MAJA ILI IGOR, EVROPA ILI RUSIJA? Moldavci u nedelju izlaze na presudne izbore od kojih zavisi budućnost zemlje! Hoće li Kišinjev okrenuti leđa EU ili Moskvi?

Moldavci će u nedelju izaći na presudne parlamentarne izbore koji će odrediti da li će zemlja od 2,4 miliona stanovnika nastaviti putem kaEvropskoj uniji ili će se vratiti u orbitu Moskve, a pojavili su se i brojni izveštaji o ruskom mešanju, piše britanski Gardijan.

- Rezultati ovih izbora odrediće budućnost zemlje ne samo za naredne četiri godine, već za mnogo, mnogo godina unapred - rekao je Igor Grosu, lider PAS-a i blizak saveznik predsednice Sandu, koji bi mogao da postane premijer ukoliko njegova partija osvoji većinu.

Ipak, izborna trka u siromašnoj zemlji između Ukrajine i Rumunije biće tesna. Ankete pokazuju da će PAS ostati najveća partija, ali da bi mogla da izgubi većinu, dok Patriotski blok beleži približno isti nivo podrške.

U tom slučaju, manje partije mogle bi da odigraju presudnu ulogu.

Uloga alternativnih partija

Blok Alternativa, koji predvode gradonačelnik Kišinjeva Jon Čeban i prošlogodišnji predsednički kandidat Aleksandar Stojanoglo, pokušava da privuče razočarane centrističke birače. Iako nominalno proevropski, kritičari tvrde da je Alternativa zapravo "trojanski konj" Kremlja, stvoren da oslabi PAS i istovremeno očuva ruski uticaj.

Podela vlasti u Moldaviji

U Moldaviji vlast dele direktno izabrani predsednik i premijer kojeg postavlja parlament. Predsednik vodi spoljnu politiku i bezbednost, dok premijer i vlada upravljaju svakodnevnim poslovima države.

Ako PAS loše prođe, Sandu bi mogla da bude prinuđena da deli vlast sa Dodonom, koji bi mogao da postane premijer, iako je bio u kućnom pritvoru zbog optužbi za korupciju.

Logo proruskog saveza koji predvodi Dodon uključuje crvenu i belu zvezdu sa srpom i čekićem u centru.

Sandu i njen proevropski kurs

Sandu, bivša zvaničnica Svetske banke izabrana 2020. na talasu antikorupcijskog raspoloženja, bazirala je svoju politiku na evropskom kursu. Njena vlada je prošlog oktobra organizovala referendum na kome su građani tesnom većinom izglasali da članstvo u EU bude ustavni cilj. Tada je i sama Sandu ponovo izabrana za predsednicu.

"Ruski uticaj i destabilizacija"

Od sticanja nezavisnosti 1991.  godine, Moldavija oscilira između proruskog i proevropskog kursa. Pod Sandu, zemlja je ubrzala proces oslobađanja od ruskog uticaja, posebno od početka rata u Ukrajini. Ipak, Moskva i dalje drži 1.500 vojnika u proruskoj separatističkoj oblasti Pridnjestrovlju.

Moldavske vlasti optužuju Rusiju da agresivno radi na destabilizaciji Sandine vlasti ulažući milijarde dolara u proruske partije, kupovinu glasova i propagandu.

Prošle nedelje policija je izvela 250 racija i uhapsila desetine osumnjičenih zbog navodne ruske zavere da izazovu "masovne nerede" tokom izbora, piše Gardijan.

Istraživanje Rojtersa otkrilo je da Moskva navodno plaća desetine sveštenika da svoje vernike nagovaraju da glasaju protiv PAS-a.

Reakcije sa Zapada

Zapadne diplomate smatraju da je Moldavija postala "ključni prioritet ruske spoljne politike posle Ukrajine". U Briselu i evropskim prestonicama izbori se prate s velikom pažnjom zbog straha da bi Moskva mogla da dobije uporište u strateški važnom regionu.

Lideri Francuske, Nemačke i Poljske u septembru su posetili Kišinjev da pokažu podršku moldavskim težnjama ka EU i upozore na rusko mešanje. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je na Generalnoj skupštini UN da "Evropa ne sme da izgubi i Moldaviju."

Ekonomski izazovi

Najveća slabost Sandine administracije jeste ekonomija. Inflacija je i dalje visoka, emigracija ne jenjava, a rast BDP-a ostaje skroman. Mnogi podržavaju tvrdnju da su problemi posledica spoljašnjih šokova.

Gazprom je smanjio isporuke gasa za trećinu i udvostručio cenu, što je shvaćeno kao politička odmazda Moskve.

Rat u Ukrajini doneo je nove ekonomske potrese.

Moldavija, smeštena nedaleko od Odese, primila je najviše ukrajinskih izbeglica po glavi stanovnika, što je dodatno opteretilo zdravstveni sistem i infrastrukturu. Inflacija je dostigla 40%, dok je trgovina s Moskvom i Kijevom naglo opala.

(Kurir.rs/The Guardian/Preneo: V.M.)