HRVATSKA IGRA VELIKU ULOGU U TRAMPOVOM ULTIMATUMU?! Reči predsednika SAD neće se dopasti Viktoru Orbanu

Na taj način je nastavio da vrši pritisak na EU, koja se u velikoj meri odrekla ruske nafte, za razliku od gasa koji i dalje kupuje — posebno u tečnom obliku (LNG). Ipak, i sa tim poslovima će se prekinuti jer je predviđen potpuni prestanak kupovine ruskih fosilnih goriva do kraja 2027. godine — prošle nedelje se čak pominjala i mogućnost ranijeg prekida.

Glavni kupci ruske nafte su dve države koje nemaju izlaz na more — Mađarska i Slovačka. Slovačka je u podređenom položaju jer je njenu rafineriju kupio mađarski MOL. Budimpešta se od prvog dana unutar EU oštro protivila ideji da se prekine sa kupovinom ruske nafte i u tom kontekstu zatražila izuzeće poznatom rečenicom: "Oduzeli ste nam more". Češka, takođe bez izlaza na more i ranije zavisna od ruske nafte, objavila je u aprilu ove godine da se u potpunosti preorijentisala na naftovod TAL koji doprema naftu iz Trsta.

Trampov zahtev da EU prestane da kupuje rusku naftu tako deluje kao slabo prikriven pokušaj da nađe izgovor kako ne bi morao da uvede sekundarne sankcije Kini, drugom po obimu kupcu ruske nafte; Indiji, koja je prvi kupac, uvedene su carine od 25 odsto, na prethodnih 25 odsto, za izvoz u SAD.

Nema sumnje da Tramp zna da je glavni kupac ruske nafte Mađarska, s čijim premijerom Viktorom Orbanom deli ideološke stavove. Umesto da pritisne njega, Tramp u subotu na večeri daje instrukcije Matu Vitakeru, ambasadoru pri NATO-u, da pojača pritisak na Evropu. Ne na stvarne kupce nafte — Slovačku i Mađarsku, koje su u sredu izjavile da će se odupreti američkom pritisku — nego na Evropu u celini. U utorak, 16. septembra, Trampova administracija je ublažila uslove za ulazak Mađara u SAD, koje je prethodno postrožio Džo Bajden.

Bloomberg je u nedelju objavio da EU razmatra trgovinske mere usmerene na preostali uvoz ruske nafte.

„Izvršno telo EU razmatra da li da nastavi sa uvozom ruske nafte putem naftovoda Družba, koji snabdeva Mađarsku i Slovačku. Razmatrana odluka bi uglavnom pogodila ove isporuke, ukoliko se ne ukinu postepeno“, piše agencija. Detalji potencijalnih trgovinskih mera nisu poznati.

Budimpešta i Bratislava se stalno pozivaju na navodnu nemogućnost da zamene rusku naftu koja dolazi Družbom, iako je Češka to uspela bez većih poremećaja u snabdevanju i cenama. Dve države koje se često doživljavaju kao ruski saveznici unutar EU i NATO-a kažu da neće prestati sa kupovinom sve dok im članice EU ne obezbede dovoljno alternativnih izvora.

Janaf se ne pominje

Mađarska i Slovačka stalno ponavljaju da ne postoji dovoljno alternativnih izvora, ali pritom uopšte ne pominju naftovod Janaf. Hrvatska vlada je na sednici 2. januara ove godine proglasila strateškim investicionim projektima izgradnju četiri gasovoda kojima će terminal za ukapljeni prirodni gas (LNG) u Omišlju na ostrvu Krku biti povezan sa Slovenijom i Mađarskom, a preko njih i sa zemljama srednje i istočne Evrope.

Stjepan Adanić, predsednik uprave Janafa, izjavio je za Reuters 3. septembra da naftovod može zadovoljiti sve potrebe dve rafinerije u vlasništvu MOL-a, u Mađarskoj i Slovačkoj. Testovima je utvrđeno da naftovod ima godišnji kapacitet od 11,8 miliona tona sirove nafte, koji se može povećati na 14 miliona dodavanjem polimera koji smanjuju trenje, rekao je Adanić.

Ukupni kapacitet dve MOL-ove rafinerije iznosi 14,2 miliona tona. Mađarski političari i MOL stalno optužuju Janaf i Hrvatsku za visoke cene, na šta je Adanić odgovorio: „Janafove cene uključuju otpremu, istovar, pretovar, tehnološko skladištenje i rukovanje na terminalima — usluge koje drugi konkurenti ne nude. Posao transporta nafte nema referentnu cenu, niti postoje dva uporediva naftovoda u svetu.”

Prepreka nisu cene, već nevoljnost Budimpešte da zavisi od hrvatskog Janafa.

Kurir.rs/Jutarnji list