EVO KAKO KINA PROFITIRA OD SUKOBA TRAMPA I MADURA! Tenzije zbog rata protiv droge u Karibima u pozadini imaju borbu za NAJVEĆE REZERVE NAFTE na planeti (FOTO)
Između SAD i Venecuele bukti sukob zbog navodnih isporuka droge u Karipskom moru, ali u igri su i najveće rezerve nafte na svetu.
To piše Dojče vele (DW) koji navodi da se na otvorenom moru odvijaju scene potere.
Američka vojska puca na brodove u kojima je navodno droga, Vašington i Karakas mobilišu trupe i šalju međusobna upozorenja.
Naizgled, SAD u tom sukobu žele da spreče trgovinu drogom iz Venecuele preko otvorenog mora ka Americi.
Ali iza kulisa se već uveliko spekuliše o budućnosti vladara Nikolasa Madura.
A on sa svojim socijalističkim režimom sedi na najvećim zalihama nafte na svetu.
Pozadina sukoba
- Trenutni sukob između SAD i Venecuele je mnogo više od ideološkog spora – on je odraz šire trke za energente, tržišta i geopolitički uticaj u regionu - kaže za DW Demijan Reger iz kancelarije nemačke Fondacije Hans-Zajdel u Karakasu.
Napetosti ne postoje samo sa SAD, već se obnavljaju i stari sporovi sa susednom Gvajanom.
Nakon što su u Gvajani otkrivena velika nalazišta nafte, Madurov režim reaktivira stare teritorijalne zahteve za delovima teritorije susedne zemlje, koji bi Karakasu omogućili pristup tim zalihama.
Maduro se poziva na stare dogovore s bivšom britanskom kolonijalnom silom.
Uspon Gvajane
Od 2015. godine, količina proizvedene nafte u Gvajani stalno se povećava.
- Dok Karakas potvrđuje svoje zahteve, SAD diplomatski i vojno obezbeđuju Gvajanu, i to kako bi zaštitile milijarde dolara vredne investicije svojih energetskih kompanija - objašnjava Reger.
Trenutna vojna operacija SAD protiv Venecuele ima još jedan efekat: u slučaju moguće invazije Gvajane od strane Venecuele – što Maduro stalno pominje – američke snage brzo bi bile na licu mesta.
U Gvajani su aktivne američke kompanije "EksonMobil" i "Ševron".
Njihove investicije su pomogle da se proizvodnja nafte u zemlji poveća na oko milion barela dnevno.
Venecuelanci su krajem 2023. referendumom, koji je raspisao Maduro, potvrdili tvrdnju Karakasa da ima suverenitet nad naftom i rudama bogatim područjem Esekiba u susednoj Gvajani.
Pad Venecuele
Dok Madurov režim sa zavišću gleda na naftni bum u Gvajani, domaća industrija i dalje je u rasulu.
To je pre svega posledica lošeg vođenja politike.
Venecuelanski državni naftni koncern PDVSA, nekada jedan od najbolje organizovanih energetskih koncerna u Južnoj Americi, pretvoren je u produženu ruku socijalističkih vlasti.
Umesto stručnjaka koji znaju posao, upravljanje su preuzeli partijski kadrovi bez odgovarajuće stručnosti.
Proizvodnja je pala sa oko 138 miliona tona (2013) na 34,5 miliona tona (2021), a tek poslednjih godina beleži blagi oporavak.
Pad je dodatno ubrzan američkim sankcijama, nakon što su venecuelanski socijalisti 2015. ignorisali težak poraz na parlamentarnim izborima i pojačali represiju nad opozicijom.
Kina profitira
Jedan od onih koji profitiraju iz ove situacije je Peking.
Zbog američkih sankcija koje Venecueli znatno otežavaju ili potpuno onemogućavaju pristup američkom tržištu, Karakas većinu svojih izvoza plasira Kini uz velike popuste, preko tzv. "sive flote".
Na taj način Kina dolazi do jeftine nafte – i već je preduzela korake da obezbedi snabdevanje i u budućnosti.
Prema izveštajima venecuelanskih medija, Venecuela i kineska kompanija "Čajna konkord risorsiz korporejšen" (CCRC) potpisale su sporazum o saradnji.
Planira se izgradnja plutajuće platforme koja bi do kraja 2026. trebalo da petostruko poveća dnevnu proizvodnju u nekim naftnim poljima – do 60.000 barela dnevno.
To omogućava zakon protiv blokade, usvojen 2020. godine, koji omogućava stranim investitorima da ulažu u Venecuelu uprkos američkim sankcijama.
- Za Peking je Venecuela trenutno atraktivna jer isporučuje jeftinu sirovu naftu, iako kineske rafinerije nisu optimalno prilagođene za tešku venecuelansku naftu, a transportni putevi su dugi. Geopolitički, Kina time sledi dva cilja: pokriva deo svojih energetskih potreba po povoljnoj ceni i istovremeno zaobilazi američku politiku sankcija, čime potvrđuje svoj cilj da bude prisutna u Latinskoj Americi kao protivteža Vašingtonu - kaže Reger.
Za budućnost to znači: dok god sankcije budu na snazi, Venecuela će ostati "diskontni snabdevač" (discount supplier), odnosno dobavljač koji zbog izolacije mora da prodaje po niskim cenama.
Ukoliko zemlja ponovo dobije pristup tržištima SAD ili Evrope, Kina bi mogla da izgubi uticaj, jer bi Karakas tada mogao da prodaje naftu po znatno povoljnijim uslovima.
Maduro se obraća Evropi
Upravo zato Maduro sada pokušava da pridobije Evropu.
Ona je trenutno samo posmatrač, dok svetske sile SAD i Kina obezbeđuju svoje pozicije u regionu.
- Koliko dugo će se Evropa još pokoravati direktivama iz Vašingtona. Ovde ste slobodni, dođite i proizvodite, hajde da nastavimo proizvodnju sa ili bez dozvola - glasio je poziv Madura Evropljanima na konferenciji za novinare početkom septembra u kojem je zatražio od njih da ignorišu američke sankcije i dođu u Venecuelu.
Ostaje da se vidi da li će Maduro imati uspeha sa tim pozivom.
Evropske naftne kompanije poput španskog "Repsola" trenutno su u fazi iščekivanja.
Američke sankcije im postavljaju stroga ograničenja u radu u Venecueli.
Ali još jedan razlog za distancu Evrope je sam Maduro: teška kršenja ljudskih prava njegove vlade i navodna izborna prevara na izborima 2024. godine.
(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)
BONUS VIDEO:
· Reaguj