EVROPA DA SE PRIPREMI, OVE DRŽAVE I REGIJE BIĆE NA UDARU! Očekuju se sve češće i JAČE superćelijske oluje u budućnosti! (FOTO/VIDEO)
Nova istraživanja otkrivaju kako klimatske promene pojačavaju superćelijske oluje u Evropi. Studija objavljena u časopisu Science Advances upozorava da će Alpii delovi centralne i istočne Evrope beležiti značajan porast aktivnosti oluja.
Ako globalna temperatura poraste za 3°C u odnosu na predindustrijski nivo, učestalost oluja na severnoj strani Alpa mogla bi da se poveća i do 50%.
Šta je superćelijska oluja?
Za razliku od tipične grmljavine, superćelija ima duboku, rotirajuću kolonu vazduha - mezociklon. Upravo ta rotacija daje oluji snagu i dugotrajnost - dok obične grmljavine brzo nestaju, superćelije mogu trajati satima i pokrivati ogromna područja.
Nastaju kada se topli i vlažni vazduh blizu tla sudari sa hladnijim na visini, uz vetar koji menja pravac sa visinom. Leti donose snažne vetrove, obilne padavine i krupan grad koji mogu pričiniti veliku štetu, piše Euronews.
Rastući rizik i ekonomske posledice
Superćelijske oluje i drugi oblici jakih oluja izazvali su sve više štete poslednjih godina. U 2023. one su bile najskuplija prirodna katastrofa u svetu, a gubici su iznosili gotovo 55 milijardi evra.
Primeri su Francuska, gde je u junu grad veličine 6 cm oštetio imovinu i vozila, i Italija, gde su u avgustu oluje rušile drveće, uništavale useve i remetile železnički saobraćaj.
Kako naučnici prate superćelijske oluje u Evropi?
Praćenje je dugo bilo teško zbog razlika u nacionalnim radarskim sistemima. Naučnici sa Univerziteta u Bernu i ETH Cirih razvili su model visoke rezolucije koji simulira razvoj oluja u mnogo preciznijim detaljima nego ranije.
Alpi kao "žarište" superćelijskih oluja
Modeliranje je pokazalo da Alpi već sada beleže prosečno 38 superćelijskih oluja na severnoj strani planinskog lanca i 61 na južnoj. Uz porast temperature od 3°C, broj bi mogao da se poveća za 50%, posebno ugrožavajući Švajcarsku, Austriju, severnu Italiju i južnu Nemačku.
Pirinejsko poluostrvo i jugozapad Francuske, međutim, mogli bi da zabeleže pad učestalosti oluja. Generalno, za Evropu se predviđa porast od oko 11%.
Pripreme za budućnost
Istraživači naglašavaju da Evropa mora da se pripremi za sve češće i intenzivnije oluje.
To podrazumeva prilagođavanje infrastrukture, poljoprivrede, službi za hitne intervencije i osiguravajućih sistema. Razumevanje uslova nastanka superćelijskih oluja ključno je za bolju spremnost.
· Reaguj