"IRANCI IMAJU ASIMETRIČNI ODGOVOR, OVO SE NEĆE BRZO ZAVRŠITI" Trampu preti velika opasnost posle napada: "Pronaći ćete KOSTI američkih moralnih misija u pesku"
Naredbom da se pokrenu vazdušni udari na iranska nuklearna postrojenja, direktno se pridruživši izraelskim udarima, američki predsednik Donald Tramp učinio je nešto što se dugo kleo da će izbegavati – vojnu intervenciju u velikom stranom ratu.
Dramatičan američki udar, koji je uključivao ciljanje utvrđenog iranskog nuklearnog postrojenja duboko pod zemljom, označava najveće kockanje u sferi spoljne politike u Trampova dva mandata i pun je rizika i nepoznanica, izvestio je Rojters.
Tramp, koji je u subotu insistirao da Iran mora odmah da sklopi mir ili će se suočiti sa daljim napadima, mogao bi da izazove odmazdu Teherana koja bi uključivala zatvaranje Ormuskog moreuza, najvažnije naftne arterije na svetu, napadom na američke vojne baze i saveznike na Bliskom istoku, pojačavanje raketnih napada na Izrael i aktiviranjem grupa pod kontrolom Irana protiv interesa SAD i Izraela širom sveta, rekli su analitičari.
Takvi potezi bi mogli dovesti do šireg i dugotrajnijeg sukoba nego što Tramp zamišlja, evocirajući sećanja na američke „beskrajne ratove“ u Iraku i Avganistanu, koje je Tramp ismevao kao "glupe" i zakleo se da se nikada neće umešati u njih.
- Iranci su ozbiljno oslabljeni u svojim vojnim sposobnostima - rekao je Aron Dejvid Miler, bivši pregovarač za Bliski istok tokom demokratske i republikanske administracije u SAD.
- Ali oni imaju sve vrste "asimetričnih" načina na koje mogu da odgovore... Ovo se neće brzo završiti.
Pre bombardovanja, koje je najavio kasno u subotu, Tramp se kolebao između pretnji vojnom akcijom i poziva na obnavljanje razgovora kako bi se podstakao Iran da postigne dogovor o svom nuklearnom programu.
Visoki zvaničnik Bele kuće rekao je da je, nakon što se Tramp uverio da u Teheranu ne postoji interes za postizanje nuklearnog sporazuma, odlučio za napad.
Tramp je dao zeleno svetlo nakon što se uverio u "veliku verovatnoću uspeha", rekao je zvaničnik. Odluka je doneta nakon više od nedelju dana izraelskih vazdušnih udara na iranske nuklearne i vojne objekte, što je otvorilo put SAD da zadaju udarac.
Nuklearna pretnja i dalje postoji
Nakon napada, Tramp je tvrdio da je postignut „ogroman uspeh“ i pojasnio da su na glavnoj lokaciji u Fordovu korišćene ogromne „bombe za razbijanje bunkera“. Ali neki stručnjaci sugerišu da, iako je sada moguće da je iranski nuklearni program usporen već mnogo godina, pretnja možda nije uklonjena.
Iran poriče da razvija nuklearno oružje i tvrdi da je njegov program isključivo u mirnodopske svrhe.
- Dugoročno gledano, vojna akcija će verovatno podstaći Iran da zaključi da je nuklearno oružje neophodno za odvraćanje i da Vašington nije zainteresovan za diplomatiju - saopštilo je Udruženje za kontrolu naoružanja, nestranačka organizacija sa sedištem u SAD koja se zalaže za zakon o kontroli naoružanja.
- Sami vojni udari ne mogu uništiti opsežno iransko nuklearno znanje. Udari će unazaditi iranski program, ali po cenu jačanja Teheranove odlučnosti da nastavi osetljive nuklearne aktivnosti - saopštila je grupa.
Erik Lob, vanredni profesor na Odeljenju za politiku i međunarodne poslove na Međunarodnom univerzitetu Floride, rekao je da je sledeći potez Irana nepoznat i sugerisao da bi odmazda mogla da uključi napade na „lake mete“ Sjedinjenih Država i Izraela unutar i van regiona.
Ali je takođe rekao da je moguće da se Iran vrati za pregovarački sto „iako u oslabljenoj poziciji“ ili da potraži diplomatski izlaz.
Iran je pokazao malo interesovanja za pravljenje ustupaka neposredno nakon američkih udara.
Iranska organizacija za atomsku energiju saopštila je da neće dozvoliti da se zaustavi iranska „nacionalna industrija“, a komentator na iranskoj državnoj televiziji rekao je da bi svaki američki državljanin ili pripadnik vojske u regionu bio legitimna meta.
Karim Sadžadpur, analitičar u Karnegijevoj fondaciji za međunarodni mir, objavio je na X: „Tramp je signalizirao da je sada vreme za mir. Nejasno je i malo je verovatno da će Iranci to videti na isti način. Ovo će verovatnije otvoriti novo poglavlje u 46-godišnjem ratu između SAD i Irana nego ga okončati.“
Promena režima
Neki analitičari sugerišu da bi Tramp, čija je administracija ranije odbacila svrgavanje iranskog rukovodstva, mogao biti uvučen u traženje "promene režima" ako Teheran odluči da snažno uzvrati ili krene ka nuklearnom oružju.
To bi, zauzvrat, rezultiralo dodatnim rizicima.
- Oprezno sa proširenjem misije na kampanju promene režima i demokratizacije. Naći ćete kosti mnogih neuspelih američkih "moralnih" misija zakopane u pesku Bliskog istoka - rekla je Laura Blumenfeld, analitičarka za Bliski istok u Školi za napredne međunarodne studije Džons Hopkins u Vašingtonu.
Džonatan Panikof, bivši američki obaveštajni oficir za Bliski istok, upozorio je da bi iransko rukovodstvo brzo pokrenulo "nesrazmerne napade" ako bi osetilo da je njegov opstanak ugrožen.
Ali Teheran bi takođe morao biti svestan posledica, rekao je. Iako bi akcije poput zatvaranja Ormuskog moreuza bile problematične za Trampa, sa rezultirajućim višim cenama nafte i potencijalnim inflatornim uticajem na Sjedinjene Države, to bi takođe naštetilo Kini, jednom od retkih moćnih saveznika Irana.
Istovremeno, Tramp se već suočava sa snažnim protivljenjem demokrata po pitanju napada na Iran, a moraće da se suoči sa protivljenjem antiintervencionističkog krila sopstvene republikanske baze.
Tramp, koji se nije suočio sa velikom međunarodnom krizom u svom prvom mandatu, sada je upleten u jednu na samom početku drugog mandata.
Čak i ako se nada da će američko vojno učešće biti ograničeno vremenom i obimom, istorija takvih sukoba često nosi neočekivane posledice za američke predsednike.
Trampov slogan „mir kroz snagu“ sigurno će biti testiran kao nikada do sada, posebno sa njegovim otvaranjem novog vojnog fronta nakon što nije ispunio svoja predizborna obećanja o brzom okončanju ratova u Ukrajini i Gazi.
(Kurir.rs/Jutarnji list/Reuters)
· Reaguj