KIJEV DANJU VRVI OD ŽIVOTA, ALI KAD PADNE MRAK, DOLAZI NAJGORE! "To je kao kompjuterska igra u kojoj pokušavaš da preživiš i ostaneš funkcionalan" (FOTO/VIDEO)
Danju, ukrajinska prestonica vrvi od života, prepune su stanice metroa, šetači pasa i deca su na igralištima, ali noću, Kijev postaje bojno polje dok Rusija vrši neumoljive napade dronovima i raketama, primoravajući veliki deo stanovništva da se skloni pod zemlju radi bezbednosti.
Noćni napadi su se intenzivirali tokom četvrte godine rata, a broj dronova ponekad premašuje 700.Zvaničnici upozoravaju da bi rojevi od 1.000 dronova uskoro mogli postati svakodnevica.
Mnogi stanovnici Kijeva opisuju nedavne napade kao najstrašnije od početka rata. Čak su i oni koji su ranije ignorisali sirene sada primorani da beže u skloništa u sistemu metroa.
- Danju hodaš po gradu, piješ kafu, smeješ se, viđaš prijatelje, pričaš, imaš hobije, opuštaš se, ali noću se svaki put pripremaš za smrt čim čuješ zvuk Šahed drona ili rakete - kaže 25-godišnja Karina Holf.
U ruskom napadu u četvrtak njen stan je teško oštećen. Bila je u dnevnoj sobi, blizu prozora, kada je čula zvižduk projektila. Trenutak kasnije, stan se pretvorio u ruševine. Imala je sreće da preživi.
Stalna blizina smrti često rađa crni humor. Noću mnoge obuzima strah, ali danju se šale "da ne spavaju goli za slučaj da ih spasioci izvlače ispod ruševina."
- - kaže 35-godišnji Danilo Kuzemski, opisujući balans između svakodnevice i rata.
Zujanje dronova, koje se često završava eksplozijama i neprestana tutnjava PVO sistema mogu trajati satima. Buka mnoge ljude ostavlja hronično iscrpljenima zbog nedostatka sna.
Dronovi prekrivaju široke delove grada, uronjenog u tamu koju povremeno paraju bljesci protivvazdušne odbrane.
Vazduh je zasićen dimom i mirisom baruta.Od početka godine pogođeno je više od 800 lokacija u Kijevu, uključujući preko 600 stambenih zgrada, rekao je šef gradske uprave Kijeva, Timur Tkačenko.
- Namerno gađaju stambene zgrade i gradske četvrti. To je njihova taktika, širenje straha i povećanje broja civilnih žrtava - rekao je on.
Rusija insistira na tome da gađa samo vojne ciljeve, iako tokom rata ima mnogo primera kada je pogođena civilna infrastruktura.
Napadi su, međutim, ojačali solidarnost među stanovnicima Kijeva. Na društvenim mrežama ljudi s ponosom objavljuju da i dalje uspevaju da ujutru popiju kapućino, odu na trening ili stignu na zakazani sastanak, bez otkazivanja.
- Razumem da je ruski teror usmeren ne samo na vojne ciljeve, već na čitav ukrajinski narod. Rusija pokušava da nas demorališe. Da li im to uspeva? U mom slučaju, rekao bih da ne - kaže Kuzemski, čiji je stan uništen u ranijem napadu.
On je među onima koji više ne idu u skloništa tokom napada, govoreći da sada "prioritet daje snu" umesto bezbednosti.
Za 23-godišnju Oleksandru Umanec, koja ima desetomesečnog sina, sklonište u metrou noću deluje bezbednije od njenog doma. Oko 5 ujutru obično napušta sklonište s detetom, vraća se kući, legne da spava i budi se olakšana kad vidi bebin osmeh.
- Vidim istu decu kako trče, igraju se i mame koje se smeše. Ne biste rekli da su noć provele u metrou ili da uopšte nisu spavale, iako svi to znaju, ali niko ne priča o tome. Svi samo nastavljaju da žive - kaže ona o njihovim dnevnim šetnjama.
Onda dođe veče. Spakuje torbu, stavi je pored vrata, pripremi kolica i rasporedi odeću za sebe i dete. Kad se sirena oglasi, spremna je za sklonište.
- Kad se radi o tebi, to je jedno, ali kad je reč o detetu, zbog čega? Da ga ubiju samo zato što je rođen u Ukrajini? On nije birao gde će se roditi - pita se ona.
