MUČNE PRIČE PREŽIVELIH HIROŠIME NA 80. GODIŠNJICU ATOMSKE BOMBE: Dečačić izgubio majku i sestru, kašnjenje voza spaslo šestogodišnju devojčicu (FOTO)

Tačno 80 godina nakon bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki, mnogi od poslednjih preživelih iz napada su sve više nezadovoljni rastućim nuklearnim pretnjama i normalizovanjem nuklearnog oružja od strane svetskih lidera.

Drugi nisu mogli da govore o tome šta se dogodilo zbog traume koju su pretrpeli.

Neki od starijih preživelih počeli su da govore kasnije u životu, nadajući se da će ohrabriti druge da se zalažu za ukidanje nuklearnog oružja.

Preživeli kao trogodišnjak ostao bez majke i sestre (4)

Uprkos brojnim zdravstvenim problemima, preživeli Kunihiko Iida, 83, posvetio je svoje penzionerske godine prepričavanju svog iskustva kao način zalaganja za nuklearno razoružanje. On volontira kao vodič u Memorijalnom parku mira u Hirošimi.

Kada su SAD bacile uranijumsku bombu na Hirošimu, Iida koji je tad imao tri godine je bio 900 metara od centra.

Seća se intenziteta eksplozije. Našao se ispod ruševina, krvareći od krhotina razbijenog stakla.

U roku od mesec dana, njegova 25-godišnja majka i 4-godišnja sestra su umrle nakon što su se pojavila krvarenja iz nosa, problemi sa kožom i umor.

Iida je imao slične posledice zračenja tokom osnovne škole, mada je postepeno povratio svoje zdravlje.

Imao je skoro 60 godina kada je odlučio da počne da priča svoju priču, ali nije bilo lako. Preplavljen emocijama, trebalo mu je nekoliko godina pre nego što je mogao da govori javno.

U junu se sastao sa studentima u Parizu, Londonu i Varšavi u okviru mirovnog programa koji je naručila vlada. Uprkos zabrinutosti o tome kako će njegovi pozivi na ukidanje nuklearnog oružja biti doživljeni u državama sa nuklearnim oružjem poput Velike Britanije i Francuske, dobio je topao doček.

Iida kaže da pokušava da navede studente da zamisle posledice nuklearnog napada. "Jedini put do mira je ukidanje nuklearnog oružja. Nema drugog načina", dodao je.

Ne bi preživela da je voz stigao na vreme

Fumiko Doi, 86, ne bi preživela atomsko bombardovanje Nagasakija da je voz u kojem je bila stigao na vreme. Voz je trebalo da stigne na stanicu Urakami oko 11 časova, baš kada je bomba bačena kod obližnje katedrale.

Doi, tada šestogodišnjakinja, videla je bljesak kroz prozore. Pokrila je oči i sagnula se dok su krhotine razbijenih prozora padale oko nje. Putnici u blizini su je pokrili radi zaštite. Ljudima na ulici je kosa bila spaljena. Lica su im bila crna kao ugalj, a odeća im je bila u komadima.

Njen otac, lokalni zvaničnik, bio je mobilisan da sakuplja tela i brzo brzo su se pojavili simptomi zračenja. Kasnije je postao učitelj. Doi je napisala svojoj deci o iskustvu, ali je dugo krila svoj status preživele zbog straha od diskriminacije.

Doi se udala za drugog preživelog. Brinula se da će njihovo četvoro dece patiti od posledica zračenja. Njena majka i dvojica od njeno troje braće su umrli od raka, a dve sestre se bore sa zdravljem.

Progovorila nakon katastrofe u Fukušimi

Doi je počela da govori nakon što je videla nuklearnu katastrofu u Fukušimi 2011. godine, nakon snažnog zemljotresa i cunamija, koji su izazvali radioaktivnu kontaminaciju.

Ona često putuje iz svog doma u Fukuoki da bi učestvovala antiratnim skupovima i govorila protiv atomskog oružja.

Nakon sastanka G7 u Hirošimi 2023. godine i Nobelove nagrade za mir dodeljene grupi preživelih Nihon Hidankjo prošle godine, broj posetilaca muzeja mira u Hirošimi i Nagasakiju je naglo porastao, a oko trećine njih dolazi iz inostranstva.

(Kurir.rs/Beta-AP/Foto: Ilustracija)