OSTRVO KOJE JE KOLUMBO 4 PUTA PROMAŠIO: Prvi ljudi ovde su stigli pre 5.000 godina, a jedan od prvih evropskih došljaka izjavio je da - lepše mesto nije video

Kolumbo je četiri puta obilazio Karipska ostrva i svaki put je Barbados - promašio. Nije ni bio svestan koliko je bogatstvo propustio jer, kako je napisao Henri Kolt, jedan od prvih došljaka na ovo ostrvo - lepše mesto nigde nije video.

Promašiti Barbados nije baš lako, tj. za to je potreban naročiti talenat, kojim je Kolumbo, očito, obilovao. Naime, priroda se baš poigrala sa ovim ostrvom: jaki istočni vetrovi čine teškim plovidbu do susednih ostrva na zapadu, dok na istoku, gde hiljadama kilometara nema ničega sem okeana, morske struje sa Kanarskih ostrva, udaljenih skoro pet hiljada kilometara, nadomak Afrike, prirodno vuku brodove na Barbados. To je ruta koju danas najčešće koriste jedrenjaci koji prelaze Atlantik. Zato je čudno da Evropljani nisu ranije otkrili Barbados. Dakle, morali su namerno da skreću, suprotno pravcu vetra, da bi Barbados mimoišli i tako - vekovima. Štaviše, ako se baci flašica, recimo sa nekom romantičnom željom ili velikom tajnom na Kanarskim ostrvima, velika je šansa da će tu želju i tajnu saznati neko baš na Barbadosu pošto će je vetrovi, u dosluhu sa morskim strujama, verovatno upravo ovde izbaciti na peščanu plažu.
Za razliku od moreplovaca starih vremena, ja sam na Barbados stigao namerno, i to avionom iz Čikaga, gde sam bio zavejan snegom. Sa minus dvadeset stepeni pobegao sam na plus četrdeset, da dušu i telo zagrejem na toplom karipskom suncu. Peščane plaže su mi već prvog dana postale dosadne, pa sam se uputio, gde drugde, nego do - lokalnog zatvora! Izgrađen 1933. godine, glavni britanski zatvor najbolje je mesto za upoznavanje sa istorijom Barbadosa. Britanaca odavno više nema, pa su nekadašnje zatvorske ćelije ustupljene Muzejskom i istorijskom društvu Barbadosa, u kojem izlažu izbor od pola miliona eksponata, koliko su sakupili o lokalnoj istoriji. U ovoj neobičnoj instituciji, najbogatijem i najvažnijem muzeju na Barbadosu, koji su stvorili i održavaju pojedinci udruženi ljubavlju prema kulturi i prošlosti, dočekao me je kolega novinar Martin Paris.

Ljudožderi Karibi

- Prvi ljudi na Barbadosu stigli su ovde uprkos morskim strujama, u susret vetru, sa drugih karipskih ostrva, i to pre pet hiljada godina! - sa oduševljenjem prema njihovom podvigu priča mi moj novi prijatelj, sa kojim sam proveo nekoliko dana.

- Tako barem tvrde začuđeni istoričari, koji nisu očekivali da ovde pronađu ostatke Amerindijana, indijanskog naroda kome je pomorstvo bilo u krvi. Trista godina pre Hrista jedan drugi narod, Aravaksi, u kanuima je prispeo čak iz Venecuele. Zasnovali su prva veća naselja i ta nalazišta su sada najznačajniji arheološki lokaliteti - priča mi Martin dok prilazimo slici na kojoj su prikazani ljudožderi kako spokojno krčkaju lonac.

- U čarima Barbadosa uživali su sve do oko 1200. godine nove ere, kada su pristigli krvoločni Karibi, nomadski narod koji je nastanjivao veći deo karipskih ostrva. Po tom narodu Karibi i nose naziv, a kao što možeš da vidiš, bili su istančanog kulinarskog ukusa. Kada su otkrili Evropljane, uključili su ih na ostrvski meni. Ostalo je zapisano da su tvrdili kako meso Španaca izaziva konstipaciju, Francuzi su izuzetno ukusni, a Englezi žilavi.

- Ja sam mislio da su bljutavi - dodajem u šali, mada, naravno, nikada nisam razmišljao o tome da se narodi među sobom mogu razlikovati po ukusu.

Zemlja bez ljudi

Stari narodi cenili su plodnu zemlju, more bogato ribom, blagu klimu. Stranci su tragali za srebrom i zlatom, pa se isprva nisu zadržavali. Evropljani su pohrlili da pljačkaju carstva Maja i Inka, da otimaju rudna bogatstva. Vekovi su prolazili, a Barbados za njih, čak i kad su za njega saznali, kao da nije postojao.

Ne zna se zašto su i kako starosedeoci izumrli, da li su bili zaraženi evropskim bolestima ili su ih Španci pretvorili u roblje, tek kada su ovde stigli Englezi 1627. godine, nisu zatekli nijednog živog čoveka, već samo krda divljih svinja koje su ceo vek ranije na ostrvu zaboravili Portugalci.

