OVO JE PUTINOVA KONAČNA PONUDA ZA MIR?! Otkriveni detalji, da li će se ovako okončati KRVAVI RAT U UKRAJINI?! "Veoma smo blizu dogovora"

Rusija bi se odrekla manjih delova okupirane Ukrajine, a Kijev bi prepustio velike delove istoka zemlje koje Moskva nije uspela da osvoji – to je okvir mirovnog predloga o kojem su na samitu na Aljasci razgovarali ruski predsednik Vladimir Putin i američki predsednik Donald Tramp, tvrde Rojtersovi izvori upoznati s razmišljanjima Moskve.

Zelenski ide u Vašington

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sutra putuje u Vašington kako bi s Trampom razgovarao o mogućem okončanju rata koji je Putin započeo u februaru 2022.

Tramp je rekao da na samitu nije postignuto primirje koje je priželjkivao, ali je u intervjuu za Fox News izjavio da je s Putinom razgovarao o prenosu teritorije i bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, te da su se „u velikoj meri složili“.

„Mislim da smo veoma blizu dogovora“, rekao je Tramp, dodavši: „Ukrajina mora da se složi. Možda će reći ‘ne’.“

Prema rečima dva izvora, Putinova ponuda se za sada zasniva na razgovorima između evropskih, američkih i ukrajinskih lidera, ali nije jasno da li je to početna pozicija ili praktično konačna ponuda. Tramp je u subotu o svom razgovoru obavestio Zelenskog i evropske lidere.

Ukrajinska teritorija za mir

Putinovo viđenje dogovora isključuje prekid vatre pre postizanja sveobuhvatnog sporazuma, što je u suprotnosti sa zahtevom Kijeva.

Prema ruskoj ponudi, Ukrajina bi se u potpunosti povukla iz Donjecka i Luganska, a zauzvrat bi Rusija pristala da zamrzne linije fronta u južnim regionima Herson i Zaporožje, tvrde izvori.

Kijev je već ranije odbacio svaku ideju o povlačenju iz Donjecka, gde su ukrajinske snage dobro ukopane i gde grad služi kao ključna odbrambena barijera.

Rusija bi vratila delove Harkova i Sumija

Izvori tvrde da bi Moskva bila spremna da vrati relativno male delove teritorije koje drži u severnom Sumiju i severoistočnom Harkovu – ukupno oko 440 kvadratnih kilometara. Za poređenje, Ukrajina kontroliše oko 6600 kvadratnih kilometara Donbasa, koji čine Donjeck i Lugansk, a koje Rusija smatra svojom teritorijom.

Putin bi takođe tražio makar formalno priznanje ruske vlasti nad Krimom, koji je anektirao 2014. godine. Nije jasno da li bi to priznanje trebalo da dođe samo od SAD-a ili i od svih zapadnih zemalja i same Ukrajine.

Sanckije, NATO i bezbednosne garancije

Moskva očekuje i ukidanje barem dela sankcija. Izvori nisu mogli da potvrde da li se to odnosi na američke ili evropske mere.

Putin bi, navodno, blokirao ulazak Ukrajine u NATO, ali je otvoren za ideju bezbednosnih garancija. Tramp je evropskim liderima u subotu spomenuo mogućnost „člana 5 van NATO-a“ – svojevrsne garancije po uzoru na pravilo NATO-a da je napad na jednu članicu napad na sve.

Ulazak u NATO je strateški cilj Ukrajine, koji je upisan i u njen ustav.

Jezik i Ruska pravoslavna crkva

Prema navodima izvora, Rusija bi tražila i službeni status ruskog jezika u delovima ili celoj Ukrajini, kao i pravo Ruske pravoslavne crkve da slobodno deluje.

Ukrajinska bezbednosna služba optužuje crkvu povezanu s Moskvom da pomaže rusku agresiju šireći propagandu i skrivajući špijune, što crkva negira, tvrdeći da je prekinula veze s Moskvom. Ukrajina je donela zakon o zabrani verskih organizacija povezanih s Rusijom, ali on još nije stupio na snagu.

Kurir.rs/Index