UKRAJINSKI OBAVEŠTAJCI: Rusija do kraja 2025. planira proizvodnju stotina tenkova, aviona i hiljada raketa

Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine (GUR) objavila je nove podatke o planovima ruskog vojnog kompleksa do kraja 2025. godine.

Planirana proizvodnja: rakete, tenkovi, avioni

Prema podacima koje je GUR objavio, do kraja 2025. Rusija bi mogla da proizvede oko 2.500 raketa različitih klasa, uključujući i one dugog dometa, 57 savremenih borbenih aviona, među kojima su Su-30, Su-34, Su-35 i Su-57 pete generacije, oko 250 novih tenkova T-90M „Proriv“, više od 1.100 borbenih vozila pešadije i oklopnih transportera, poput BTR-82A i BMP-3, 365 novih artiljerijskih sistema, uključujući 2S19 Msta-S, 2S35 Koaliciju-SV, 2S43 Malvu i Magnoliju od 120 mm.

Ako se ove neverovatne brojke potvrde, jasno je da Rusija ulaže u masovnu obnovu i modernizaciju svoje vojske. Pre rata, proizvodnja je bila daleko skromnija — svega nekoliko desetina novih tenkova i aviona godišnje.

Tenkovi i fokus na oklopna sredstva

Prema analizi ukrajinske obaveštajne službe, Ministarstvo odbrane Rusije u periodu 2026–2037. planira da se osloni na tri glavna tenka:

T-90M Proriv – kao osnovni model nove generacije sa integrisanim sistemima aktivne zaštite,

T-80 – modernizovana platforma iz sovjetskog doba, optimizovana za borbena dejstva u arktičkim i severnim uslovima,
T-14 Armata – futuristički projekat još uvek u razvoju koji ostaje u ograničenoj proizvodnji zbog visoke cene, ali i dalje simbolizuje tehnološke ambicije ruske vojske.

Ruski proizvođači istovremeno modernizuju i hiljade starijih T-72, osposobljavajući ih za borbu uz pomoć novih paketa oklopa i aktivnih sistema odbrane. Ovaj proces osigurava da na frontu postoji stalna kombinacija novih i obnovljenih platformi.

Artiljerija i raketni sistemi

Pored tenkova, ključni element modernizacije čine artiljerijski sistemi. Prema podacima GUR-a, među prioritetima su:

2S19 Msta-S – samohodna haubica kalibra 152 mm, već dobro poznata u ratu u Ukrajini,
2S35 Koalicija-SV – nova generacija haubica sa većim dometom i brzinom paljbe,
2S43 Malva – sistem baziran na kamionskoj šasiji, razvijen radi mobilnosti i lakšeg transporta,
Magnolija – specijalizovani artiljerijski sistem kalibra 120 mm, prilagođen za upotrebu u arktičkim uslovima.
Uz artiljeriju, beleži se i razvoj novih raketa dugog dometa. Skibicki je naglasio da Rusija ulaže u hipersonične projekte i nove varijante balističkih i krstarećih raketa, što predstavlja poseban izazov za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.

Uspon bespilotnih platformi i veštačke inteligencije

Jedna od ključnih tačaka ukrajinske analize jeste naglasak na bespilotne sisteme. Prema procenama, Rusija želi da u bliskoj budućnosti postigne stanje u kome će 40% borbenih sredstava na frontu činiti dronovi i autonomne platforme.

To uključuje:

masovnu proizvodnju FPV dronova, koji su već postali najrasprostranjenije oružje na frontu,
uvođenje veštačke inteligencije u upravljanje bespilotnim sistemima, što bi omogućilo veću autonomiju i efikasnost,
razvoj novih protivdron sistema, osmišljenih da se nose sa talasima ukrajinskih kamikaza-dronova.
Prema navodima Novynarnia, već u septembru 2025. trebalo bi da počnu testiranja sedam novih protivdron sistema.

Strategija odbrane i organizacija novih jedinica

Skibicki je istakao da Rusija ne samo da proizvodi nova sredstva, već i reorganizuje svoje jedinice. Formiraju se nove brigade protivvazdušne i protivraketne odbrane, koje bi trebalo da ojačaju zaštitu ključnih industrijskih i vojnih objekata od ukrajinskih udara.

Prema njegovim rečima, ruska vojska pokušava da napravi potpuno integrisan sistem zaštite, u kojem će PVO, raketne jedinice i dronovi delovati u koordinaciji. Takav pristup ima za cilj da smanji gubitke od ukrajinskih preciznih udara i povećane upotrebe dronova-kamikaza.

Analiza GUR-a dolazi u trenutku kada oba tabora u ratu u Ukrajini ulažu maksimalne napore da povećaju sopstvene kapacitete. Dok Zapad šalje Ukrajini pakete pomoći, Moskva pokušava da pokaže da i sama može održati stabilnu i masovnu proizvodnju.

Uprkos sankcijama, prema ukrajinskim procenama, Rusija je uspela da diverzifikuje nabavku kritičnih komponenti preko trećih zemalja i time očuva proizvodne linije. Ako se ovi trendovi nastave, 2025. godina bi mogla da postane prelomna u smislu rasta ruskog naoružanja na frontu.

Prema izveštajima ukrajinske obaveštajne službe, Rusija do kraja 2025. planira da proizvede oko 250 tenkova T-90M, 57 novih aviona, 2.500 raketa, 1.100 borbenih vozila pešadije i 365 artiljerijskih sistema. Istovremeno, u planu je i ubrzana modernizacija starih sistema, razvoj hipersoničnih projektila, širenje upotrebe bespilotnika i integracija veštačke inteligencije.

Ako se ove procene pokažu tačnim, Moskva se priprema za dug rat iscrpljivanja, u kojem će industrijska moć biti jednako važna kao i broj vojnika na frontu. Ukrajinski izvori upozoravaju da se ovakvim kapacitetima značajno menja ravnoteža snaga, a front postaje sve više zavisan od tehnologije i industrijskih resursa.

Kurir.rs/Oruzjeonline