UŽIVO IZ MOSKVE: RUSIJA SE AKTIVNO UKLJUČUJE U REŠAVANJE SUKOBA IZRAELA I PALESTINE! Dimitrijević: Ovim će se problem vrlo brzo rešiti!
Dok ističe rok za najvažniji sporazum o kontroli oružja, raste strah od nove, nepredvidive trke u nuklearnom naoružanju. Ruski predsednik Vladimir Putin poručuje da bi prekid sporazuma Novi start bio ogromna greška. Nuklearni balans, tvrdi Moskva, ne sme biti poljuljan ali se postavlja pitanje da li Vašington uopšte želi nastavak saradnje.
O ovoj temi govorili su gosti emisije "Usijanje": Duško Lopandić, diplomata I političar, Duško Vukajlović, novinar i analitičar, Rajko Petrović politiklog i Slobodan Dimitrijević, ispred Srpsko ruskog pokreta.
Slobodan Dimitrijević, trenutno se nalazi u Rusiji, povodom Svetskog kongresa koji je ogranizovan od Diplomtske akademije, pri kabinetu predsednika Rusije, na kom je učestvovalo 7.500 gostiju. Na tom kongresu se govorilo o važnim pitanjima za rusku budućnost, a Dimitrijević ističe da je ruska javnost obaveštena o vozu koji je označen kao potencijalna iskra sukoba:
- Ta informacija se vrti čitavog dana u njihovim medijima. Da li se radi o potencijalnom pokušaju zapadnih država da izazovu neki naredni sukob, ja zaista ne znam i nadam se da do toga neće doći. Činjenica je da je sada Rusija u jednoj mirnodoksnoj ofanzivi, gde pokušava da sa svim državama sveta kreira odnose za budućnost. Kreira novu mapu sveta i čovečanstva - kaže Dimitrijević i dodaje:
- Pored upozorenja, veoma je prisutan prijateljski poziv svim državama da se uključe u saradnju i stvaranje jedne nove agende. Da učestvuju u nečemu što je sada aktuelno. Da li je ovo uznemirilo građane Rusije? Ni najmanje. Rusija je tako organizovana da o svemu tome brine. Od danas se Rusija aktivno uključuje u rešavanje problema na prostoru Palestine i videćete da će se zahvaljujući njoj taj sukob i rešiti.
Lopandić objašnjava stratešku važnost ruske esklave Kalinjigrada:
- To je bio deo Nemačkog carstva. Između dva svetska rata i posle Drugog svetskog rata došlo je do velikog pomeranja teritorije. Ako pogledamo Poljsku, Poljska je skoro za polovinu pomerena na zapad. Dakle, Staljin je nastojao da vrati sve one teritorije koje su nekada pripadale Ruskom carstvu i u tom smislu je pomerio Poljsku. Nemačkoj je tada oduzet taj deo i Kalinjigrad je praktično pripao Sovjetskom savezu, odnosno Rusiji. Pošto su baltičke države bile deo Sovjetskog saveza, ali one su menjale svoj status od perioda Prvog svetskog rata kad su postale nezavisne pa su posle opet pripojene uoči Drugog svetskog rata Sovjetskom savezu. Stalno su se menjale granice praktično do raspada Sovjetskog saveza - kaže Lopandić i ističe da je teško kontrolisati rusku teritoriju koja je fizički odvojena od matične zeme, Ruske federacije:
- To nije možda izgledalo problematično u vreme samog raspada Sovjetskog saveza, jer nije postojala opasnost nekog većeg rata. Ali sad je to sasvim druga situacija, kada imamo s jedne strane baltičke države koje su među vremenom ušle u NATO, a s druge strane imamo rat u Ukrajini. Rusija vodi jednu... onako pojednostavljeno rečeno revizionističku politiku. Sećamo se rečenice Putinove da je raspad Sovjetskog saveza najveća geopolitička tragedija 20. veka i on je i sa ovim ratom protiv Ukrajine u stvari krenuo da ispravlja tu geopolitičku tragediju.
Koridor Suvalki prvi na udaru
Navodno, opasnost vreba i preko koridora Suvalki, koji je za Rusiju važna veza sa Kalinjingradom, a za NATO kontakt sa tri zemlje članice na Baltiku. Strahuje se da bi Rusija mogla da organizuje provokaciju u tom koridoru, što je već ranije i činila, kao i da bi, u slučaju širenja rata iz Ukrajine, Suvalki bio prvi na udaru.
- Rusija je nakon Sovjetskog saveza u više navrata pokušala da obezbedi taj koridor. Ali, sama ta reč koridor para uši, pogotovo Poljacima. Veoma je očekivano da se koristi neka kriza od strane Rusije, kako bi se poslali njihovi specijalci. Ministar koji je to izjavo je u Izraelu jedan od najnegativnijih ličnosti jer je vodio logore Jevreja. Taj čovek je jedan od najžešćih protivnika Rusije - kaže Vukajlović i dodaje:
- Ali, može da se stvori i kriza unutar samog Kalkinjigrada. To je deo Rusije. To je glavna baltička flota, ruska baltička flota i veoma važna strateška ruska luka. Rusija je mogla da se poziva istorijski na Krim, na Kijev, ali ne može nikako da se poziva na Kalinjigrad koji je u stvari istorijski nemački grad, tu je rođen jedan od najvećih nemačkih i svetskih filozofa Kant i do 1947. to je bio apsolutno većinski nemački grad. Rusa je bilo veoma malo, kada je ušla crvena armija, naravno, svi Nemci su proterani. Postao je u tom Sovjetskom savezu deo Rusije kao republika. I evo, posle raspada Sovjetskog saveza i svega, on je ostao strateški važna i vojno, i politički, i geopolitički, ruska tačka na tom delu, okružen Evropskom unijom, okružen NATO-om. Ne postoji nikakav kopneni koridor.
NATO i Rusija pažljivo odmeravaju svoje poteze
- Kada je reč o tim spekulacijama da bi moglo da dođe do tog incidenta sa vozom, da su to preuranjene i preterane ocene. Još uvek smo daleko od jednog otvorenog sukoba između Rusije i NATO pakta u celini. Mislim da jedna i druga strana pažljivo odmeravaju svoje poteze tokom protekle tri i po godine i gledaju kako mogu da izbegnu direktni sukob na terenu - kaže Petrović i dodaje:
- Kalinjgradska oblast jeste važna za Rusiju. Ona je njena veza sa tim delom Evrope, jedan dodatni izlaz na more u tom delu Evrope. Kada je reč o optužbama i insinuacijama koje stižu od strane zvanične Rige, Talina ili Vilnusa, tamo je rusofobija jako raširena. Te države mnoge svoje odluke donose u kontekstu tog za njih negativnog iskustva iz perioda Sovjetskog saveza.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj