PROVODIMO DUPLO MANJE VREMENA U PRIRODI NEGO PRE 200 GODINA Naučnici zabrinuti: Nedostatak se ogleda i u književnosti, a evo kako se može popraviti!
Priroda postepeno nestaje iz života ljudi već decenijama, možda i vekovima. Iako imamo brojne benefite od boravka u prirodi, samo tokom poslednjih 220 godina naša veza sa njom oslabila je više od 60 odsto. Naučnici kažu da možemo popraviti situaciju i ponovo se povezati sa prirodom ukoliko uvedemo radikalne mere – gradovi bi trebalo da budu 10 puta zeleniji, ali istovremeno se mora raditi na uspostavljanju te veze tokom detinjstva.
Toliko smo smanjili odlazak u prirodu da nam je veza sa njom opala više od 60 odsto od 1800. godine. To se ogleda i u književnosti jer su reči koje imaju veze sa prirodom, kao što su reka, mahovina i cvet, skoro nestale iz knjiga, pokazuju rezultati jedne studije.
Kompjuterski model predviđa da će nivoi povezanosti sa prirodom nastaviti da opadaju ukoliko ne bude došlo do korenitih promena u politici i društvu – pri čemu su upoznavanje dece sa prirodom u ranom uzrastu i radikalno ozelenjavanje urbanih sredina najefikasnije intervencije.
Studija Majlsa Ričardsona, profesora Univerziteta u Derbiju, precizno prati postepeni nestanak prirode iz života ljudi tokom 220 godina. U istraživanju se analiziraju podaci o urbanizaciji, povlačenje divljih životinja iz naselja i, što je ključno, roditelji više ne prenose boravak u prirodi na svoju decu.
U istraživanju objavljenom u časopisu Zemlja (Earth), profesor Ričardson je takođe identifikovao nestanak pojedinih reči iz knjiga između 1800. i 2020. godine, što je dostiglo vrhunac 1990. godine kada je zabeležen pad od 60,6 odsto.
Modeli predviđaju kontinuirano "izumiranje ovog iskustva" pri čemu će buduće generacije nastaviti da gube svest o prirodi jer ona nije prisutna u novim naseljima, dok roditelji više ne prenose na potomke želju za boravkom u prirodi.
Druge studije su otkrile da je povezanost roditelja sa prirodom najjači prediktor da li će dete imati potrebu da provodi vreme u prirodi.
- Povezanost sa prirodom sada se prihvata kao ključni uzrok ekološke krize. Ona je od vitalnog značaja i za naše mentalno zdravlje. Ta povezanost ujedinjuje ljude i dobrobit prirode. Potrebna je korenita promena ako želimo da promenimo odnos društva sa prirodom - istakao je profesor Ričardson.
Ričardson je rekao da je, kada je testirao različite politike i promene u urbanoj sredini u modelu, bio iznenađen obimom promena potrebnih da bi se preokrenuo gubitak veze sa prirodom.
Povremeni odlazak u prirodu nije isto što i povezanost s njom
Povećanje dostupnosti biodiverzitetnih zelenih površina u gradu za 30 odsto može izgledati kao radikalno pozitivan napredak za divlje životinje i ljude, ali Ričardson naglašava da njegova studija sugeriše da grad možda mora biti 10 puta zeleniji da bi mogao da se preokrene pad povezanosti sa prirodom.
Studija je otkrila da mere za podsticanje ljudi da odu u prirodu nisu bile efikasne kada je u pitanju povezanost sa prirodom. Profesor Ričardson smatra da su takvi programi dobrotvornih organizacija, kao što je akcija #30DaysWild organizacije "Wildlife Trusts", i dalje važni za jačanje mentalnog zdravlja, ali kompjuterski modeli sugerišu da oni ne mogu da zaustave međugeneracijski gubitak veze sa prirodom.
Prema rezultatima studije, efikasnije su mere koje kod male dece i celih porodica podstiču svest i upućuju na boravak u prirodi. Primer za takve mere su takozvani šumski vrtići.
Dodatna prepreka ponovnom povezivanju sa prirodom jeste to što modeli pokazuju da mere za transformaciju ranog obrazovanja i urbanih područja moraju biti na snazi u narednih 25 godina kako bi se preokrenuo sunovrat povezanosti sa prirodom. Ako bismo to uspeli da sprovedemo, povećanje povezanosti sa prirodom postalo bi samoodrživo.
Profesor Ričardson ukazuje na to da obim društvenih promena potrebnih za ponovno uspostavljanje veze sa prirodom možda nije toliko zastrašujući koliko se činilo jer su osnovne vrednosti sada tako niske.
Studija je otkrila da stanovnici Šefilda u proseku provode samo četiri minuta i 36 sekundi u prirodi svakog dana.
- Povećajte to desetostruko i ljudi će provoditi 40 minuta napolju svakog dana – to bi moglo biti dovoljno. Ključan je rad sa čitavim porodicama i roditeljima kako bi se deca navikla na život u kojem je priroda sastavni deo - istakao je Ričardson dodajući da fokus treba da bude na međugeneracijskom prenošenju veze sa prirodom.
Prema njegovim rečima, već se mnogo pažnje posvećuje povezivanju dece sa prirodom.
- Radije bih rekao – nemojte ih odvajati. Novorođenče je veoma slično detetu rođenom 1800. godine. Deca su fascinirana prirodnim svetom. Održavanje toga kroz detinjstvo i školovanje je ono što je neophodno, uz urbano ozelenjavanje. Postoje mere zbog kojih se to već sprovodi, ali moramo razmišljati transformativno – ne 30 odsto, već 1.000 odsto povećanja - naglasio je Ričardson.
Zanimljivo je da se na polju kulture promena već dogodila. Ričardson je bio iznenađen kada je otkrio da reči o prirodi u knjigama zapravo beleže rast – sa 60,6 odsto smanjenja između 1800. i 1990. godine, danas imamo pad od 52,4 odsto.
Da li je to istinska ekološka svest? Da li je to samo britanski trend pisanja o prirodi? Da li je to stvarno ili nas podaci zavaravaju?
- Ne znam - odgovara Ričardson i dodaje da je tokom poslednjih decenija poraslo interesovanje za duhovnost, što bi moglo da se odražava i kroz okretanje ljudi prirodi.
Kurir.rs/RTS