- Englezi su ponovo doveli Aravak Indijance, ovog puta iz Gvajane, kako bi se bavili zemljoradnjom i bogate plodove ostrvske zemlje davali kolonijalnoj vlasti. Ostrvo je brzo, već krajem sedamnaestog veka, postalo najbogatiji britanski posed na Karibima - priča mi Martin i navodi da poznatih potomaka Indijanaca odavno nema, mada je izvesno da barem deo populacije nosi njihove gene.
- Jači od gena, ali i od teške prošlosti, jeste jezik i reči koje su ti ljudi smislili, a koje su se održale do današnjih dana. Ceo svet zna reč uragan (hurricane), ali ne i da njeno poreklo dolazi direktno iz jezika karipskih domorodačkih naroda. Isti slučaj je i sa rečima tabako, kanu i guava. Na Barbadosu je zvanični jezik engleski, ali mi svi pričamo na bađan kreolskom - kaže mi Martin i objašnjava da je to jezik nastao tako što su robove iz Afrike učili engleski, ali su zarobljeni imali prirodan otpor prema okupatorskom jeziku, pa su uporno u njega ubacivali reči naučene od svojih majki i očeva. Tako su spontano stvorili novi jezik, mešavinu engleskog i najmelodičnijih i upečatljivijih reči iz raznih jezika. Taj jezik, koji ima više varijanti, zavisno od ostrva, odigrao je ključnu ulogu u čuvanju identiteta, njime su se izdvajali i oduprli anglikizaciji.

- Retko ga koristimo da nešto na njemu napišemo, ali zato ni na jednom drugom jeziku nećemo zapevati, niti te opsovati! - priznaje mi Martin.

Saznajem i da ovaj zanimljiv jezik nije još uvek standardizovan, tj. da ga svako piše onako kako želi. Štaviše, jezik po pisanju više liči na srpski nego na engleski - u njemu se često koristi pravilo „piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano“.

- Drage su nam reči koje su u bađan kreolski ušle iz starih indijanskih jezika, šteta je što nisu prihvaćene širom sveta. Žena se na našem jeziku kaže „moje srce“, zet je „onaj što mi stvara malu decu“. Srčani puls je „duša dlana“, palac je „otac prstiju“, zemljotres „lonac koji ključa“, a duga - „skup božjeg perja“ - navodi redom Martin.

Muzej za decu

Odlazimo u deo muzeja posvećen deci. Mapa Barbadosa preko celog zida podeljena je po provincijama, a svako polje prekriva drugačiji lik Barbadežanina. Mešavina nacija, meštani se među sobom veoma razlikuju. Deca od najranijeg doba u jedinom muzeju prilagođenom najmlađima na samom ulazu uče da je bogatstvo u različitosti.

Zatičemo mališane u igru sa džinovskim očima i ušima, lutkama sa ljudskim organima koji se rastavljaju i mogu se uzeti u ruku, insektima, škorpijama i rakovima zarobljenim u komade providne plastike, kao da su lego kocke. Mnoštvo interaktivnih postavki vezano je za zakone fizike i elektronike, muziku, film i televiziju. Deca sede na prostim daščanim klupama - isečeno drvo je izglačane površine, ali su mu neravnine i udubljena ostavljeni sa svih strana, kao da ga je drvoseča isekao za svoju šupu. Ono je podsetnik deci da sve moderno sa čim se igraju mora da ima tradicionalnu osnovu.

Nekoliko mališana udubilo se u sastavljanje kućica od kartona.

- To su čatel kuće, domovi oslobođenih robova, građeni na iznajmljenom imanju. Kuće su proste, pravougaone, sa četiri zida i krovom, koji se mogu začas rastaviti, staviti na kola koja vuku magarci ili konji, i premestiti na novo imanje. Veselih boja, postale su simbol Barbadosa, mada se sada sve ređe mogu videti - objašnjava mi Martin dok čitam uputstvo kako da se zalepe zidovi i prikači crveni krov, na kojem deca ispisuju imena i nazive gradiće i sela iz kojih dolaze.

- Barbados dnevno proizvodi hiljadu tona otpada i tome je posvećen ovaj zid - pokazuje mi Martin panoe u obliku crnih kesa za đubre, sa uputstvima šta treba uraditi za čistiju sredinu. To je ozbiljan problem za ostrvo na kojem nema mesta za odlaganje otpada, a i količine su zastrašujuće - Srbija, na primer, dnevno proizvede skoro trideset puta više otpada, ali je više od dvesta puta veća od Barbadosa.
Istorija je učiteljica života, kaže stara latinska poslovica. Na Barbadosu jezik je učitelj istorije, a istorija je učiteljica dece i nas, znatiželjnih posetilaca koji smo odlučili da pogled bacimo malo dalje od zavodljive peščane plaže.