PUTIN ŽELI PREDAJU, NE DOGOVOR ALI ĆE IPAK SESTI SA TRAMPOM ZA STO IZ JEDNOG RAZLOGA! Analiza BBC: Šta ruski predsednik tačno želi od Vašingtona?

Rat u Ukrajini, koji je počeo invazijom Rusije u februaru 2022. godine, i dalje ne pokazuje znake smirivanja. Ruske snage nastavljaju svoj krvavi napredak na istoku, vazdušni napadi svakodnevno pogađaju ukrajinske gradove, dok Kijev sve više cilja ruske rafinerije i energetska postrojenja dronovima.

Prema pisanju Bi-Bi-Sija, prethodne tri runde razgovora između Rusije i Ukrajine, održane na Trampov podsticaj između maja i jula, nisu dovele do nikakvog napretka. Tramp sada izgleda želi da uzme stvar u svoje ruke i pokuša da postigne prekid vatre. Ali jaz između Moskve i Kijeva ostaje ogroman - i neizvesno je da li Trampovi pregovori mogu bilo šta da promene.

Moskva traži predaju, a ne sporazum

U junu je Rusija predala Ukrajini dokument sa takozvanim predlogom za konačno rešenje sukoba, piše Bi-Bi-Si. U njemu Moskva zahteva priznanje ruskog suvereniteta nad Krimom, Donjeckom, Luganskom, Zaporožjem i Hersonom, zatim demilitarizaciju Ukrajine, njenu neutralnost, zabranu stranog vojnog prisustva i raspisivanje novih izbora.

„Rusija može sve ovo da spakuje na deset različitih načina, kako bi ostavila utisak da je spremna na ustupke i ozbiljne pregovore“, napisala je ruska analitičarka Tatjana Stanovaja. „Ali osnovni stav ostaje isti: Moskva želi da se Kijev preda.“

Nakon sastanka Putina i Trampovog izaslanika Stiva Vitkofa, američki državni sekretar Marko Rubio je rekao da Vašington sada bolje razume uslove pod kojima bi Rusija bila spremna da okonča rat. Ali nije jasno da li su se ti uslovi promenili – Putin je prošle nedelje jasno stavio do znanja da ciljevi koje je Moskva postavila u junu i dalje važe.

Ukratko – iako se najavljuje veliki sastanak sa Trampom, nema naznaka da je Kremlj spreman da popusti pred njegovim zahtevima.

Šta Putin želi od ovog sastanka?

Prema analizi Bi-Bi-Sija, Kremlj bi mogao da veruje da bi pokretanje dijaloga sa Vašingtonom moglo da spreči sekundarne sankcije koje je Tramp pretio da će nametnuti ruskim trgovinskim partnerima. Takođe, Putin bi mogao da pokuša da ubedi Trampa da su ruski uslovi za okončanje rata razumni i prihvatljivi.

Na početku svog drugog mandata, Tramp je pokazao veću sklonost ka Rusiji nego prema Ukrajini - nazvao je predsednika Volodimira Zelenskog „diktatorom“ i tvrdio da je on odgovoran za rat. Iako je kasnije rekao da mu je „dosta Putinovog odugovlačenja“, Tramp nikada nije jasno stavio do znanja da li veruje ruskom predsedniku kada je rekao da želi primirje.

Bi-Bi-Si podseća na njihov raniji sastanak u Helsinkiju 2018. godine, kada je Tramp, šokantno za mnoge u Vašingtonu, podržao rusku verziju događaja oko mešanja u američke izbore i de fakto okrivio SAD za narušene odnose sa Moskvom.

Kijev želi da bude za stolom
Zbog te istorije, ukrajinske vlasti žele da budu uključene u bilo kakve pregovore o prekidu vatre. Tramp je, preko Vitkofa, predložio trilateralni sastanak sa Putinom i Zelenskim, ali ruski predsednik je do sada odbacio takvu mogućnost, rekavši da „uslovi još nisu stvoreni“.

U Kijevu raste zabrinutost da bi Tramp mogao da pristane na Putinove zahteve bez Ukrajine za pregovaračkim stolom.

Poslanica Irina Heraščenko upozorila je da se sve jasnije priprema teren za zahtevanje teritorijalnih ustupaka od Ukrajine.

„Biti van pregovora bilo bi veoma opasno“, rekla je. „Ukrajina se ne plaši sastanka i očekuje istu hrabrost od ruske strane“, rekao je predsednik Zelenski u četvrtak.

Ali Bi-Bi-Si zaključuje da, čak i ako do trilateralnog sastanka dođe, zahtevi Moskve ostaju toliko tvrdoglavi da nije jasno šta bi direktan sastanak između Putina i Zelenskog mogao da donese.

Kurir.rs/BBC/Index