"SLANJE NEMAČKIH TENKOVA U LITVANIJU JE FRUSTRACIJA I STRAH" Svetislav Lutovac : Postoji prećutna saglasnost između američke administracije i Ruske federacije
Nekadašnja savetnica Bele kuće za Rusiju Fiona Hill iznela je nove, do sada nepoznate detalje, u odnosima između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina. Na svetskom igralištu za velike igrače Vladimir Putin je 2018. prvi put svetu prikazao rusku hipersoničnu raketu baš kroz animaciju u kojoj projektil pogađa neimenovano poluostrvo koje podseća ni manje ni vise nego na Floridu.
Nakon godina upozoravanja na rusku pretnju savetnica Hil je 2019. dospela u središte pažnje kada je svedočila na Trampovom prvom opozivu. Njen iskaz razotkrio je ranjivost Bele kuće na ruski uticaj, što je izazvalo lavinu reakcija – od pohvala do pretnji smrću.
Dok nekadašnja savetnica Hil iznosi tvrdnje da se Donald Tramp divi Putinu, američki predsednik je izjavio da je Rusija ukrala američku tehnologiju da projektuje hipersonične rakete sposobne da pogode ciljeve brzinama većim od 11.000 km/h.
Gosti "Usijanja" koji su govorili o ovim temama bili su: prof.dr Svetislav Lutovac stručnjak za bezbednost, Vladimir Kljajić politikolog i Branimir Đokić spoljnopolitički komentator.
Nemačke oružane snage, Bundesver, saopštile su da će njihove snage biti stacionirane duž istočnog krila NATO-a u Litvaniji, a jedinica će biti u potpunosti operativna do 2027. Ovo je prvi put od Drugog svetskog rata da će nemački vojnici biti trajno raspoređeni u inostranstvu, o tome je Kljajić i govorio:
- Merc je na početku, nakon svog imenovanja izjavio da će oni svakako investirati preko 500 milijardi u naoružanje i vojnu industriju, što svakako znači da se Nemačka sprema da preuzme veću odgovornost u okviru NATO-a. Imajući u vidu da se cela Evropa oslanja na SAD. Rat se neće završiti ako Ukrajina kapitulira.
Đokić naglašava da Zapad, a naročito Evropljani, imaju jasan interes da Ukrajina ostane samostalna – ne zbog saosećanja, već zbog realnog bezbednosnog proračuna.
- Svaki rat je sukob volje, Hitler je mislio da ima jaču volju od ostalih, Putinov cilj jeste da razjedini Zapad i oni i imaju volju veću. Putin misli da će Zapad izgubiti volju da se bori za Ukrajinu. Ali, ne razumeju da je Evropljanima samo bitno da Ukrajina ostane samostalna, jer ako nije samostalna, onda su ruski tenkovi na poljskoj granici i to je mnogo skuplje i opasnije. To bi bilo skuplje jer bi morali da konstantno ulažu u vojsku tada i oružje, više im se isplati sada da snabdevaju Ukrajinu - rekao je Đokić.
Lutovac ističe da je slanje nemačkih tenkova izraz duboke frustracije zemalja Evropske unije, Švedske i suseda Rusije, koje se osećaju direktno ugroženo.
- Ja bih rekao da je slanje nemačkih tenkova izuzetno velika frustracija Evropske unije, Švedske i svih država koje se graniče sa Rusijom. 14.000. Ja sam se kretao u delu Donjecke oblasti, za njih je bilo uvredljivo nazvati ih Ukrajincima. Oni su se izjašnjavali Rusima. Pogledajte na mapi, od Berlinskog zida koje su zemlje bile blizu ruske granice koje su postale članice NATO-a, znači od tog momenta do dana današnjeg - kaže Lutovac i dodaje:
- Vi vidite jednu potkovicu, jedan čitav niz zemalja koje su uz samu granicu Ruske federacije. Nije to od juče. Mi sad možemo da pričamo sada veoma fino diplomatski, ali setimo se strategije Bžežinskog i Henryja Kissingera, koji su itekako opisivali svojim vizijama kako bi trebala da izgleda Rusija, da se podeli minimalno na tri dela. Postoji prećutna saglasnost između američke administracije i Ruske federacije po pitanju minerala koji će se koristiti. Kritičnih minerala. Koji će Amerika eksploatisati na teritoriji Ukrajine. Zato što Rusija nema taj kapacitet i mogućnost da to eksploatiše. Pošto ona ima toliko u nedogledima svojih resursa.
Kljajić ukazuje da i Rusija i Ukrajina snose odgovornost za eskalaciju. Istovremeno, rat ostavlja duboke posledice na društva obe zemlje, ali i na ekonomije evropskih država poput Nemačke, koje trpe posledice energetske i političke nestabilnosti.
- Mi ovde objašnjavamo kako je Ukrajina ovde agresor i najveći problem ali i Rusija je problem svojim napadima. Mislim da treba da se vrati fokus, situacija u Rusiji nije dobra, narod je oštećen u ovom ratu. U Rusiji je zabranjeno da kažete da ste protiv rata. Ekonomska situacija ni u Nemačkoj nije sjajna zbog rata u Ukrajini. Nemačka ekonomija je i dalje moćnija nego ruska - kaže Kljajić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj