AMERIKA KREĆE U RAT PROTIV NARKO KARTELA: Tramp naredio Pentagonu da započne upotrebu vojne sile protiv južnoameričkih trgovaca drogom

Predsednik SAD Donald Tramp tajno je potpisao direktivu kojom naređuje Pentagonu da započne upotrebu vojne sile protiv određenih latinoameričkih narko-kartela, koje njegova administracija sada formalno tretira kao terorističke organizacije, otkrivaju izvori bliski Beloj kući.

Prema informacijama do kojih je došao „Njujork tajms“, visoki vojni zvaničnici već pripremaju opcije za sprovođenje ovih akcija. Međutim, postavljaju se ozbiljna pravna pitanja – šta se dešava ako američki vojnici, izvan formalno odobrenog oružanog sukoba, ubiju civile koji ne predstavljaju neposrednu pretnju, čak i ako su osumnjičeni za članstvo u kartelima?

Nije poznato da li su pravni savetnici Bele kuće, Pentagona i Stejt departmenta dali konačno mišljenje, niti da li je Ministarstvo pravde izdalo pravno obavezujuću analizu.

Vojna ofanziva i pravne dileme

Tramp je već početkom godine poslao Nacionalnu gardu i trupe aktivne službe na jugozapadnu granicu SAD kako bi smanjio dotok droge i migranata, uz pojačan nadzor i zaplene. U januaru je potpisao uredbu kojom narko-karteli dobijaju status stranih terorističkih organizacija, što pravno otvara vrata za vojnu akciju.

Posebna meta su karteli iz Venecuele i Meksika. U februaru je Stejt department stavio na listu terorističkih organizacija grupe poput Trena de Arague i MS-13, tvrdeći da predstavljaju „bezbednosnu pretnju koja prevazilazi tradicionalni organizovani kriminal“. Kartel de los Soles, navodno pod kontrolom predsednika Venecuele Nikolasa Madura, dodat je na ovu listu pre dve nedelje.

Američke vlasti su zatim udvostručile nagradu za hapšenje Madura – na 50 miliona dolara – nazivajući ga „šefom kartela“. Glavna državna tužiteljka, Pam Bondi, izjavila je da će „Madura stići pravda“ i da će odgovarati za svoje zločine.

Šta kaže Trampova administracija

Portparolka Bele kuće, Ana Keli, poručila je: „Za predsednika Trampa, zaštita domovine je apsolutni prioritet. Zbog toga je i doneo hrabru odluku da narko-kartelima i bandama dodeli status stranih terorističkih organizacija“.

Ministarstvo odbrane odbilo je da komentariše novu direktivu, kao i pravila angažovanja vojske u potencijalnim akcijama. Eksperti, poput bivšeg pravnog savetnika Stejt departmenta Brajana Finukejna, upozoravaju da bi ciljanje pojedinaca na osnovu sumnje da pripadaju kartelima — izvan ratnog konteksta — moglo predstavljati kršenje zakona o ubistvu i zabrane atentata iz izvršne uredbe.

Mogu li se sprovoditi hapšenja?

Alternativa ubijanju mogla bi biti hvatanje članova kartela, ali i to otvara niz pravnih nedoumica — da li vojska ima ovlašćenja da zadrži zarobljene kao ratne zatvorenike bez odobrenja Kongresa ili ih mora predati civilnom pravosuđu.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je Tramp nedavno smenio glavne pravne savetnike vojnih službi, koji bi trebalo da daju nezavisne procene o zakonitosti vojnih poteza. Istovremeno, marginalizovana je i ključna institucija — Kancelarija pravnog savetnika pri Ministarstvu pravde.

CIA i vojska već nadziru granicu

SAD su već pojačale nadzor nad kartelima: iznad Meksika lete tajne bespilotne letelice koje tragaju za laboratorijama fentanila — program je počeo još u vreme predsednika Bajdena, ali je sada dodatno intenziviran. CIA nema odobrenje da koristi dronove za napade, već informacije prosleđuje meksičkim vlastima.

U međuvremenu, Severno komandno krilo američke vojske sprovelo je više od 330 izviđačkih letova duž granice s Meksikom, koristeći avione U-2, RC-135 i dronove, ali ne ulazeći u vazdušni prostor susedne zemlje.

Meksiko odbija američku vojsku

U aprilu je Tramp predložio novoj predsednici Meksika, Klaudiji Šejnbaum, da dopusti američkoj vojsci da direktno interveniše protiv kartela na njenoj teritoriji. Predlog je odmah odbijen.

Jednostrani vojni udari na kartele predstavljali bi ogroman zaokret u američkoj borbi protiv trgovine drogom — i mogli bi biti pravno i politički eksplozivni.

Kurir.rs/Nova