smo muškarci, a muškarci nisu navikli da odgajaju decu“, kaže Mohamed.

Mohamed, koji ne želi da mu se prezime objavi, nalazi se među 351.400 ljudi u Nemačkoj koji imaju status supsidijara, od kojih većina dolazi iz Sirije. Ova klasifikacija se odnosi na osobe koje ne ispunjavaju specifične kriterijume za status izbeglice prema Ženevskoj konvenciji, ali koje se u svojoj matičnoj zemlji suočavaju sa opasnošću, smrtnom kaznom, mučenjem, nehumanim ili ponižavajućim postupanjem ili proizvoljnim nasiljem u kontekstu oružanog sukoba.

Ministar: Građani očekuju promenu migracione politike

Izbeglice sa statusom supsidijarne zaštite u Nemačkoj dobiće dozvolu boravka na tri godine od 2024. godine. Dozvoljeno im je da rade i ostvare pravo na socijalnu pomoć. Međutim, dok tražioci azila i priznati izbeglice imaju pravo da dovedu supružnike i decu mlađu od 18 godina, ovo pravo se ne odnosi na osobe sa supsidijarnom zaštitom. 

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint kaže da građani očekuju promenu migracione politike, koja uključuje ukidanje prava na spajanje porodice u određenim slučajevima. Prema rečima novog ministra, sposobnost jedne zemlje da integriše novopridošle ima svoje granice i stoga se moraju preduzeti mere.

Gradovi i opštine širom zemlje su već, kaže on, na ivici svojih kapaciteta. Pitanje ponovnog spajanja porodice za osobe sa supsidijarnom zaštitom godinama je predmet političke debate u Nemačkoj. Još 2015. godine, vlada, koju je predvodila tadašnja kancelarka Angela Merkel, odobrila je supružnicima, deci i roditeljima osoba sa supsidijarnom zaštitom pravo na spajanje porodice. Ovo pravo je, međutim, ukinuto 2016. godine, nakon samo godinu dana.

Organizacije za ljudska prava i neki advokati kritikuju mere

Od 2018. godine, osobama sa supsidijarnom zaštitom je dozvoljeno da se ponovo ujedine sa svojim porodicama, ali vlada ograničava broj izdatih viza na najviše 1.000 mesečno, uz duge liste čekanja i zamorne birokratske procedure. Tokom 2024. godine izdato je oko 12.000 viza za članove porodica osoba sa ovim statusom. 

Organizacije za ljudska prava, poput „Pro Azila“, kritikuju ove mere i upozoravaju da razdvajanje porodica predstavlja ogroman psihološki teret za one koji su pogođeni, što utiče i na proces integracije i na pojavu ilegalnih migracija. Bez legalnog puta do ponovnog spajanja sa decom, roditeljima ili supružnicima, neki ljudi se odlučuju za rizična, često nebezbedna putovanja kako bi se pridružili članovima porodice u Nemačkoj.

Neki pravnici smatraju da se direktiva EU o ponovnom spajanju porodice ne primenjuje na osobe sa supsidijarnom zaštitom, jer je usvojena pre nego što je ovaj status definisan. Međutim, zakonodavac je i dalje obavezan da poštuje član 6. nemačkog Ustava („Brak i porodica uživaju posebnu zaštitu“), kao i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, koju je Nemačka ratifikovala, a koja garantuje pravo na porodični život.

Procesi traju dugo

Jedno važno ograničenje, međutim, priznato je na najvišem nivou. Nemački Savezni ustavni sud doneo je presudu, koju je prihvatio i Evropski sud za ljudska prava. „Ako postoji alternativa porodičnom životu u drugoj zemlji, posebno u zemlji porekla, onda ne postoji automatsko pravo na ponovno ujedinjenje porodice u Nemačkoj“, kaže za DW Tomas Gros, stručnjak za nemačko i evropsko pravo na Univerzitetu u Osnabriku. 

Nemački Savezni ustavni sud će na kraju morati da odluči da li je ukidanje spajanja za lica sa supsidijarnom zaštitom pravno dozvoljeno. Tomas Gros pretpostavlja da će to trajati godinama. Nedavna studija je pokazala da proces dobijanja vize za članove porodice u nemačkim ambasadama već traje između šest meseci i više od dve godine.

„Država treba da pomogne mojoj porodici“

„Nije kao da odete u ambasadu i sutra sednete u avion za Nemačku. To je složen i često dugotrajan proces. Ponekad su potrebni DNK testovi, ponekad je ambasada veoma daleko ili u drugoj zemlji. Za mnoge ljude, ove prepreke su toliko velike da ih je praktično nemoguće prevazići ili prevazići“, kaže Gros. 

Mohamedova viza, koju poseduje na osnovu supsidijarne zaštite, važi još godinu dana. Njegova integracija je teška, jer je praktično 24-časovni negovatelj svog sina, koji redovno mora da ide u bolnicu. „Država bi trebalo da pomogne mojoj porodici da dođe ovde, ovo je vanredna humanitarna situacija. Kako mogu ovo da izdržim?“ pita Mohamed.

(Kurir.rs/Deutsche welle)