RAZMATRA SE SCENARIO IZBIJANJA TREĆEG SVETSKOG RATA! U jeku upozorenja o mogućem velikom sukobu sa Rusijom, stručnjaci tvrde: Nemačka želi da vrati poziciju
Nemačka će u septembru biti domaćin trodnevne vojne vežbe NATO saveza, koja simuliraja brz odgovor na mogući ruski napad na istočno krilo saveza. Istovremeno, američki predsednik Donald Tramp najavio je da će Kijevu poslati rakete za sisteme protiv vazdušne odbrane „Patriot” i nagovestio nove sankcije Rusiji.
Da li će takva odluka dodatno udaljiti Vašington i Moskvu i da li je ruska pretnja zemljama NATO-a stvarna?
U jeku upozorenja o mogućem velikom sukobu sa Rusijom, nemački grad Hamburg od 25. do 27. septembra postaće pozornica jedne od najvećih vojnih vežbi NATO saveza, koje imaju za cilj pripremu odgovora na potencijalni ruski napad. Prema prvim procenama, učestvovaće i do 800 hiljada ljudi, a u slučaju sukoba, taj grad igraće ključnu ulogu kao logističko središte.
- Očigledno je da se nemačka politika opredeljuje za jednu tvrdu opciju, koja podrazumeva nastavak militarizacije i dovođenje Nemačke, kako to Merc kaže, na čelo vojnih potencijala Evrope. Odnosno, da vrati Nemačku u poziciju da bude glavna vojna sila u EU, ali i u Evropi na neki način, sa izuzetkom nuklearnog oružja. Prema tome, rezultat toga je i ovo - kaže Zoran Milivojević, karijerni diplomata.
Među državama članicama postoji saglasnost o tome da je Rusija glavna pretnja evroatlantskoj bezbednosti. I u najnovijem izveštaju Oružanih snaga Nemačke, izričito se navodi da se ta zemlja, priprema za rat protiv istočnog bloka NATO-a. Istovremeno, ruske obaveštajne službe optužuju NATO da želi da uključi Moldaviju u potencijalni sukob sa Moskvom. Iako Rusija pokušava da spreči širenje tog saveza, naši sagovornici ističu da direktan okršaj za sada nije moguć.
- Pričamo o nukelarno naoružanim, sa jedne strane savezom, sa druge strane Rusijom. Jednostavno, to je rat koji jako teško neko može da dobije. Vrlo sličan stav smo imali i oko rata u Ukrajini, da i kroz najave, pre svega američkih obaveštajnih struktura, da će se taj rat dogoditi, da će rat biti započet, svi smo negde bili skeptični. Ja se nadam da će ovaj put skepticizam biti opravdan, ali vidimo da se Evropa malo opametila, priprema se za takav scenario, da se ne bi desilo ono što se desilo u Ukrajini - kaže Ljubomir Đurić, iz Centra za nacionalnu politiku.
U međuvremenu, situacija na rusko-ukrajinskom frontu se ne smiruje. Tlo je posebno uzdrmala Trampova najava da će Vašington poslati Kijevu rakete za sistem Patriot. Navodi se i da će troškove u potpunosti snositi Evropa. Na sve to, američki predsednik ponovo je izrazio i nezadovoljstvo ruskim kolegom Vladimirom Putinom.
- Tramp uviđa ono što je uvidela i prethodna administracija, da se ovaj rat neće završiti u ovom trenutku kroz neke diplomatske napore, već jednostavno- ili pomažete Ukrajini ili se povlačite u potpunosti. Tramp očigledno ne želi da ispadne da je bilo kako on izgubio u ovim pregovorima ili u ovom ratu. Jednostavno se odlučio za dalju pomoć Ukrajini i nekako nas to dovodi do stava koji je imala Bajdenova administracija da će Tramp morati da nastavi pomoć Ukrajini ako želi da bude deo pregovora i da, ukoliko uopšte bude bilo moguće, diktira uslove mira. Jednostavno, vraćamo se na poziciju u kojoj smo bili 10. januara i onda se postavlja pravo pitanje Šta je Amerika radila sve vreme - kaže Đurić.
A dok rusko-ukrajinsko pitanje i dalje ostaje nerešeno, sve više naučnih studija razmatra scenarije izbijanja Trećeg svetskog rata. Čini se da, vreme sigurnosti, koje se uzimalo zdravo za gotovo, polako odlazi u istoriju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj