RUSIJA NA PREKRETNICI, ALARMI SE PALE U KREMLJU: Putin se sprema za katastrofu, već je pretrpeo DVA JAKA UDARCA! Sada strepi zbog jedne zemlje, Zapad SAMO ČEKA

Dok poslednjih meseci neki visoki ruski zvaničnici, uticajni biznismeni, bankari i stručnjaci sve glasnije upozoravaju da "pregrejana" ruska ekonomija ne može još dugo da izdrži probleme sa kojima se suočava, pre svega još uvek visoku ključnu kamatnu stopu kao antiinflatornu meru, zbog čega je Rusija smanjila procenu ekonomskog rasta na samo 1,2 procenta, sankcije kojima je Donald Tramp pretio i koje bi predstavljale krajnji udarac ratnoj mašini Vladimira Putina još uvek nisu stigle.

I dok niko ne zna šta se ruski lider nadao da će postići kada se prošlog meseca ukrcao na devetočasovni let iz Moskve za Aljasku kako bi se sastao sa američkim predsednikom, sigurno je da je želeo da izbegne ove dodatne sankcije ruskoj ekonomiji od Trampa i možda dobije olakšanje od postojećih sankcija ili čak pregovara o nekim unosnim američkim investicionim poslovima, piše Agata Demare, kolumnistkinja časopisa "Forin polisi" i viša saradnica za geoekonomiju u Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR).

A Putin, kako autorka tvrdi, ima sve razloge da traži spas za rusku ekonomiju. Poslednjih nedelja, niz znakova je ukazivao na to da se ruska ekonomija, iscrpljena ratom i ograničena sankcijama, nalazi na prekretnici. Prvi put od početka rata, ekonomska aktivnost koja nije povezana sa vojnom industrijom se smanjuje, bankari prave planove za prevazilaženje finansijske krize, a energetske kompanije se plaše da će izgubiti svog najvećeg kupca za izvoz nafte morskim putem – Indiju, kojoj je Tramp uveo drastičnu uvoznu tarifu od 50 odsto na rusku naftu.

Začarani krug rublje

Cena ruske referentne sirove nafte marke Ural pala je za više od 20 procenata od svog vrhunca početkom januara, što predstavlja veliki teret za prihode od nafte, a ruska rublja je porasla za 41 procenat u odnosu na dolar od početka godine, što dodatno opterećuje prihode od nafte nakon što se konvertuju u rusku valutu.

Da bi pomogla da se napuni ruska blagajna, centralna banka očajnički pokušava da zaustavi dalji rast rublje, a da bi obuzdala potražnju za rubljom, ukinula je propise koji su zahtevali od ruskih izvoznika da povuku novac u Rusiju i konvertuju zaradu u stranu valutu.

Putinove ekonomske nevolje imaju važne implikacije za zapadne lidere dok pokušavaju da pregovaraju sa Moskvom o budućnosti Ukrajine. Suprotno utisku koji ruski lider pokušava da ostavi, vreme sve više nije na njegovoj strani. U stvari, ekonomski pritisak ostaje najbolje sredstvo koje ukrajinske pristalice i partneri imaju protiv Kremlja. Međutim, ostaje da se vidi da li će Evropa i Sjedinjene Države odlučiti da odigraju ekonomski adut koji još uvek drže u rukavu – čak je i Tramp, koji je često naklonjen Putinu, rekao evropskim liderima u četvrtak da Evropa mora prestati da kupuje rusku naftu jer ona pomaže Moskvi da finansira rat u Ukrajini.

Razumevanje pravog stanja ruske ekonomije zahteva ozbiljno istraživanje. Kako Demare ističe, obično je beskorisno gledati zvaničnu statistiku rasta, koja je obmanjujuća i podložna čestim revizijama. Međutim, najnovije procene BDP-a sadrže zanimljivu činjenicu – ekonomija je jedva izbegla tehničku recesiju u drugom kvartalu, koja se definiše kao dva uzastopna kvartalna pada BDP-a, sa prijavljenim rastom od samo 0,1 odsto nakon pada od 0,6 odsto u prvom kvartalu, što je prvi takav pad od početka rata u Ukrajini.

Naime, ako izuzmete procvat vojnog sektora, ostatak ruske ekonomije je u recesiji. Brz pogled na automobilski sektor ističe sumorno stanje civilne ekonomije. Obično pouzdan pokazatelj raspoloženja domaćinstava, prodaja novih automobila pala je za skoro 30 procenata u prvoj polovini godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, što je siguran znak problema u potrošačkoj potražnji.

Pad poslovne aktivnosti daleko je iznad mogućnosti proizvođača automobila. U julu je indeks menadžera nabavke S&P Global Purchasing Managers’ Index za rusku proizvodnju – koji prati korporativne porudžbine od njihovih dobavljača i gde sve ispod 50 ukazuje na kontrakciju – iznosio samo 47, što je najniža vrednost od marta 2022. godine, ubrzo nakon što je počela potpuna invazija Rusije na Ukrajinu.

Problemi sa kojima se suočavaju domaćinstva i preduzeća sada prete da se prošire na ruski bankarski sektor, šaljući posebno alarmantan signal Moskvi. Stopa neizmirenja svih kredita izdatih pojedincima, kao što su hipoteke, auto krediti i kreditne kartice, brzo raste – u slučaju VTB-a, druge najveće ruske banke, porasla je za 32 procenta od početka godine. Ukupne stope neizmirenja ostaju niske, ali su obmanjujuće jer u Rusiji domaćinstva koja se bore da otplate kredite često pregovaraju o moratorijumu sa svojim bankama umesto da odmah ispune svoje finansijske obaveze.

Ovaj negativni trend bi se uskoro mogao proširiti i na nekretnine. U maju je Ruska centralna banka upozorila da je rizik od pada tržišta nekretnina dostigao najviši nivo otkako je institucija počela da ga prati pre skoro 10 godina. Centralna banka ima dobar razlog da bude zabrinuta zbog potencijalnog pucanja balona na tržištu nekretnina – cene nekretnina za nove kuće porasle su za skoro četvrtinu u centru Moskve do jula ove godine, skoro tri puta više od stope inflacije u istom periodu, što izaziva strahove da bi takav porast mogao biti neodrživ, piše kolumnista časopisa "Forin polisi".

Istovremeno, ruska domaćinstva uzimaju kredite na rekordno visok prosečan rok od 26 godina. U ruskom kontekstu, produžavanje otplate kredita na tako neviđeno duge rokove je siguran znak rastuće zaduženosti i finansijskih problema.

Bankari su takođe zabrinuti zbog nestabilnih korporativnih kredita, otkrivajući Blumbergu da su razgovarali o opcijama spasavanja sa ruskom vladom. Centralna banka je izvestila da 13 od 78 najvećih ruskih nebankarskih kompanija nije u mogućnosti da servisira svoj dug, što je više nego dvostruko više nego pre godinu dana. Centralna banka očekuje da će kasnije ove godine dodati još dve kompanije na tu listu, a s obzirom na to da kamatne stope verovatno neće značajno pasti sa trenutnih 18 procenata usred stalno visoke inflacije – šef Sberbanke German Gref rekao je da se oporavak može očekivati tek kada kamatne stope budu na 12 procenata ili niže – teško je zamisliti kako kompanije mogu servisirati svoje dugove i ostati na površini.

Sa domaćinstvima i kompanijama u teškoj finansijskoj situaciji, VTB je zabeležio pad neto prihoda od kamata za oko polovinu u prvoj polovini ove godine u poređenju sa prethodnom godinom. Podaci će verovatno biti poziv na buđenje u Kremlju, jer ruski kreatori politike više nemaju na raspolaganju puni fiskalni jastuk za rekapitalizaciju banaka.

Poslednja takva operacija došla je uz ogromne troškove – 2017. godine, rekapitalizacija tri male banke – Otkritije, B&N i Promsvjazbank – koštala je više od 24 milijarde dolara, otprilike polovinu trenutnih preostalih likvidnih rezervi Nacionalnog fonda za dobrobit.

Štampanje novca, međutim, nije opcija, jer bi dodatno podstaklo inflaciju. Štaviše, sama sugestija da ruski bankarski sektor možda prolazi kroz težak period za Moskvu značila bi katastrofu za ruske propagandne napore i pokazivanje mišića u odnosima sa javnošću – takva situacija bi potkopala narativ Kremlja da zapadne sankcije nemaju efekta na njih.

Trampove nedavne sankcije trećim zemljama takođe zabrinjavaju Kremlj. U avgustu je Trampova administracija uvela dodatnih 25% carine Indiji kako bi kaznila zemlju zbog kupovine ruske nafte. Pošto su evropske zemlje smanjile uvoz ruske nafte od početka invazije, Indija je postala najveći kupac ruskih pomorskih pošiljki nafte. Indijske rafinerije nafte prerađuju otprilike 1,8 miliona barela ruske sirove nafte dnevno, što indijsko tržište čini vrednim oko 40 milijardi dolara godišnje za ruske naftne kompanije.

Za sada, indijske rafinerije nastavljaju da uvoze rusku naftu sa malim popustom. Ali Kremlj verovatno ima u vidu i najgori mogući scenario, prema kojem Nju Delhi donosi odluku da prestane sa uvozom ruske nafte zbog straha od eskalacije spora sa Sjedinjenim Državama. To bi bila noćna mora za ruske izvoznike nafte.

S druge strane, Kina, drugi najveći kupac ruske nafte, čini se nevoljnom da poveća uvoz kako bi izbegla prekomerno oslanjanje na ruske kompanije. S obzirom na to da Kina nije u toj kombinaciji, teško je otkriti druge glavne alternativne kupce za rusku energiju ako se izgubi indijska "žila kucavica".

Dok Ukrajina pojačava napade na ruske rafinerije nafte i cevovode, uništavajući čak 20 odsto ruske proizvodnje goriva, šefovi ruskih energetskih kompanija verovatno ovih dana ne spavaju mirno. Pored toga, ruski naftni sektor suočava se sa još dva snažna udarca u teškoj situaciji za sektor koji obično obezbeđuje oko trećine budžeta Kremlja i stoga je ključan za ratne napore.

Prvo, referentna cena ruske sirove nafte marke Ural pala je za više od 20 procenata od svog vrhunca početkom januara, što predstavlja veliki teret za prihode od nafte. Drugo, ruska rublja je porasla za 41 procenat u odnosu na dolar od početka godine, što dodatno opterećuje prihode od nafte nakon što se konvertuju u rusku valutu.

Da bi pomogla da se napuni ruska blagajna, centralna banka očajnički pokušava da zaustavi dalji pad rublje, a da bi obuzdala potražnju za rubljom, prošlog meseca je ukinula propise koji su zahtevali od ruskih izvoznika da povuku novac u Rusiju i konvertuju svoju zaradu u stranu valutu.

Da bi rešio svoju nerešivu fiskalnu dilemu, Kremlj sada pribegava staroj taktici. Vrednost privatne imovine koju je vlada oduzela od kompanija i pojedinaca utrostručila se u poslednjih 12 meseci, dostigavši ukupno 50 milijardi dolara od početka rata. Masovna prodaja imovine dogodila se u junu, kada je moskovski sud presudio da ruska država može nacionalizovati drugi najveći aerodrom u Rusiji, Domodedovo. Da bi potkrepio slučaj Kremlja, glavni tužilac je tvrdio da su vlasnici aerodroma kovali zaveru protiv zemlje, tvrdeći da poseduju strane pasoše. To je izazvalo zabrinutost u ruskim poslovnim krugovima, gde su evropski i američki pasoši uobičajeni.

U međuvremenu, teško je, tvrdi autor, davati bilo kakve predviđanja o obliku i ishodu potencijalnih pregovora o budućnosti Ukrajine. Dok zapadne diplomate razmatraju svoje sledeće korake, trebalo bi da imaju na umu da je ekonomski pritisak možda bio jedina stvar koja je navela Putina da otputuje na Aljasku.

Sada, tvrdi se, nije vreme da zapadni lideri naprave ustupke u pogledu sankcija i daju Putinu preko potreban ekonomski prostor za disanje. Ako Evropa i Sjedinjene Države uspeju da ostanu strpljive i jedinstvene po ovom pitanju, zaključuje Agata Demare za "Forin Polisi", Putinov rastući strah od ponižavajuće ekonomske krize mogao bi ga dovesti za pregovarački sto.

(Kurir.rs/Jutarnji list/Foreign Policy)